Reportaža
Sve o „Fići“ koji je napunio 67 godina! Danas bi koštao oko 750 hiljada dinara!
Malo je porodica u bivšoj Jugoslaviji koje nisu imale i vozile ovog lepotana. OK, nije imao neke performanse, ali „fića“ ili „fićek“, kako su ga zvali u Sloveniji ili „fikja“ u Makedoniji, bio je naš. U Kragujevcu i danas postoji Udruženje ljubitelja „fića“, a njegovi članovi su iz 10 evropskih zemalja, ali i iz Argentine, Brazila, Kanade, Australije pa čak i iz daleke Kine.
Koliko je bio voljen pokazuje i to što je bio „glavni glumac“ u legendarnom filmu „Nacionalna klasa“.
Prvi „fića“ je iz kragujevačke „Zastave“ izašao 18. oktobra 1955. godine, a njegova proizvodnja prestala je na isti dan 30 godina kasnije (1985. godine). Ali, četiri meseca ranije, u Kragujevcu je održan skup ljubitelja ovog automobila, čije je poreklo iz Italije, pa se ovaj dan uzima kao rođendan našeg „fiće“ ili u žargonu „fikusa“.Za tri decenije, kragujevačka fabrika proizvela je gotovo milion „fića“ u svih devet modela (923.487 fića). Ukupno je u svetu (Argentina, Austrija i Španije, koje su kao i Jugoslavije kupile licencu od Italijana) proizvedeno je više od 2,5 miliona Fiata 750. Svojevremeno je „fića“ bio treći najprodavaniji automobil u Evropi, iza „bube“ i Sitroena 2CV („spaček“).
U ono vreme za „fiću“ je trebalo izdvojiti ondašnjih 450.000 dinara (otprilike 50 prosečnih plata), dok je poslednja serija iz 1985. godine koštala 476.000 dinara (oko 15 plata u tadašnjoj SFRJ). Otuda bi danas koštao oko 750 hiljada dinara
„Kupovina ‘fiće’ je šezdesetih godina prošlog veka bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog ‘ljubimca’ vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju…“, napisao je Dejan Novačić u „Leksikonu YU mitologije“.
„Fića“ nikada nije ni prestao da živi. I danas se na raznim sajtovima, pogotovo onim za automobile, mogu videti očuvani primerci, koji dostižu i cene od po nekoliko hiljada evra. Mnogi ne žele da se odreknu svojih ljubimaca, koje neguju, maze i paze i stalno ih dorađuju ili što bi se reklo „budže“.
Proizvodnja „fiće“, osim emotivne, imala je i svoju političko-ekonomsku vrednost. Bio je to, naime, prvi komercijalni ugovor jedne zapadne kompanije i jedne socijalističke zemlje posle Drugog svetskog rata!
Iako mali, „fića“ je bio korišćen i kao policijsko vozilo, a gde god ste putovali Evropom mogli ste da naletite i na nekog iz Jugoslavije ko je na neku daleku destinaciju stigao upravo „zastavom 750“.
„Fića“ nije bio samo za vožnju, već i za igranje fudbala. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, hiljade Beograđana je odlazilo na stadion „Tašmajdan“ kako bi gledali spretne driblere na četiri točka kako pokušavaju da postignu gol za svoju ekipu (fiće su gurale ogromnu loptu).
izvor: mondo.rs foto: arhiv jugoslovenske kinoteke promo printskreen
Fudbal sa „fićama“..
Ne propustite:
Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji 
jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!
Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije
foto: prinskrin FB
ucentar.rs
Ne propustite:
Kad na Svetog Iliju grmi i udaraju gromovi, veruje se da svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti. Veruje se i da valja prepoznati mesto gde je udario grom jer se tu krije nečastivi. 
Narodna izreka kaže „od Svetog Ilije sunce sve milije“. ucentar.rs
Ne propustite:
„Ja ne odlučujem prema tome kolika sila mi preti već po tome koliku svetinju branim“- reči su Kneza Lazara koje je izgovorio pred Kosovski boj na današnji dan 1389.godine. Mnogi Srbi su to, izgleda zaboravili.
I da pomenemo i čuvenu i najstariju srpsku kletvu u vremenu kada se opet odlučuje o sudbini Kosova i Metohije…
“Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”
Inače, Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.
Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.
Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.
Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.
Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije. https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28
Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.
Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Ne propustite:
-
Crna Hronika3 седмице agoUhapšen kragujevački biznismen G.V. zbog pretnji smrću
-
fokus3 седмице agoVLASNIK poznatog KRAGUJEVAČKOG lokala dobio PRETNJE SMRĆU. Razjareno lice mu polomilo INVENTAR u lokalu
-
fokus4 седмице agoDAŠIĆEVA METLA počela da ČISTI: Gradonačelnik započeo SMENU rukovodilaca čistkom u JKP Šumadija.
-
Crna Hronika3 седмице agoSKANDAL! BAHATI KONTROVERZNI BIZNISMEN PRETIO SMRĆU!
-
fokus4 седмице agoMENJA SE VAŽNO PRAVILO U SRBIJI: Novčane pozajmice između fizičkih lica od 10.000 € sada će morati
-
fokus3 седмице agoPreminula studentkinja Pravnog fakulteta u Kragujevcu
-
fokus3 седмице agoSAMOZVANI ,,ROBIN HUD RAKIĆ“ uhvaćen u EPSKOJ kradji STRUJE. Reagovali i NADLEŽNI organi. Eko park pretvorio u svoju PRĆIJU
-
fokus4 седмице agoBivši osuđenici iz NVO “Posle kiše” dobili posao u UKC Kragujevac