Pripadnici organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, tačnije nekoliko njih koji su uhapšeni prošle sedmice, nude saradnju Tužilaštvu za organizovani kriminal u cilju dobijanja statusa okrivljenog-svedoka saradnika. Ukoliko se tako nešto dogodi, onda će oni biti u rangu prvog svedoka saradnika u Srbiji Ljubiše Buhe Čumeta, u prosecu koji se vodio protiv „zemunskog klana za ubistva, iznude, otmice i druga teška krivična dela, kao i Miladina Suvajdžića zvanog Đura Mutavi i Dejana Milenkovića Bagzija, koji su status svedoka saradnika dobili u predmetu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. 

Nenad Stefanović je za Tanjug objasnio proceduru koju bi oni morali da prođu radi dobijanja statusa saradnika tužilaštva, iako još uvek nije poznato da li će ove nagodbe biti postignute i sa koliko osoba.

On očekuje da pojedini pripadnici Belivukove grupe dobiju ovaj status, ukazujući da se on mahom primenjuje da dokazivanje teških krivičnih dela, za koja se i ova grupa tereti, a među kojma su teško ubistvo, otmice, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga…i druga.

Stefanović ukazuje da javni tužilac pri svom izboru ovakvog svedoka iz redova pripadnika organizovane kriminalne grupe pre svega vodi računa o dva zakonom predviđena uslova.

Prvi je da nije lice za koje već postoji osnovana sumnja da je organizator grupe, a drugi je značaj iskaza za tog svedoka za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih dela iste grupe, koji preteže nad posledicama krivičnog dela koje je on izvršio.

– Pre zaključenja sporazuma o svedočenju, tužilac će pozvati okrivljenog da u roku koji ne može biti duži od 30 dana, samostalno i svojeručno, što detaljnije, istinito opiše sve što zna o krivičnim delima povodom kojih se vodi postupak, kao i o drugim teškim krivičnim delima – ukazuje Stefanović, koji je i zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Sporazum sa okrivljenim-saradnikom, kako je dodaje, mora između ostalog da sadrži sporazum o vrsti i meri ili rasponu kazne ili druge sankcije koja će mu biti izrečena, ili o oslobođenju od kazne ili o obavezi javnog tužioca da odustane od krivičnog gonjenja okrivljenog u slučaju davanja iskaza na glavnom pretresu (suđenju).

Sa druge strane okrivljeni saradnik ima obavezu da okrivljeni u potpunosti priznaje krivično delo, da daje iskaz o svemu što mu je poznato o krivičnom delu i da ništa ne prećuti.

šOn će biti upozoren da se ne može pozivati na pogodnost oslobođenja od dužnosti svedočenja i oslobođenja od dužnosti odgovaranja na pojedina pitanja.

Stefanović ukazuje da bi u slučaju Belivukove grupe, ukoliko do sporazuma dođe o njemu odlučivao sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu (Specijalnog suda).

– Nakon toga bi se na tog okrivljenog svedoka saradnika primenile odredbe Zakona o programu zaštite saradnika koji uredjuje uslove i postupak za pružanje zaštite i pomoći svedoku saradniku koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu – napomenuo je Stefanović.

Podsećanja radi, prvi svedok saradnik u Srbiji bio je Ljubiša Buha Čume, u prosecu koji se vodio protiv „zemunskog klana za ubistva, iznude, otmice i druga teška krivična dela“.

Ljubiša Buha Čume je 2003. godine zvanično postao svedok – saradnik. On je 18. novembra te godine saslušan u novom svojstvu, što je usledilo posle predloga krivičnog veća Specijalnog suda da mu se dodeli status svedoka. Ceo slučaj je proglašen službenom tajnom, Buha se izjašnjavao o svemu onome o čemu je pričao kao optuženi. Prema pisanjima Novosti tada, govorio je o ubistvu premijera Zorana Đinđića, ali i o nizu drugih krivičnih dela koja su obuhvaćena zajedničkom optužnicom

kurrir.rs