Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je danas da su blokade javnog saobraćaja suprotne Ustavu i zakonima Republike Srbije, te da su nadležni organi – pre svega pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova – ovlašćeni da reaguju na ovakvo protivustavno i protivzakonito ponašanje pojedinih građana.
Kako se navodi u saopštenju, cilj je pravilno informisanje javnosti i otklanjanje eventualnih nejasnoća u vezi sa nadležnostima javnog tužilaštva i policije u postupanjima povodom blokada saobraćaja koje traju od 29. juna, a na kojima dolazi do brojnih incidenata, konflikata i činjenja prekršaja i krivičnih dela.
Prema Zakonu o policiji, u policijske poslove spadaju aktivnosti koje imaju za cilj bezbednosnu zaštitu života, prava i sloboda građana, zaštitu imovine, održavanje javnog reda i mira, prevenciju kriminala, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela i prekršaja, kao i hapšenje učinilaca. Ove aktivnosti pripadnici policije preduzimaju samostalno – bez prethodne konsultacije sa sudijama ili javnim tužilaštvom.
U saopštenju se podseća da član 47 Zakona o policiji predviđa posebne mere i radnje, dok član 51 predviđa ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova za sprovođenje posebnih mera u cilju obezbeđenja javnog reda i mira. To uključuje mogućnost da ministar privremeno ograniči ili zabrani kretanje na određenim mestima, zabrani napuštanje ili nastanjivanje u određenom području, kao i sprovođenje drugih mera zaštite građana. Te mere su vremenski ograničene, ali mogu trajati sve dok postoji potreba za njima.
Prema osobama koje narušavaju javni red i mir mogu se primeniti razna policijska ovlašćenja – od upozorenja i naređenja (član 73), preko utvrđivanja identiteta (član 75 stav 2), do privremenog ograničavanja slobode kretanja i udaljavanja sa određenog prostora (član 89). Takođe, član 106 predviđa upotrebu sredstava prinude prema grupama lica – uključujući fizičku silu, sredstva za vezivanje, suzavac, službene palice, pse i konje, specijalna vozila, mlaz vode i hemijska sredstva.
Ta ovlašćenja, prema nalogu načelnika uprave, može primeniti policijski službenik prema grupi lica koja se protivpravno okuplja, ponaša ili svojim delovanjem može izazvati nasilje ili narušavanje javnog reda. O tim merama odlučuje sama policijska uprava, bez prethodne konsultacije sa tužilaštvom ili sudom, uz obaveznu primenu najmanje mere prinude kojom se može ostvariti cilj.
Javno tužilaštvo, u skladu sa članovima 43 i 285 Zakonika o krivičnom postupku, rukovodi predistražnim postupkom. Ukoliko postoje osnovi sumnje da je određeno lice izvršilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, tužilaštvo može naložiti policiji da preduzme radnje u cilju identifikacije i krivičnog gonjenja izvršioca. Osnovni preduslov za takav nalog jeste postojanje osnovane sumnje da je krivično delo izvršeno.
Na kraju se ističe da, imajući u vidu napade na policiju i druge incidente koji su se dogodili prethodnih dana, policija nije prekoračila svoja ovlašćenja, niti je primenila neprimerenu silu.
