Prelazak na letnje računanje vremena se u Srbiji i u Evropskoj Uniji obavlja svake godine u poslednjoj nedelji marta, kada se pomeraju časovnici jedan sat unapred, tako da se ujutru kraće spava, a dan traje duže.
Ova praksa je uvedena još 1916. godine kao mera uštede energije u periodu Prvog svetskog rata, a kasnije je postala uobičajena u mnogim zemljama.
Međutim, pitanje da li je letnje računanje vremena zapravo dobro je i dalje predmet rasprava. Postoje argumenti za i protiv ove prakse.
Za prelazak na letnje računanje vremena se navodi da pomaže uštedi energije, jer se duže koristi prirodna svetlost i manje se koristi električno osvetljenje. Takođe se navodi da ovaj sistem pomaže u smanjenju saobraćajnih gužvi, jer se ljudi u večernjim satima više zadržavaju napolju, a manje koriste automobile.
Sa druge strane, postoje argumenti da letnje računanje vremena može da ima negativne efekte na ljudsko zdravlje i dobrobit.Pomeranje časovnika može da poremeti cirkadijalni ritam ljudskog organizma, što može da dovede do nesanice, umora i gubitka koncentracije. Takođe, prelazak na letnje računanje vremena može da utiče na ljude koji rade u smenama, jer njihov radni raspored mora da se prilagođava novom vremenu.
