Krah socijalne politike Srbije (2): subvencije porodicama, a ne hraniteljima!

Autorski tekst psihologa Dragana Kandića u potpunosti demontira sistem socijalne politike Republike Srbije i rad Centara za socijalni rad (CRS). Kandić je iskusan radnik upravo kragujevačkog centra. Ovo je sigurno tekst koji će izazvati dosta polemika 

 

piše: Dragan Kandić, psiholog Centra za socijalni rad Kragujevac

Ipak najstrašnije negiranje ustavnog poretka je hraniteljstvo, koje se projavljuje u situaciji hroničnih, ali i akutnih porodičnih i ličnih kriza, definisano kao podrška primarnoj porodici. Prenebregava se član 5 porodičnog zakona koji govori o tome da je država dužna da majci i detetu priušti posebnu zaštitu. Praksa to ni sa čim ne potvrđuje; dok roditelji ne dobiju barem iste subvencije kao hranitelji, oročene od 3 do šest meseci, sistem socijalne zaštite će imati janjičarski karakter. Država projektom hraniteljstva ne čuva ni porodicu ni budžet, novčana sredstva i edukativne resurse ne koristi namenski. Potrebno je dati šansu roditeljima kroz novčanu i edukativnu podršku, istu onu koja se pruža hraniteljima. Na taj načim bi smo svrsishodno i suvislo koristili novčane, edukativne i ljudske resurse, a država bi uštedela na socijalnom, zdravstvenom i penzionom osiguranju hranitelja.
Kad sam već kod hraniteljstva, da pomenem kao naučno neutemeljenu prevagu hraniteljstva nad institucionalnim zbrinjavanjem i to kod adolescenata. Na nižim kalendarskim uzrastima, porodica jeste adekvatan referentni okvir, ali u adolescenciji kad vršnjačko okruženje ima dominantan uticaj, nasilni hraniteljski smeštaj može da bude kontraprodukativan a uzrasna karakteristika negiranja autoriteta shvaćena kao vaspitna zapuštenost ili još gore, loša genetika i patologija.
Takođe CSR sve više participiraju u stavu da je fizičko, ali i svako drugo kažnjavanje dece nedozvoljeno i da predstavlja nasilje. Ne uviđa se razlika između kazne i nasilja i ne shvatajući potrebu kazne na nižim uzrastima, naročito na senzomotornom nivou inteligencije, kada je zbog ne formirane formalne inteligencije, kazna neprijatna, ali i zaštitna. Detetu kome se ne pomogne u formiranju vaspitnih i moralnih granica, teško će se pomoći u formiranju autentičnog, društveno i porodično odgovornog identiteta. Poenta je da na konstrukciji vaspitnih granica, se formira moral a na njemu autentični identitet.Veliki autoriteti psihologije saznanja i moralnosti, Pijaže, Kolberg, Benet insistiraju da moral proishodi iz straha od kazne do 9 godine života. Ako zabranimo kaznu, da možda ne suspendujemo i budućnost moralnog društva?
Deralizacija je posledica deprofesionalizacije i depersonalizacije, gde CSR postaje dehumanizovana, skoro nezamisliva, a ipak postojeća institucija, čija je jedina funkcija da čuva bolesni sistem od nesrećnog čoveka…

(nastaviće se)

 



ucentar.rs foto: prinskrin/FB
!!! Zapratite nas i na FB  najnovije vesti,
događaji i afere iz Kragujevca i Šumadije na FB UCENTAR
skinite našu aplikaciju ANDROID



2 Comments

  1. Suvačarević
    28/04/2021 - 10:55 pm

    Svaka čast Dragane….
    Nadam se da češ svojim textom a koji je odličan, uspeti u nameri da skreneš pažnju javnosti na sve apsurde institucije Centra za socijalni rad “ Solidarnost“, u kojoj radiš a koja je dotakla dno sa kriminalnim radnjama unutar same institucije…

    Reply
  2. Duda
    29/04/2021 - 5:26 am

    Svaka ti je na mestu narodski receno.👏👏👏👏

    Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.