Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje, praznik koji u narodnoj tradiciji ima i posebno značenje kada je reč o vremenskim prilikama i smeni godišnjih doba.
U srpskom narodnom predanju veruje se da se na Sretenje „susreću“ zima i leto. Dani postaju duži, noći kraće, a priroda polako nagoveštava promene. Upravo zbog toga, naši preci su veliku pažnju poklanjali vremenu na ovaj dan.
Prema verovanju, ako na Sretenje padne sneg ili kiša, smatra se da je zima na izmaku i da se bliži topliji period. Nasuprot tome, ukoliko je dan sunčan i vedar, veruje se da će hladnoća potrajati i da zima još neće tako brzo popustiti.
Pored narodnog tumačenja, praznik ima i duboko hrišćansko značenje. Obeležava se u spomen na dan kada su Presveta Bogorodica i Josif doneli malog Isusa u jerusalimski hram, gde ga je dočekao starac Simeon, simbol susreta Starog i Novog zaveta. Upravo taj susret dao je ime prazniku – Sretenje.
Narodna tradicija dodatno je obogatila ovaj dan simboličnim „razgovorom“ zime i leta, kroz koji se oslikava večita smena hladnog i toplog perioda, ali i radost koju dolazak proleća donosi ljudima.
