U Srbiji, prema poslednjim podacima Rgz-a, postoje dva skoro jednako velika sistema trzista nepokretnosti.
Regulisano i neregulisano trziste nepokretnosti .
Cak 4.8 miliona nekretnina je deo neregulisanog tržišta i 4.9miliona objekata u regulisanom trzistu nepokretnosti . Osnovna razlika jednog i drugog je da su objekti iz regulisanog trzista upisani u katastar nepokretnosti da je vlasnistvo na ovim nepokretnostima sigurno da Drzava garantuje i vidljivo za treca lica kao sto su banke i dr. Da nema koruptivnih i prevarnih radnji jer postoje sistemski mehanizmi zastite ucesnika na trzistu .
Za razliku od ovog trzista postoji sistem neregulisamog trziste i ovaj sistem treba objasniti, što nimalo nije jednostavno jer je osnovna karaktersistika da je zbog nepostovanja regulativnih mehanizama prisutno pravno improvizovanje odnosno visok stepen pravne nesigurnosti, koruptivnih radnji kao i prisustvo prevarnih radnji.
Ovo trziste nudi povoljnije cene nekretnina, preskakanje birokratskih formi i slatkorecivu lakocu resavanja imovinsko pravnih problema ne retko pozivajuci se na zvanicna drzavna dokumenta.Interesne grupe preko pojedinih medija namerno plasiraju dezinformacije kako bi zbunili kupce stvarajuci atmosferu da je potpuno svejedno da li trgujete na regulisanom ili neregulisanom trzistu a da za izvesnu naknadu pravni problrem na toj nepokretnosti mozete lako resiti i da taj problem ne bi trebao da bude razlog odustajanja od kupovine Sa druge strane moguci su problemi sa drzavnim organima zbog nepostupanja u skladu sa zakonom kada se pojavi ostecena strana .
Regulisano tržište obuhvata sve nekretnine koje ispunjavaju sve zakonske uslove za upis u katastar nepokretnosti i imaju kontinuitet sa upisanim vlasnikom.
Neregulisano trziste delimo na Tržište u procesu regulacije pred sudskim,drzavnim ili organima lokalne samouprave i trziste nezakonitih nekretnina. Ova dva trzista cine neregulisano trziste nekretnina od 4.8 miliona objekata.
Od ukupnog broja nepokretnosti sa ovog tržištu, čak 2.8 miliona nekretnina je podložno regulaciji, odnosno imaju neku vrstu dokumentacije koja je nedovoljna i treba je osnažiti da budu podobna za upis u katastar nepokretnosti. Trenutno se u katastru nepokretnosti proverava par stotina hiljada predmeta da li su podobni za upis, dok se očekuje da će preostalih 2.5 miliona biti regulisano u skorijoj budućnosti kroz postupak osnaživanja stare dokumentacije, odnosno konvalidacije.
Građani treba da se pridržavaju zakona i regulativa kada kupuju ili prodaju nekretnine. Oni koji trguju na neregulisanom trzistu nepokretnosti moraju da se upoznaju sa pravnim nedostacima i razlogom zbog cega nije nepokretnost upisana u katastru nepokretnosti. Vanknjizno vlasnistvo je podlozno preispitivanju vlasnistva i nije vidljivo drzavnim organima pa mogu biti izostavljeni ili uskraceni za razlicita prava i naknade.
Posebno skrecemo paznju na cinjenicu da se na neregulisanom trzistu mogu pojaviti lažni prodavci, nelegalne transakcije i druge prevarantske aktivnosti. Kupovina nezakonitih objekata može biti veoma rizična i dovesti do problema sa zakonom, kao i do gubitka nekretnine.
Zbog toga je važno da građani pažljivo prouče dokumentaciju nekretnine pre kupovine i konsultuju se sa stručnjacima, kako bi bili sigurni da je nekretnina legalna i podobna za upis u katastar i da nisu ugrozili svoja prava kao vlasnici.
