Mihail Kalašnjikov rođen je 1919. godine u velikoj porodici koja je živela u selu Kurji, u Rusiji. Zbog surovog režima Josifa Staljina, Kalašnjikov i njegova porodica primorani su da napuste svoj dom 1930. godine. Mihailova želja iz mladosti bila je da postane pesnik, ali se 1938. godine, kao devetnaestogodišnjak, pridružio vojsci. Postavljen je za komandira tenka, što mu je omogućilo da se posveti svojim pronalascima koji su tada bili uglavnom povezani sa tenkovima. U bitki sa nacistima 1941. godine biva ranjen i smešten u bolnicu. Tamo, oporavljajući se od povreda, počinje da radi na dizajnu automatske puške.
Danas, ova puška predstavlja jedan od najpoznatijih ruskih brendova, a pravi se u Rusiji i u inostranstvu, isključivo sa dozvolom. Proizvedeno je oko sto miliona ovih pušaka od kada se ona prvi put pojavila na tržištu. Njena pouzdanost načinila ju je jednom od omiljenih pušaka, koliko vojske toliko i terorista. Mihail Kalašnjikov kasnije je izjavio da žali što se njegov izum koristi u terorističkim grupama. „Teško mi je da gledam kako se kriminalne radnje vrše mojim izumom.“
Predsedavanje Privrednim savetom za mene je čast, jer sam rođen, školovao sam se i više od 30 godina se bavim privrednom delatnošću u ovom gradu, rekao je Cvetković, ističući neophodnost postojanja jednog ovakvog tela. Imajući u vidu da je ranije učestvovao u njegovom radu, on je izrazio je nameru i želju da danas konstituisani Privredni savet grada Kragujevca radi efikasnije i bolje nego što su to radili prethodni. Svojim iskustvom mogao bi da pomognom radu saveta, a nadam se da ćemo sa idejama, predlozima i sugestijama privrednika kroz dijalog sa ljudima koji vode lokalnu zajednicu i regionalne insititucije, identifikovati probleme i dobre stvari sa kojima se susrećemo, i pokušati da za opšte dobro, napravimo bolju privrednu klimu u našem gradu, poručio je.
Grad Kragujevac se trudi da sa svim privrednim subjektima neguje partnerski i prijateljski odnos, jer bez jake privrede nema ni jakog grada, i obrnuto, rekao je Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika. Funkcionisanje ovog tela je bitno zbog dvosmerne komunikacije koja će nam omogućiti da od značajnih privrednih subjekta čujemo šta je to što lokalna samouprava treba da uradi kako bismo stvorili dobar poslovni ambijent, omogućili dalji razvoj privrede u našem gradu i nova radna mesta. Za podršku privredi, Kragujevac je prepoznat kao grad sa naefikasnijom administracijom jer privredni subjekti brzo dobijaju neophodne dozvole i saglasnosti, ali je i primer dobre prakse kada je reč o podsticajnim merama, najpre namenjene ženama preduzetnicama i preduzećima koja već postoje, u čemu smo pioniri u Srbiji. Srećni smo što živimo u gradu koji ima jaku privredu, čemu svedoči i smanjenje broja nezaposlenih na značajnom nivou, a to ćemo nastaviti da radimo i u narednom periodu, kazao je Ružić.
Na današnjoj sednici Privrednog saveta u čijem su sastavu i predstavnici Univerziteta, Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalne privredne komore, Regionalne agencije za ekonomski razvoj i drugi usvojen je, pored ostalog, Poslovnik o radu ovog tela, Plan komunikacije i analizirana privreda grada Kragujevca.
Prema podacima Agencije za privredne registre, ukupan broj aktivnih privrednih društava na teritoriji grada Kragujevca u 2023. godini je 1.942, što čini 67% ukupno aktivnih privrednih subjekata u Šumadijskoj oblasti. Broj preduzetnika u istom periodu je 9.028, što čini 68% ukupnog broja preduzetnika u Šumadijskoj oblasti. Po delatnostima, najveći broj preduzeća posluje u sektorima prerađivačke industrije i trgovine, dok u strukturi lokalne privrede prema veličini dominiraju mikro i mala preduzeća.
Prema podacima za jun 2024. godine nezaposlenost u gradu Kragujevcu je 10.955 lica, što je imajući u vidu podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, na osnovu kojih je 2017. godine bilo 19.900, rekordna nezaposlanost.
U prvih pet meseci 2024. godine privreda Grada Kragujevca je ostvarila rast izvoza od 15,2 % a glavni izvozni proizvodi privrede grada Kragujevca u periodu januar-maj 2024. godine bili su: električne mašine i oprema, šinska vozila i signalna oprema, nameštaj, plastične mase i proizvodi od plastike, drumska vozila, kotlovi, mašine i uređaji.
