Početkom šeste nedelje Vaskršnjeg posta, poznate kao Cvetna nedelja, vernici ulaze u jedan od najvažnijih perioda duhovne pripreme za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs, koji se ove godine obeležava 12. aprila.
Cvetna nedelja ime nosi po prazniku Cveti, koji simbolizuje svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Prema hrišćanskom predanju, narod je Hrista dočekao bacajući cveće i palmine grane, što ovoj sedmici daje posebnu simboliku radosti, nade i duhovnog uzdizanja.
Tokom ove nedelje posti se na vodi od ponedeljka do petka, dok su pravila za vikend nešto blaža. Na Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica, dozvoljena je upotreba ulja, dok je na praznik Cveti dozvoljena i riba. Ovi dani imaju posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, jer podsećaju na čuda i događaje koji prethode Hristovom stradanju.
Pored verskog značaja, Cvetna nedelja u narodu je povezana i sa bujanjem prirode. Veruje se da u ovom periodu ne treba sejati biljke koje cvetaju, jer, prema narodnom verovanju, neće doneti plod. Vernicima se savetuje da ove dane provedu u molitvi, smirenju i dobrim delima.
Nakon Cvetne nedelje sledi Strasna nedelja – najstroži i najtiši period posta. Ova sedmica posvećena je sećanju na stradanje Isusa Hrista i obeležava se pojačanim postom, uzdržanjem i molitvom.
Ulaskom u Strasnu nedelju završava se višenedeljna duhovna priprema, a vernici sa posebnim poštovanjem i nadom iščekuju Vaskrsenje – praznik pobede života, vere i nade.
