Reportaža
Žedni pored izvora-muke meštana u selu Ugljarevac kod Kragujevca
U trenutku kada Vlada Republike Srbije ubeđuje narod da se iz petnih žila radi na oživljavanju srpskog sela i popravljanju tragične demografske situacije u selu Ugljarevac koje je udaljeno 25 kilometara od Kragujevca, meštani u 21 veku muku muče sa-vodom!
Ako je neki krajolik dostojan lepote Gornje Gruže onda je to ovo selo. Povrh toga u odnosu na sva sela koja gravitiraju Kragujevcu, Ugljarevac ima najviše dece, mladih bračnih parova i ljudi koji su spremni da ostanu tu, na dedovini. Kažu da će sledeće godine, Bože zdravlja, odeljenje škole možda biti premalo.
-Ako grad Kragujevac ne ispuni obećanje, selo će ostati bez vode. Alternativa ne postoji. Postoje samo obećanja. I nada – kažu nam meštani. Čudom ne mogu da se načude „opštinskim činovnicima“ kako kažu da ne vide, ne prepoznaju, da ne pomognu…
A svakoj šumadijskoj priči po nekom nepisanom pravilu mora da bude makar malo ironije. Ironija se u ovoj priči krije u činjenici da je Ugljarevac prvo Kragujevačko selo koje je dobilo vodovod, davnih pedesetih godina prošlog veka. Dotrajale instalacije dovele su do toga da selo, inače bogato prirodnim izvorištima, veliki broj dana u godini ostane bez ovog, životno važnog resursa. Ugljarevčani su se organizovali i sami prikupili sredstva. Na scenu stupaju obećanja gradskih otaca i poneka naša narav.
Jedan od osnivača Udruženja građana za zaštitu i korišćenje vode Blato – Klisura, Milutin Milošević kaže da su radovi privedeni kraju. Ostalo je još ponešto. Bez toga- ništa…
„Problem snabdevanja vodom ne trpi polovična rešenja. Ako se ne završi vode jednostavno neće biti i tu je kraj. Mi smo prikupili 500 hiljada dinara i oko 300 hiljada u nadnicama. Da bi sve bilo završeno da Ugljarevac dobije vodu potrebno je još 300 do 400 hiljada. Pitali smo gradske vlasti za pomoć. Bilo je malo problema ali je, koliko smo danas čuli, gradonačelnik presekao i rešio stvar“, kaže Milošević.
On kaže da ima uveravanja gradonačelnika Nikole Dašića da će stvar biti rešena u roku koji je ranije dogovoren. Tvrdi da Ugljarevčani očekuju da će naredne nedelje voda teći kako treba. Siguran je i da komšije neće ćutati ako se stvar izjalovi. Mada ni njemu gorštaci ne veruju „dok voda ne potekne“
-Znaćemo mi kako da iskažemo protest ako se pogazi data reč- kažu.
Meštani su složni i to je u ovoj priči najvažnije. Pitaju se doduše zašto je gradskim vlastima neophodno da se sloga pokaže i da im se „pripreti“ iako se zna da je voda nešto što se u 21. veku podrazumeva. Na svoje komšije koji prave probleme nisu posebno ljuti.
Kažu: „to smo mi“. Navikli na spoticanja o isti kamen, oči i dalje drže uprte ka gradskoj vlasti. Na potezu su gradonačelnik Dašić i saradnici. Milošević kaže da je do sada urađeno oko 850 metara vodovodne instalacije ali da se zbog nekih komšija koji ne dozvoljavaju „prolaz preko imanja“ radovi dodatno proširuju na oko 1300 metara.
Tvrdi da su „pregovori propali“ jer komšija jednostavno ne dozvoljava da se kopa i trasira vodovodna mreža preko njegove njive. Milošević kaže i da to nije jedini slučaj opstrukcije. Drugi komšija ne dozvoljava da se seče asfaltni put za koji je „on dao pare“. Vremena za ubeđivanje ili eventualnu stručnu arbitražu nema tako da se sporovi rešavaju alternativama koje su preostale i kojima se problemi na terenu najbrže i najefikasnije prevazilaze. Milošević je ipak siguran da će, uz pomoć grada, za koga je ovo obrni okreni sitnica- problem vodosnabdevanja Ugljarevca sledeće nedelje biti trajno rešen.
ucentar.rs
Jedan od mlađih Ugljarevčana, Milan Dimitrijević aktivno učestvuje u rešavanju problema vodosnabdevanja u izjavi za naš portal …
Ne propustite:
aktuelno
Od Svetog Ilije sunce sve milije- danas deci mažite obraze medom!
ucentar.rs
Ne propustite:
fokus
Braćo Srbi srećan Vam VIDOVDAN!
