Stiglo nam je PROLEĆE! Mika Antić ga je ponajbolje opisao..

Proleće…

 

Sunce se, eno, kao vreteno

nad gradom vrti i glavom klima.

Sve je u meni danas šareno.

I u tebi je možda šareno.

U nama svima šarenog ima.

Bila je zima.

Prošla je zima.

Tu negde, blizu al ne znam gde je,

vetar se topli vrti i smeje,

čupka nam kosu i krošnje njiše.

Bile su kiše.

Prošle su kiše.

Sad sunce, eno, kao vreteno

ispreda gradom nešto šareno – i miriše.

Reci mi zašto s tobom u hodu

odjednom danas govorim tiše

i zašto misli nekud odu,

pa samo trećem i ništa više?

Kad ispod lipa senke se ruše,

zašto sam tako odjednom smušen,

pa kad te kući iz škole pratim,

sve ne bih hteo da se vratim.

Već dugo stojim i dugo ćutim

pod vetrom toplim i suncem žutim,

a u glavu mi nebo stalo i još malo

Čega malo? Svega pomalo!

Ako se setim, ja ću ti reći

i – uteći.

Mika Antić