Našu nacionalnu književnost i istoriju potiskuju „srpska majka“ –Ceca i “britanski klasici“ Hari Poter i Hobit, KO SU LJUDI KOJI KROZ SADRŽAJ ŠKOLSKIH UDŽBENIKA FORMIRAJU SVEST NAŠE DECE?
pišu: Jelena Miković, profesor književnosti
i Đorđe Pešić, profesor fizičke kulture
Privatne izdavačke kuće u saradnji sa novim kvazi stručnjacima iz Ministarstva prosvete, pokušavajući da budu inovativni,interesantni i moderni za nove generacije srljaju i skrnave odavno dokazane vrednosti.
Nema mesta za Ivu Andrića
U proteklih nekoliko godina u čitankama za starije razrede Osnovnih škola (izdavačke kuće LOGOS i KLET) nije bilo mesta za Ivu Andrića („Priča o kmetu Simanu“), Dobricu Ćosića („Deobe“), Milana Rakića („Simonida“), Ljubomira Simovića („Boj na Kosovu“), Dositeja Obradovića( „Život i priključenija“)…, ali je napravljeno mesto „Hari Poteru“ i „Hobitu“. Bez potrebe da se bilo kom književnom delu umanji vrednost, postavlja se pitanje da li su ovo slučajni ili promišljeni potezi. Pre nekoliko godina u Radnoj svesci za srpski jezik (izdavačke kuće Bigz) našli su se stihovi folk pevačice 
Cece Ražnatović „Lepi grome moj“.I tako na mala vrata u naše učionice ulaze nedostojne i nedolične zamene velikanima koje tiho, ali temeljno izbacujemo kroz školska vrata.Eliminiše se književno štivo koje veliča naš nacionalni identitet, a deci se u zamenu serviraju strane ili domaće „limunade“.Koji to kvaliteti engleskog Hari Potera istiskuju našeg Andrića, Domanovića, Desanku Maksimović… Ili je kvalitet zagarantovan već time što je potekao iz Engleske? Da li baš sve što nosi epitet srpski treba da bude u senci nečega što dolazi sa Zapada?
Zašto misija Halijard i dalje ne sme u istorijske čitanke?
Slične primere, možda i u većoj meri, nalazimo u udžbenicima iz istorije. Na primer, jedinstveni poduhvat u Evropi, kakav je bila Misija Halijard, ne pominje se našim đacima. Duplo duže od toga skriva se još jedan svetli trenutak srpske istorije. Po 
završetku I svetskog rata (28.7. 1918.), u znak poštovanja prema vojničkom junaštvu srpskog naroda u Velikom ratu, na Beloj kući u Vašingtonu podignuta je srpska trobojka kao prva strana zastava. Naša zastava zavijorila se na 4. godišnjicu od početka I sv. rata, kada je „pokojna „Austrougarska napala Kraljevinu Srbiju. Nažalost, i ovaj slavni trenutak skriva se od naših đaka čitav jedan vek.
Danas je sramota biti Srbin…
Zaključak je da naše obrazovanje pravi vrlo jasan zaokret: omalovažavanje svega nacionalnog i stvaranje negativne etikete „velikosrpskog“ kao nečeg najgoreg. Da li je sramota biti Srbin??? Da li naša deca treba da se stide nečega dok iz Londona, Berlina ili ko zna odakle još daljinskim upravljačem stižu komande kojima se gazi, korak po korak, po našoj istoriji, književnosti, kulturi.
Dakle, ko to upravlja prosvetom? Ko to našoj deci ne da da saznaju ko su i koji su im koreni???
JOŠ JEDNA GREŠKA U UDŽBENIKU!!!
U radnoj svesci za srpski jezik za 3.razred osnovne škole izdavačke kuće Novi logos skandalozna greška-Norveška obeležena kao Švedska!
Ovakve greške nameću pitanje: postoji li uopšte kontrola udžbenika, ko ih i kako piše i objavljuje?
ucentar.rs foto:twitter printskrin
