Skupština grada Kragujevca usvojila je na današnjoj redovnoj sednici budžet Grada za 2023. godinu.
Budzet je projektovan na 10,5 milijardi dinara, što ga čini 7,4 odsto većim u odnosu na prošlogodišnji.
Za budžet je glasalo 50 od 54 prisutnih odbornika, dok su dva glasala protiv.
U obrazlaganju budžeta član Gradskog veća za finansije Nenad Stanišić istakao je da se on zasniva na dva ključna stuba, rast privrede i rad gradskih službi.
Rast privrede uslovio je rast prihoda, pa time i povećanje poreza na zarade i imovinu. Tako će polovinu budžeta Kragujevca u narednoj godini činiti sredstva dobijena naplatom poreza na zarade.
– Uprkos svemu što se događalo sa Fijatom i nekim drugim preduzećima u gradu, imamo preko 2.000 više zaposlenih u odnosu na prošlu godinu. Započeli smo 2022. sa nešto više od 53.000 zaposlenih, a završavamo sa preko 55.000. Prosečna plata je, takođe, porasla za 15 odsto i zato porez na zarade čini najvažniji deo prihoda, rekao je Stanišić.
Druga bitną stavka je porez na imovinu, ali se radi o kratkoročnom prilivu, budući da je on nastao otkrivanjem velikog broja nelegalnih kvadrata, njihovim uvođenjem u legalne tokove i naplate poreza retroaktivno.
Kada govorimo o rashodima prvi prioritet vlasti u narednoj godini biće unapređenje saobraćajne infrastrukture, pre svega rehabilitacija ulica u najužem gradskom jezgru, ali i prigradu i seoskim sredinama. U te svrhe će biti izdvojeno 500 miliona dinara, odnosno 200 miliona više nego u 2022 godini.
Budžetom je predviđeno i da se postojećih 300 kilometara vodovodnih i kanalizacionih cevi poveća na 620, za šta je u narednoj godini namenjeno 230 miliona dinara.
Od kapitalnih investicija u 2023. Stanišić je izdvojio rekonstrukciju Trga vojvode Radomira Putnika, koja je već započela i koštaće 350 miliona.
Drugi kapitalni projekat predstavlja renoviranje fasada u užem gradskom jezgru, za šta je opredeljeno 100 miliona dinara.
Najvljena je i izgradnja dva vrtića u kojima će biti smešteno 250 dece, što bi grad trebalo da košta 60 miliona, a najavljene su i veće subvencije za poljoprivrednike i energetsku efikasnost.
Današnja sednica je, za razliku od one od pre mesec i po dana, kada se raspravljalo o rebalansu aktuelnog budžeta, protekla prilično mirno, a najveće zamerke na budžet opozicija je imala na to da on, kako tvrde, nije razvojan.
Narodni poslanik iz kolaicije Nada Veroljub Stevanović je istakao da je budžetom za 2021. godinu za investicije predviđeno skoro 2 milijarde dinara, a za 2022. 1,4 milijarde što ukazuje na trend smanjivanja sredstava za kapitalne investicije.
Rebalansom budžeta za 2022. taj iznos je smanjen na 899 miliona i to su i dalje planirana sredstva, nisu ostvarena. Kada tome dodamo činjenicu da u budžetu za 2023. imate neke investicije koje su planirane za ovu godinu, a nisu ni započete ili se tek krenulo u njihovu realizaciju, kao što je Trg Radomira Putnika, pa se sredstva prenose iz tekuće godine, dobijamo da je samo 700 miliona opredeljeno za kapitalne projekte, rekao je Stevanović.
On je istakao da je to manje od pet odsto budžeta, kao i da predviđeni kapitalni projekti nisu investicije, već spadaju u domen održavanja. Rekonstrukcije ulica, fasada, zamena dotrajalih vodovodnih cevi, po njegovim rečima, ne može se računati u investicije.
Sa druge strane gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić smatra da je budžet izuzetno razvojan u datim okolnostima.
On je podsetio da uprkos koroni i ratu na tlu Evrope, Kragujevac svake godine isplati 1,2 milijarde prethodnih dugovanja, na ime kredita ili tužbi iz perioda od pre deset godina koje je grad izgubio.
– Da nije tih dugovanja, imali bismo još 1,2 milijarde za investicije. Grad je, takođe, počeo da isplaćuje i dug od 1,1 milijardu dinara koji ima prema Energetici. Na taj način pomažemo ovom preduzeću da stane na noge, ali pomažemo i građanima Kragujevca da ne dođe do povećanje cene grejanja, istakao je Dašić.
On je ocenio da je Kragujevcu potrebno još četiri ili pet godina kako bi se u potpunosti oporavio od starih kredita i prethodnih dugovanja.
