Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu, čudotvorca koji  je u našem narodu izuzetno poštovan i najčešća je porodična slava. Slavi se od najranijih dana primanja hrišćanstva ali je izvesno od 13. veka i reformi koje je uveo Sveti Sava.

Svetom Nikoli je u Srbiji posvećeno više od 1300 crkava. Brojnost porodičnih slava ima korene upravo u brojnosti posvećenih hramova ovom svetitelju. Slavska trpeza je bogata ali je uvek posna jer se Sveti Nikola uvek obeležava u toku Božićnog posta. Pored najvećeg broja porodica Svetog Nikolu slave i esnafi i zanatlije lađari, splavari, ribari i vodeničari.

Sveti Nikola je i zaštitnik putnika isirotinje. Običaj je da se na ovaj dan daruju deca i to orasima, slatkišima, jabukama…

U Vizantiji je bio i običaj da se na ovaj dan amnestirani kažnjenici a u nas se veruje da će onome koji danas prašta naredna godina biti posebno uspešna.

Sutra je Sveti Nikola ili Nikoljdan, jedna od najzastupljenijih slava u Srbiji. Uobičajeno je da se kaže da „pola Srbije slavi Nikolu, a druga polovina ide na slavu“.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, moreplovaca i putnika. Svetiteljev kult rasprostranjen je ne samo kod pravoslavaca, već i među katolicima, te je u drugim zemljama poznat i kao Božić Bata.

Sveti Nikola (Nikolaj Mirlikijski), čudotvorac, rođen je u maloazijskom gradu Patara, u današnjoj Turskoj. Umro je 19. (6) decembra 345. godine, sahranjen je u Sabornoj crkvi Mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir Svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti Svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra po gregorijanskom kalendaru, Sveti Nikola se proslavlja i 22. maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.

Na hrišćanskim brodovima duž Jadranskog i Sredozemnog mora moreplovci su držali ikonu Svetog Nikole jer ga smatraju svojim zaštitnikom.

Svetitelj je rođen u Patari u Likiji, bio je jedinac, sin bogatih i uglednih roditelja. Duhovni život započeo je u manastiru Novi Sion u kojem se već nalazio njegov stric, Sveti Nikolaj episkop patarski. Nakon smrti roditelja, krenuo je da širi veru i milosrđe, ali o svojim dobročinstvima nije govorio javno. Nakon toga postao je arhiepiskop Mirlikijski, te je u vreme progona hrišćana završio u tamnici, ali ni tada nije odstupio od vere. Smatran je svetiteljem i tokom života, ljudi bi ga pozivali u teškim i bolnim trenucima. Bolovao je kratko i upokojio se 343. godine, kada je sahranjen u Sabornoj crkvi u Miri. Šest vekova vernici su obilazili njegov grob u Miri, među kojima su bili i Stari Sloveni. Nakon turskog osvajanja Likije i iz straha da mošti svetitelja ne budu oskrnavljene, 1096. godine prebačene (prokrijumčarene) su u Bari, u Italiji, gde su položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče. Posle tri godine izgrađena je velelepna crkva posvećena Svetom Nikoli.

VEROVANJA

Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.

Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.

Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.

KOJE SU NAJZASTUPLJENIJE SLAVE?

Slavu Sveti Nikola proslavlja veliki broj Srba, a zašto je to tako pokušala je da objasni etnolog Milica Karapandžić.

„Veliki broj etnologa smatra da je slava dodeljivana na način da porodica slavi onog sveca na čiji je dan kršten prvi predak te porodice. Zastupljena su i stanovišta da je slava birana po zavičajnom hramu, odnosno svecu kome je taj hram bio posvećen. Najbrojnije su porodice koje slave Svetog Nikolu, Svetog Aranđela, Đurđevdan, Svetog Jovana, Mitrovdan… Prema nekim podacima, najbrojniji hramovi u Srbiji posvećeni su upravo Svetom Nikoli“, objašnjava Karapandžićeva.

NE SME DA SE MRSI

Protojerej Sabornog hrama u Nišu Miodrag Pavlović kaže da pravoslavci znaju da je ovo strogo posna slava i da nema mrsa tog dana.

„Praznovanje Svetog Nikole poznato je ne samo kod nas, već i kod katolika. Njegove mošti nalaze se u Bariju, u Italiji. Ono što je važno za sve koji slave da se ne ogreše i omrse. Toga dana trpeza je posna (a i Božićni post je u toku), a porodica treba da bude na okupu. Domaćin izjutra nosi slavski kolač u crkvu, žito, vino i sveću, nakon liturgije sveštenik domaćinu seče kolač. Po povratku kući, porodica se okuplja za trpezom, i ono što je važno ko god toga dana dođe u kuću, ne treba ga vratiti“, objašnjava protojerej Pavlović.

 Klimatske promene sve su primetnije i u Srbiji, a dugotrajno i toplo leto ostavilo je traga na voćarskim kulturama. U dvorištu Žarka Hristova u Topoli, stablo nara rodilo je kao da raste na primorju, savijajući grane od plodova.

„Nar sam posadio pre 7-8 godina, a počeo je da rađa nakon tri. Ove godine sam ubrao čak 15 plodova,“ kaže Žarko za RINU, dodajući da ovo voće nije zahtevno za održavanje.

Sadnicu nara doneo je iz Dalmacije, kao i smokvu i maslinu koje takođe uspešno gaji na svom imanju. „Nar ne traži posebne uslove, osim redovnog okopavanja i uklanjanja trave,“ ističe domaćin.

Rekordno dug sušni period u Topoli doprineo je rodnosti biljaka koje su tipične za mediteransku klimu, potvrđujući da se priroda sve više menja.

Foto :Rina