Osma naučna konferencija pod nazivom: „STRADANJE SRBA, JEVREJA, ROMA I OSTALIH NA TERITORIJI BIVŠE JUGOSLAVIJE“ održaće se sutra na Svetog Savu u amfiteatru Fakulteta za poslov
ne studije i pravo na Starom sajmištu 29 sa početkom u 11 časova. Na konferenciji će učestvovati predstavnici Vlade Srbije, Narodne skupštine, Ambasade Ruske Federacije, Muzeja žrtava genocida, Institut društvenih znanosti Zagreb, Narodna biblioteka Srbije, Institut za savremenu istoriju, naučni i društveni radnici iz Srbije i sveta.
Pre konferencije u 10 časova, organizatori i učesnici konferencije položiće venac kod Spomenika žrtvama logora Sajmište, na Starom sajmištu.
U sklopu konferencije, održaće se promocija knjige „Jasenovac milo selo moje“, autora Jasenovčana Milke Antić devojačko Kotur i Novice Antić i premijerno prikazivanje dokumentarnog filma „Jasenovac“, autor: prof. dr Veljko Đurić Mišin, direktor Muzeja žrtava genocida Beograd.
Konferenciji i promociji knjige „Jasenovac milo selo moje“, prisustvovaće jedna od najstariji živih Jasenovčanki i zatočenica ustaških logora u Jasenovcu i Staroj Gradiški, Smilja Kotur (93 godine)
Novica Antić
Knjiga Jasenovac, milo selo moje predstavlja autentično i jedinstveno delo srpske memorijalne kulture nastalo iz velikog entuzijazma i neverovatne ljubavi jasenovačkih Srba prema rodnom mestu . Nekad značajan industrijski i privredni gradić Jasenovac, u svetu je poznat po najmračnijoj strani čovečanstva, zloglasnom ustaškom logoru kome se po monstruoznosti, ljudskoj patnji i bezumlju oličenom u mržnji čoveka prema čoveku i detetu, ne može naći pandam u svetu. Ovo je jedinstvena knjiga o svim Srbima koji su rađani, živeli i umirali u Jasenovcu na Savi, o njihovim običajima, Crkvi, dijalektu, ljubavima, životu sa komšijama Hrvatima i meštanima okolnih sela Uštice, Mlake i Jablanca, ali i o stradanju. Kako jedan čitalac reče, ovo je knjiga koja se ne sme čitati na početku dana, jer je prožeta neverovatnim emocijama i svedočenjima o sudbinama jasenovačih Srba i njihovom stradanju do potpunog istrebljenja. Jasenovac je jedan od najbolnijih spomenika srpskog nacionalnog stradanja uopšte, ali i sramno podsećanje na nemar koji kao narod pokazujemo prema sopstvenom mučeništvu koje se desilo u tom ‘’paklu na zemlji’’, koje zarad našeg identiteta i opstanka treba postati mesto srpskog pokloništva. Ne da bi smo gajili mržnju, nego da bi smo praštali i znali više da cenimo sebe, svoje pretke i njihovu žrtvu. Knjiga je pisana dijalektom tog kraja i ilustrovana sa preko šest stotina autentičnih fotografija iz perioda od pre Drugog svetskog rata do danas. Sadrži jedinstven popis srpskih kuća i porodica koje su više vekova unazad, pa sve do nesrećnog građanskog rata u SFRJ devedesetih godina dvadesetog veka, živele u Jasenovcu na Savi, kao i karakteristične primere njihovog lokalnog govora, pesama te rečnik zavičajnog jezika sa posebnostima jasenovačkog kraja. Ostatak poklanog naroda, da se poslužimo pesničkom rečju, oni koji su sačuvali glavu i nastavili život u Jasenovcu posle Drugog svetskog rata, konačno su proterani i poubijani 1995. godine, u toj novoj srpskoj tragediji bez katarze. Tako se zatvorio krug pitomog i nekada prilično razvijenog i životom punog Jasenovca, koji je danas praktično pusto mesto. Autori su ovu knjigu stvorili sa osećanjem velikog duga prema svojim najmilijim i velikom ljubavlju prema Jasenovu iz koga su potekli. Čitalac knjige Jasenovac milo selo moje, osećaće se kao i Milka Antić, devojačko Kotur, kada se nakon četvrt veka vratila u opusteli zavičaj, u kome osim grobova i bola u grudima više nema ništa. Opšti utisak je da ovakvih knjiga nedostaje u našoj kulturi i kolektivnom pamćenju, jer zato što se nismo sećali i pamtili, ponovila nam se jasenovačka tragedija pred kraj dvadesetog veka. O Jasenovcu danas naslikovitije svedoči neverovatan muk i tišina koja u njemu vlada i koju osećaju svi koji mu dođu u pohode.
ucentar.rs foto: privatna arhiva