„Ja ne odlučujem prema tome kolika sila mi preti već po tome koliku svetinju branim“- reči su Kneza Lazara koje je izgovorio pred Kosovski boj na današnji dan 1389.godine. Mnogi Srbi su to, izgleda zaboravili.
I da pomenemo i čuvenu i najstariju srpsku kletvu u vremenu kada se opet odlučuje o sudbini Kosova i Metohije…
“Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”
Inače, Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.
Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.
Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.
Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.
Nakon smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. 28. juna 1389. godine posle bitke na Kosovu, pobede srpske vojske i smrti sultana Murata, veliki deo turske vojske je krenuo u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije. https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28
Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.
Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Ne propustite:
fokus
Dragan Jovović uspešno osvojio Kala Patar i Everest Base Camp:Zavijorila se zastava restorana „Biblioteka kod Milutina“
Naš sugrađanin Dragan Jovović uspešno je završio izazovnu ekspediciju i stigao do dva važna planinska cilja – Kala Patar i Everest Base Camp.
Kao deo svoje ekspedicije, Jovović je prvo osvojio vrh Kala Patar, poznat po spektakularnom pogledu na Everest i okolne himalajske vrhove. Kala Patar, sa visinom od 5.545 metara, predstavlja jednu od najpopularnijih tačaka za planinare koji žele da vide Everest izbliza.
Nakon uspešnog uspona na Kala Patar, Jovović je nastavio svoj put ka Everest Base Campu, koji se nalazi na visini od 5.364 metra. Everest Base Camp je polazna tačka za mnoge planinare koji se spremaju za osvajanje najvišeg vrha na svetu, Mount Everesta. Uspeh u dolasku do ovog kampa je veliki podvig za svakog planinara zbog izazovnih uslova i velike nadmorske visine.
Jovović nije bio sam u ovoj ekspediciji. Sa njim su bili i dr Milan Colic estetski hirurg, Aleksandar Rodić iz Beograda, Ivana Bilan iz Zagreba i lokalni vodič Plumba Serpas iz Nepala.
Jovovićeva ekspedicija je nosila sa sobom simbol domaće kulinarske tradicije – zastavu legendarnog restorana „Biblioteka kod Milutina„. Ideja da se zastava restorana postavi na ovim visinama , je imala dublje značenje.
Namera je bila, da se pokaže ponos i ljubav prema našoj kulturi i tradiciji čak i na najudaljenijim mestima na planeti.
Ovaj poduhvat ne samo da je privukao pažnju medija, već je postao inspiracija mnogima da razmišljaju o kulturnom nasleđu na globalnom nivou. Ovaj gest takođe simbolizuje hrabrost i odlučnost da se tradicija i identitet ne zaborave, čak ni na najnepristupačnijim mestima na Zemlji.
Jovovićeva ekspedicija osvojila je vrhove, ali je takođe otvorila nova poglavlja u svetu avanture i kulture, dok je restoran „Biblioteka kod Milutina“ sada deo priče koja se pamti na najvišim vrhovima sveta.
Ne propustite:
-
fokus4 седмице ago
(FOTO)KRIZA I OBRAČUNI u „uskom grlu“ KRAGUJEVCA: Bilo i HAPŠENJA. AUTOM blokirali ULICU.
-
fokus3 седмице ago
NOVI REKTOR UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
-
fokus4 седмице ago
Vašar u Kniću privukao veliki broj posetilaca
-
fokus2 седмице ago
Hoće li biti plazme?
-
fokus3 седмице ago
Veliki investicioni projekti i nova industrijska zona u Kragujevcu
-
fokus7 дана ago
ŠTA SE VIŠE ISPLATI – GOTOV AJVAR ILI PAPRIKA? Domaćice u dilemi, evo šta nam kažu prodavci
-
fokus3 седмице ago
Udruženje Ekomar pratilo situaciju oko kvaliteta vode u Kragujevcu
-
fokus1 седмица ago
Zastarelost komunalnih dugova: Kada se obustavlja prinudna naplata za struju i ostale usluge
Marko S.
09/03/2021 at 6:44 am
Grehota jebda selo koje ima najmanje 10 izvora uide bez vode! I ono malo ljudi sto bi da ostane u ovom malom, siromasnom selu oterace ova zlocinacka banda od vlasti, kojij su sumadijski domacini samo smetnja!