Naslov ovog teksta osmislio je Dragan Ćirić, urednik ondašnjih „Pogleda“ kada je pokušao da u nekoliko reči sažme suštinu teksta koji je devedesetih godina govorio o besmislu srpske stvarnosti u kojoj se svakodnevno ginulo i pevalo. Pevaljke su cvetale i grmele sa nacionalne televizije, iz ratova su vraćani kovčezi, a na ulicama mafija se obračunavala kao da je Srbija plaza u Meksiku.
Šta se promenilo?
Suštinski ništa.
Stigao je internet, političari su manje više isti ljudi, mafija se sofisticirala…
Ali Srbi su iscrpljeni. From je pričao da postoje dve vrste autoriteta, racionalni i iracionalni. Ovaj drugi gradi se na mentalnom otpadu u čoveku budeći ono životinjsko u nama…
U uslovima dok se prostititutke i kriminalci tuku u rijalitijima a to se prenosi na nacionalnim frekvencijama, kada 24 časa imamo političko bombardovanje i jednih i drugih aferama, napetostima, objavljivanje fotografija raskomadanih kriminalaca, decenijsku pljačku države koju ne bi ni Šjavcarska podnela, nepravdu sa krvopijama od privatnih izvršitelja- e onda je ono što se dogodilo u Smederevskoj Palanci i – očekivano! A tamo su se tukle devojčice, u očigledno zakazanoj tuči koju posmatraju njihovi vršnjaci..
Počelo je onda da li je do porodice, škole…
I JESTE I NIJE.
Srbija je tri decenije poprište tenzija, stresa, građani su izloženi najgrubljem obliku psihološkog maltretiranja… Na sve to došla je pandemija korone ili čega već, sa svim njenim pratećim pojavama- donoseći smrt i strah.
I to se vidi.. Na ulici. Ljudi su se promenili, nema nasmejanog lica, ubijaju se zbog gužve u saobraćaju, deca se tuku do smrti po kafićima, a stepen agresivnosti u svakodnevnom životu odavno je trebalo da popali sve crvene društvene lampice.. Kao da kasti na vlasti, dok se tri decenije smenjuju jedni te isti ljudi, i opoziciji iz „kruga dvojke“, pobednicima i stradalnicima Osme sednice Saveza komunista i uglavnom potomcima komunističkih Udbaša- upravo odgovara HAOS.
Ali ovoga puta su se zaigrali. Otišli su predaleko sa tenzijama, stvaranjem atmosfere linča, socijalnih razlika u kojoj svaka vlast formira svoju ekonomsku elitu- da će izazvati neku muku! Da sutra- ne daj Bože prolijemo svoju krv. A stradalna Srbija koja je na biološkom respiratoru pošto godišnje gubimo jedan grad veličine Smedereva- to neće moći da izdrži. I zato- pamet u glavu! Da prođe vreme smrti i razonode.. Jer konačno, ako bar ništa drugo znamo ko to tamo peva…
ucentar.rs
