Deveti mart- 30 godina koje su pojeli skakavci! Borivoje Borović za UCENTAR

Deveti mart… Početak demokratskih promena ili propuštena šansa? Put kojim smo pošli ili bespuće iz koga ne umemo nazad. Za jedne potrošena nada, za druge kameleonska transformacija u neku novu garnituru vlasti. Trideset godina kasnije za ucentar od učesnika tog, jasno je, istorijski prepoznatljivog događaja, za razgovor je bio dostupan Borivoje Borović. Poznati advokat, jedan od lidera demonstranata koji su pošli na Miloševićeve, do zuba naoružane policajce, kaže da se moglo više… Tvrdi  se kočilo kad je valjalo dodati gas…

„Sa žalom mogu da konstatujem da uvek nedostaje neki 9. mart. Srbiji je to bila prilika i momenat kada su ljudi rekli šta misle o demokratiji. Nekim čudom ili našom greškom ona nije došla ni dan danas. Ima nešto što ljudi ne znaju, a ja sam saznao dok sam bio advokat u Hagu… kad su izveli tenkove na narod, to zaista nije bila igra. Imali su bojevu municiju i išli su na nas misleći da brane nekakvu Jugoslaviju. Vuk Drašković je tada imao odličnu ideju, narod je hteo da se evropeizuje, bili smo željni demokratije. Nažalost, sve je propalo. I sada, posle trideset godina jedino takvim jednim protestom kakav je bio 9. mart može da se osvoji sloboda“.

Kragujevčani su tog 9. marta pre trideset godina bili jedna od glavnih poluga na koju su bile oslonjene demokratske nade. Učesnik događaja bio je i Borivoje Radić, jedan od osnivača Demokratske stranke…

„Poznati smo po tome da propuštamo prilike. A bile su to preozbiljne demonstracije… Opozicija je bila mlada, neiskusna, još nedovoljno formirana. Snaga je međutim bila ogromna. Želja takođe. Toliko je režim Slobodana Miloševića bio uzdrman da su na kraju izveli tenkove. Narod je osećao zlo koje dolazi. Zato je toliko ljudi izašlo na ulice. Da smo tada uspeli, stotine hiljada ljudi ne bi otišlo iz nesrećne Jugoslavije, ostali bi na svojim ognjištima, ne bi izginuli u ratovima. S druge strane može se reći da je 9. mart bio uvod za mnogo kasniji 5. oktobar. Tada je svakako urađeno mnogo više ali, čini mi se, opet ne dovoljno. Ne znam šta još treba da nam se desi pa da energiju 9. marta i 5. oktobra ponovo sakupio i artikulišemo u nešto što bi definitivno rešilo naš državni i nacionalni problem. Vučić je čini mi se još opasniji, teži protivnik od Miloševića. Nisam optimista“.

Mnogi akteri 9. marta danas nisu živi… Giška, Beli, Knele, Mićko… Drugi pak ne žele da razgovaraju. Da li pod pritiskom razočarenja ili zbog promene dresa i tima za koji danas igraju, manje je važno. Na kraju, reče jedan mudri vladika, „sve bude dobro. Ako nije dobro, znači da još nije kraj“.

---

---

ucentar.rs foto fb/printskrin

!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti, događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na https://www.facebook.com/ucentarkg/skinite našu android aplikaciju

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.nepes.ucentarr