Piše: Aleksandra Savić
O filmu Toma… malo da vam spojlujem, ali ne previše…
Prvo sam se naoštrila da ga ne gledam, a još manje da plačem, kao, kažu, razbiće vas emocije… nije nego. Međutim… ipak sam ga pogledala. Predug je, a ako se skrasite dva sata i 15 minuta, a da se ne smorite, dobro je.
Neki moji utisci – Bjela je izmaštao film na svoj način a la Montevideo, koji prolazi kod publike. Korišćene su iste fore, isti štosovi, radnja ide napred, nazad kroz vreme, glumci glume skoro kao u Montevideu….
Lepa kamera, lepi su prizori i scene, lepi kostimi, rekonstrukcija šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih. Iako ima autentične priče o Tominom životu, reditelj je napravio fikciju i paralelnu priču o ljudima i događajima (i tu leži caka), a zatim je i koristio neke scene a la Kusturica (Cigančica sa ružama kroz ceo film, kao žudnja za prvom ljubavlju, nečim nedostižnim, valjda ona ista mala kojoj je Toma na početku karijere dao ceo honorar za buket ruža).
Ipak, suze same krenu… Težak život, duboko siromaštvo, batine oca, majka, brat, Silvana, pa ti poroci bez kojih nije mogao da živi, čas na vrhu, čas na dnu, život, bolest, borba…
I sada kad mi se utisci sležu, ovo je jedan ambiciozan projekat koji nije autentična rekonstrukcija Tominog života, ali jeste urađen kao celina, i dobro je urađen. Previše je emocija upletenih u takav Tomin život, borba za život i smrt, a zatim i te lepe Tomine pesme koje isto nose emociju, a koje su odabrane baš kako treba.
Milan Marić je dobro izneo glumu. Tu su i brojni likovi oko Tome u filmu, koji su odlično osmišljeni i dobro su odigrani… naročito prelepa Silvana (Tamara Dragićević), doktor (lepi Petar Benčina), doktorova supruga (Paulina Manov, koja me je razbila sa glumom), njegov menadžer, a zatim i Tomina poslednja supruga, koja je maestralno odglumila… Sad mi je jasno zašto se Lepa Lukić ljutila na film…
Ili gledajte ceo film, ili nemojte uopšte. Samo izvučene scene iz filma ne ostavljaju isti utisak. Sve u svemu, po mom mišljenju, bićete na kraj srca ukoliko na kraju ne priznate da je film Toma jedan dobro iznesen projekat, u koji je uloženo mnogo novca, truda i resursa.
I ujedno je lepa retrospektiva na Tomin veliki i značajan muzički opus, ali i takav boemski život (koji sigurno nije za primer).
Toma Zdravković je do poslednjeg daha maestralno izneo svoj život i bolest na nogama, a da publika nije ostala uskraćena.
A plakaćete sigurno. Uostalom, većina nas ima neku Tominu pesmu na koju „otkida“, jer, i to je život.
ucentar.rs
