Grip je ove sezone stigao ranije nego inače – jači, brži i nepredvidiviji nego prethodnih godina. Lekari upozoravaju da postoji veći rizik od komplikacija i dužeg trajanja bolesti, posebno kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika.
Ambulante su prepune, školska odeljenja poluprazna, bolovanja se produžavaju, a lekari primećuju kliničke slike kakve nisu viđane godinama. O aktuelnoj epidemiološkoj situaciji govorila je dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, gde rukovodi Jedinicom za zarazne bolesti, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Istovremeno, u regionu su potvrđeni i sporadični slučajevi lepre, bolesti za koju se verovalo da pripada prošlosti. Dr Maris ističe da se radi o importovanim slučajevima i objašnjava da se ova hronična zarazna bolest prenosi kapljično, ali isključivo dugotrajnim i bliskim kontaktom.
Govoreći o ponašanju tokom guste magle i povećanog zagađenja vazduha, dr Maris savetuje da građani, ukoliko ne moraju, izbegavaju boravak napolju, naročito deca, stariji i hronični bolesnici.
„Ako već moraju da izađu, najbolje je da to učine između 11 i 15 časova, kada se koncentracija štetnih čestica privremeno smanjuje. U suprotnom, preporučuje se korišćenje zaštitnih maski“, navela je dr Maris, dodajući da su korisni i prečišćivači vazduha.
Maske, kako ističe, mogu biti dobra zaštita i od respiratornih infekcija.
Tokom prethodne nedelje u Beogradu je zabeležen porast broja osoba sa akutnim respiratornim simptomima – ukupno 17.250, što predstavlja povećanje od 38 odsto.
„Najveći udeo među obolelima čine deca uzrasta od pet do 19 godina – oko 48 odsto, zatim radno sposobno stanovništvo sa oko 26 procenata, dok deca od nula do četiri godine čine 20,7 odsto“, navela je dr Maris.
Kada je reč o oboljenjima sličnim gripu, zabeležen je gotovo dvostruki porast – 43,2 odsto. Tokom prethodne nedelje registrovano je oko 850 slučajeva, dok ih je dve nedelje ranije bilo oko 530.
Sezona gripa je, kako se ističe, počela ranije nego prethodnih godina, jer su slični podaci ranije beleženi tek u februaru. Prevencija podrazumeva izbegavanje kontakta sa obolelima, smanjenje bliskih socijalnih kontakata, redovno pranje ruku, održavanje distance od najmanje jednog metra i dobru ličnu higijenu.
Brže i lakše širenje virusa
Promene su, objašnjava dr Maris, nastale u samom virusu. Dominantan tip je AH3N2, koji je od avgusta pretrpeo nekoliko mutacija, zbog čega ga organizam teže prepoznaje i reaguje kao na novi virus.
„Bolest ostavlja duže posledice, hronični umor može potrajati, a klinička slika koja obično traje od pet do sedam dana, često se produžava“, navela je dr Maris.
Kada je reč o vakcinaciji, ona ističe da vakcine značajno smanjuju rizik od težih oblika bolesti i hospitalizacije.
izvor:Rts
