Srpska pravoslavna crkva danas, 31. oktobra, obeležava Lučindan, praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki. Ovaj dan u narodu prate brojni običaji i verovanja, a jedno od najpoznatijih odnosi se na predviđanje zime.
Stara narodna izreka „Sveti Luka, sneg do kuka“ nagoveštava da nakon ovog praznika može uslediti ozbiljnije zahlađenje i obilne snežne padavine. Naši preci verovali su da se upravo oko Lučindana priroda priprema za zimu, pa su pažljivo posmatrali vremenske prilike i ponašanje životinja.
Kako su naši preci predviđali kakva će biti zima?
Prema narodnom verovanju, na Lučindan se po ponašanju stoke moglo naslutiti kakva zima i godina predstoje.
Vuk Karadžić zabeležio je običaj iz Hercegovine prema kojem je domaćin rano ujutru odlazio u tor i posmatrao kako životinje leže. Ako bi stoka podvila noge pod sebe, to se smatralo najavom oštre zime i loše godine. Ukoliko su životinje ležale opruženih nogu, verovalo se da predstoje blaži zimski dani i rodna godina.
U pojedinim krajevima budućnost se predviđala i prema prvom gostu koji na ovaj praznik uđe u kuću.
„Ide Luka, eto vuka“ – običaj za zaštitu stoke
Lučindan je u nekim krajevima bio posvećen i zaštiti stoke od vukova. Domaćini su imali običaj da oko torova vezuju vrpce, verujući da će na taj način zaštititi ovce i drugu stoku od napada predatora.
Uz ovaj običaj vezuje se i narodna izreka: „Ide Luka, eto vuka“, koja svedoči o strahu od dolaska zime i opasnostima koje su tada pretile seoskim domaćinstvima.
Ovnovske svadbe – običaj za napredak domaćinstva
Jedan od zanimljivijih običaja vezanih za Lučindan jesu takozvane ovnovske svadbe, koje su se održavale u različitim krajevima Srbije.
Domaćini bi nekoliko nedelja pre praznika odvajali ovnove od ovaca, a na Lučindan ih ponovo puštali u stado, uz gozbu i svečanost.
Posebno je zanimljivo verovanje da ženska deca treba da uzjašu ovnove pre nego što ih domaćin pusti među ovce. Verovalo se da će tako u stadu biti više ženskih jaganjaca, što je predstavljalo simbol plodnosti, napretka i blagostanja.
Na Lučindan se ne radi – praznik treba provesti u miru
Lučindan se u narodnoj tradiciji smatra velikim praznikom i zapovednim danom, zbog čega se verovalo da treba izbegavati teže poslove.
Prema običajima, ovaj dan trebalo bi provesti mirno, u krugu porodice, uz molitvu i poštovanje svetitelja. Narodno verovanje nalaže i da čovek na Lučindan ne bi trebalo da bude ljut, nervozan i prek, već blag i smiren.
Sveti Luka jedna je od čestih krsnih slava u srpskim porodicama, a u pojedinim mestima praznik se obeležava i kao zavetina.
Iako su mnoga od ovih verovanja sačuvana kao deo narodnog nasleđa, izreka „Sveti Luka, sneg do kuka“ i danas se prenosi s generacije na generaciju, podsećajući na vreme kada su ljudi smenu godišnjih doba tumačili posmatrajući prirodu i njene znake.
