Danas počinje treća nedelja Velikog posta, poznata kao Krstopoklona nedelja. Vernici se tokom ove sedmice poklanjaju Časnom krstu i pozvani su da se uzdrže od svih iskušenja duha.

Običaji i verovanja u trećoj nedelji posta

U ovoj nedelji posebno mesto zauzimaju biljke i cveće. Prema narodnom verovanju, ne bi trebalo sejati biljke koje cvetaju, jer se veruje da tada neće doneti plod. Takođe, običaj je da se pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.

Značaj Vaskršnjeg posta

Vaskršnji ili Časni post traje sedam nedelja, sve do Vaskrsa, koji ove godine pada 20. aprila. Ove godine post je počeo 3. marta i donosi stroga pravila uzdržavanja, kako telesnog, tako i duhovnog.

Post je sećanje na podvig Isusa Hrista, koji je, nakon krštenja u reci Jordan, proveo 40 dana u pustinji bez hrane. Stoga se tokom posta vernici uzdržavaju od mrsne hrane, ali i od loših misli i greha.

Vreme posta nije samo vreme odricanja već i prilika za duhovni rast, praštanje, ljubav i milosrđe. Kroz molitvu i uzdržavanje, vernici jačaju svoju veru i pripremaju se za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.

Kišovito vreme već je donelo pad temperature u Srbiji, a utorak će biti najhladniji dan ove sedmice.

Nakon prolećnih dana sa temperaturama iznad 20 stepeni, hladan talas doneo je kišu i zahlađenje, a jutarnji mrazevi i sneg očekuju se čak i u nižim predelima zemlje.

Oprez zbog biometeoroloških prilika

Republički hidrometeorološki zavod upozorava da će današnja biometeorološka situacija nepovoljno uticati na hronične bolesnike i meteoropate, posebno na osobe sa srčanim i cerebrovaskularnim oboljenjima.

• Moguće su meteoropatske reakcije poput promenljivog raspoloženja i glavobolje – navodi RHMZ.

Srbi na Kosovu naučili su da čuvaju živote, imovinu i svetinje, ali i da nose teret tragedija, svesni da bi u suprotnom sve moglo biti oduzeto, uništeno ili spaljeno, dok bi počinioci ostali nekažnjeni. Na 17. mart posetili smo Lipljan, Čaglavicu i Kosovo Polje – mesta koja su pre 21 godinu bila na udaru nasilja, ali iz kojih Srbi i danas poručuju da su opstali, i da je to najvažnije.

Na današnji dan 2004. godine započeo je trodnevni pogrom Srba na Kosovu, pokrenut nakon lažne vesti Radio-televizije Kosova da su Srbi odgovorni za utapanje trojice albanskih dečaka iz sela Čabra u reci Ibar. Iako je UNMIK ubrzo demantovao tu tvrdnju, nasilje je eskaliralo.

Nemiri su započeli u Severnoj Mitrovici, a zatim su se proširili na Čaglavicu, Prištinu, Podujevo, Vučitrn, Istok, Đakovicu, Lipljan, Uroševac, Vitinu, Suvu Reku, Obilić, Prizren, Gnjilane, Kosovsku Kamenicu, Peć i druga mesta.

U pogromu, koji je trajao 17, 18. i 19. marta, ubijeno je osam Srba, povređeno najmanje 170, a više od 4.000 ih je proterano. Oko 900 srpskih kuća je uništeno, dok su 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, zapaljeni i oskrnavljeni. Zauvek su izgubljene neprocenjive ikone i nepokretna kulturna dobra. Više mesta je ostalo etnički očišćeno.

U sukobima sa međunarodnim snagama, koje su pokušavale da zaustave nasilje, stradalo je i 11 Albanaca, dok su desetine pripadnika KFOR-a i UNMIK-a povređene.

Pogrom se odvijao pred očima hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga, ali to nije sprečilo razaranje i progon. Za Srbe koji žive na Kosovu, mart je mesec bolnih sećanja – na početak NATO bombardovanja, na martovski pogrom, na izgubljene živote, domove i svetinje. Posebno teško ga doživljavaju oni koji su tih dana izgubili svoje najbliže, prijatelje, komšije ili porodična ognjišta.