Povodom 107 godina od smrti dr Elizabete Ros, hrabre Škotlanđanke koja je umrla od pegavog tifusa lečeći srpske vojnike, održan je pomen na kragujevačkom Varoškom groblju gde je i sahranjena.
Parastos je održao Vladika šumadijski Jovan, na srpskom i engleskom jeziku, a prisustvovali su sekretar ambasade Australije Kris Votson, vojni izaslanik ambasade Kanade Žan Bernije, vojni ataše ambasade Velike Britanije Saša Toms, predstavnica Ministarstva za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Dušanka Golubović, predstavnici Vojske Srbije, Univerzitetskog kliničkog centra, kao i predstavnici grada Kragujevca i Crvenog krsta.
– Kragujevac je u Prvom svetskom ratu bio grad smrti, a u humanitarnim misijama je došlo 200 lekara i 500 medicinskih sestara, i među njima je bila i Škotlanđanka Elizabeta Ros. Ona je ostavila svoj život na pijedestal ljudskosti i humanosti. Ona je ponos srpskog naroda i zalog za budućnost, i svojim herojskim činom stoji rame uz rame sa srpskim heroinama kao što je Milunka Savić, rekla je Gordana Damnjanović, član gradskog veća za zdravstvo i socijalnu politiku.
Vojni ataše Velike Britanije pukovnik Saša Toms se zahvalio građanima i vlastima Kragujevca što što „neguju već dva veka prijateljstvo dva naroda“ i izrazio nadu da će i sadašnje generacije „graditi zajedničku budućnost kao što je radila dr Elizabeta Ros“. On je i čestitao Dan državnosti Srbije građanima.
Početkom 1915. godine, nekoliko meseci od otpočinjanja Prvog svetskog rata, u Srbiji, koja je tada već umnogome bila opustošena, puna ranjenika i bez dovoljno lekara i medicinskog osoblja, izbila je velika epidemija pegavog tifusa, što je zemlju dovelo u veoma tešku situaciju. Tada su iz mnogih zemalja, a najviše iz Velike Britanije, u pomoć stigle brojne savezničke humanitarne i medicinske misije, kao i dobrovoljci, među kojima je najviše bilo žena, koji su Srbiji pružili ogromnu i dragocenu pomoć. Procenjuje se da je u to vreme u Srbiji boravilo više od 600 strankinja, od kojih su 22 tu izgubile život. Među tim dobrovoljcima u januaru 1915. stigla je i škotska lekarka Elizabeta Ros (Elizabeth Ross). Rođena je 1878. godine u Londonu, a studije medicine završila je 1901. u Glazgovu. Nekoliko godina radila je u Velikoj Britaniji, a zatim od 1909. u Persiji (današnji Iran) do početka tzv. Velikog rata, kada, saznavši za nevolje Srbije, dolazi kao dobrovoljac u Prvu rezervnu vojnu bolnicu u Kragujevcu, koja je tada, zbog izbijanja velike epidemije pegavog tifusa, već praktično bila pretvorena u zaraznu bolnicu. Iako svesna svih opasnosti, predano i požrtvovano je radila tu nekoliko nedelja, kada je i sama obolela od ‘pegavca’, te nakon teških 13 dana preminula 14. februara 1915, na svoj 37. rođendan. Sahranjena je u Kragujevcu, a od 1980. godine, kada je njen grob, koji je bio zajednički sa druge dve Britanke koje su takođe umrle od pegavog tifusa, bio restauriran, održava se svakog 14. februara u podne komemoracija njoj u spomen, kao i svim ostalim hrabrim i plemenitim ženama koje su, pomažući Srbiji, izgubile život te nesrećne godine.
