Za njih se kaže da su prvi vesnici proleća i da su prema verovanju Evi bile poklon od anđela, a cvetaju obično oko Božića. Ove zime malo su zakasnile, bar u okolini Topole pojavile su se nekoliko dana posle Božića.
– Prethodnih nekoliko zima bile su tople i cvetale su obično oko Nove godine, do Božića bi već uveliko ucvetale, ove zime situacija je drugačija, pojavile su se posle Božića. U koje god vreme da cvetaju uvek nas obraduju svojim nežno belim cvetovima koji su jedini cvet u ovo doba godine koji možemo videti u dvorištu“, kaže za RINU Goca Lazarević iz Topole.
U njihovom dvorištu visibabe cvetaju dugi niz godina, uvek na istom mestu. Visibaba je ukrasna, lekovita biljka. Smatra se da baš u ovom nežnom cvetu leži rešenje za borbu protiv Alchajmerove bolesti.
Visibabe, cvetaju u šumi čak i ispod snega, od januara do marta dok se u Alpima cvet visibabe može naći i do 2.200 metara nadmorske visine.
Prvi put se pominju 1597. godine u knjizi Džona Džerarda pod opisom „lukovičaste ljubičice“.
U našoj zemlji otkrio ih je Josif Pančić u 19. veku.
