Posle mnogo godina krize srpskog fudbala, reprezentacija na čelu sa Draganom Stojkovićem Piksijem, uspela je da izbori plasman na 22. Svetsko prvenstvo u Kataru. Posle pobede na favorizovanom Portugalijom, i par kontrolnih utakmica koje su u osnovi ostavljale solidan utisak o „Orlovima“ došao je hladan tuš i tri gola u mreži koje su nam superiorno dali Danci. O šansama na predstojećem Svetskom prvenstvu ali i stanju u domaćoj ligi razgovarali smo sa fudbalskom legendom, nekadašnjim reprezentativcem i selektorom Milovanom Đorićem…
* Iza fudbalske reprezentacije su uspešno završene kvalifikacije, Srbija ide u Katar. Kako komentarišete utakmice koje su nas odvele u svetsku elitu?
M.Đ. Dolaskom Stojkovića na čelo reprezentacije dogodilo se nešto novo. On sam, doneo je u tim nešto novo. Mi smo skoro razgovarali i ja sam ga upozorio na možda preveliki optimizam ali… On je uspeo da reprezentaciji nametne takav stav, takav motiv kakav mi, koji smo sedeli na klupi nacionalnog tima, nismo uspevali. Ulio im je neko novo samopouzdanje i to je urodilo plodom. Pred utakmicu sa Portugalom rekao je „Idemo da pobedimo“! To je smela izjava ali pobedio je. Momci su odigrali bolje i pobedili. Bio je u pravu. Hrabrošću i optimizmom Srbija je otišla u Katar.
* Tamo nas, sudeći po žrebu, čeka „grupa smrti“. Tako su napisali svetski mediji. Imamo li šanse za plasman u drugo kolo?

Milovan Đorić sa našim novinarom Srđanom Stošićem

M.Đ. Brazil je Brazil ali su skloni kiksevima, posebno na početku turnira. Mi sa njima otvaramo prvenstvo. Od Švajcaraca imamo bolji tim, tu nema nikakve dileme. Jedino što može tu da nas nadigra je neka vrsta opterećenja političke prirode. Mislim i nadam se da naši momci to mogu da prevaziđu i pobede. Kamerun je neprijatan rival ali, ako prođemo Brazil i Švajcarsku, šta je problem. Fudbal je igra gde pobeđuje onaj ko da više, a primi manje golova.
* Ako se plasirano u narednu fazu takmičenja, potencijalni rivali su Portugalci, gladni osvete.
M.Đ. Da ali i tu imamo određenu prednost. Realno, Portugalci imaju odličan tim ali i veliki broj godina. Pojedinačno i zbirno Srbi su neuporedivo mlađi. Kolika god da je njihova želja za „osvetom“ tolika je želja naših mladih momaka da se dokažu i ponove podvig. Opasni su, ne smem da prognoziram. Ipak, ponavljam, Portugalci imaju relativno star tim, Srbija relativno mlad. Faktor sreće, suđenja, motivisanosti… Tu su šanse 50 prema 50.
*U poslednje vreme domaći klubovi su nešto prisutniji na evropskoj sceni. Da li je to posledica dobrog rada ili sticaj okolnosti koji se povremeno ponavlja?
*U tom smislu Crvena Zvezda i Partizan su uradili nešto. Objektivno, nije to mnogo, nije dovoljno. Ima iskoraka i to je dobro ali sistemski neke stvari tek bi trebalo da, kako se to kaže, legnu. Realno sagledavajući naše klubove, mi smo duboka treća liga Evrope. S druge strane neuporediva je naša liga danas i ona u kojoj sam ja igrao. Igralo se sa Dinamom, Sarajevom, Hajdukom, Željom, Veležom, Rijekom. Sada su te lige skraćene, slabija je konkurencija… Sa tog aspekta gledano, ovo je danas nekadašnje Srpska liga sa izuzetkom Zvezde i Partizana.
*Radnički iz Kragujevca ponovo je prvoligaš. Pratite li i te utakmice?
M.Đ. Igrao sam u Kragujevcu mnogo puta. Imam odatle lepe i manje lepe uspomene. Lalatoviću i Radničkom od srca želim da opstanu u eliti. Dogodine, ko zna… Možda se izbore za neko mesto pri vrhu. To Kragujevcu pripada.