Ovo sigurno niste znali: u Šumadiji rakiju pročišćavaju kroz šiptarsko keče!

U Šumadiji vekovima unazad kada se ispeče rakija i „odleži“ u buretu javljaju se čestice i takozvana „prljavština“ koja je muti. Tako „zamućena rakija“ cedila se kroz- šajkaču. Ali gotovo je nepoznata činjenica da se u istu namenu u srcu Srbije koristi i keče- danas tradicionalna kapa Albanaca.

Kada se rakija procedi kroz šajkaču onda se dobije „bistrina“- baš za kakvom tragaju znalci ovog posla. I ona- „kao dunja žuta boja“.

Šajkača u Šumadiji…

Šajkače se pravi od čoje- mekog i debelog sukna od valjane vune za izradu odeće. Zgodna je za nošenje i leti i zimi jer drži konstantnu temperaturu glave. Ovakve svojstva kape bile su glavni razlog da je Srpska vojska uvede u sastavni deo uniforme vojnika propisom iz 1870. godine. Propisom od 1876. godine kapa je bila  poznata po službenom nazivu „šajkaška kapa“ a kasnije dobija skraćeni naziv „šajkača“.

„Žuta kao dunja…“

– Odvajkada se šajkača u šumadijskim selima koristila i da se kroz nju procedi rakija. Rakija se sipa u šajkaču, a zatim kroz platno i u sud. U današnje vreme se koristi višeslojna gaza. Tako ode sva nečistina- priča Dragan Jovanović iz sela Zagorice kod Topole, jedan od najboljih poznavalaca procesa pečenja rakije u Šumadiji. S kolena na koleno ovde u selu gde je živeo i sam Karađorđe- prenosile su se tajne kako doći do dobre šljivovice. I Jovanović je učio „zanat“ o pokojnog kazandžije Dragoljuba Milića zvanog Draga, koji je bio poznat nadeleko.

Ali pre tridesetak godina u ove krajeve slučajno je zalutala jedna kapa, koju je doneo tehnolog iz Makedonije. On je objašnjavao nepoverljivim Šumadincima da je upravo „keče“ najbolje da se kroz njega procedi rakija.

Dragan Jovanović iz Zagorice kod Topole

-Stvar je logike jer je u osnovi isti materijal filc ili prerađena vuna. Međutim, ono se pravi od više vrsta vune. Ima i jareće dlake i kože koja mu daje čvrstinu- priča Jovanović.

I rešili su Šumadinci da probaju! Postupak je bio isti- rakija se samo sipa u keče umesto u šajkaču, kroz gazu do suda…

-Išlo je daleko sporije. Dug je to proces. Ali rakija je bila kristalno čista, čak je kroz proces „skinuta“ i suvišna boja od bureta- kaže Jovanović.

Od tada su one „najteže slučajeve“ zamućene rakije rešavali kroz keče. Sve dok se godinama kasnije usled korišćenja od kuće do kuće- nije raspalo.

-Problem je pronaći kapu koju izrađuju tradicionalno. Postoje primese u preradi vune. Stara domaćinstva i znalci to rade po starom receptu koji je izuzetno zahtevan i dug. Ali tako se dobija najbolja  „alatka“ bar za lečenje rakije- kaže Jovanović.

A do tada, dok se u ovom delu Šumadije ne pribavi keče, stara i pouzdana šajkača odrađivaće posao. Kao i kroz vekove uostalom.

Istoričari lome koplja čije je keče

U takvu nošnju je bila odevena cela srpska vojska kada je protiv pobunjene Srbije krenuo vizantijski car Manojlo. Prema svedočenju Kinama kojeg citira Panta Srećković Kinam je zapisao: „Približivši se reci Tari, pre sunčanog zalaska, vizantijska vojska uvide bezbrojnu množinu naoružanih Srba… Odelo im je bilo: dolame, uske gaće i bele“. Taj zapis daje za pravo mišljenju istoričara da su Albanci keče preuzeli od Srba. Kroz istoriju nosili su ga i Crnogorci



ucentar.rs

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.