Osnovani na gimnazijskom odmoru traju više od 40 godina, dosledni pank muzičkom pravcu. Njihov prvi nastup u podrumu Vujine kuće prekinula je policija, a u kragujevačkoj čaršiji su na retke tadašnje pankere gledali kao na marsovce. U vikendici u Malim Pčelicama sami su snimili kasetu koja je izazvala revoluciju na alternativnoj sceni bivše Jugoslavije.
Bend KBO! koncertom u svom rodnom gradu Kragujevcu, preksinoć, obeležio je jubilej – 40 godina postojanja i aktivnog rada na muzičkoj sceni. Koncert, na kojem je predgrupa bio, takođe, kragujevački pank bend LUR (Ludak u razvoju) održan je u prepunoj Čaurnici Kneževog arsenala.
Ujedno, subotnji koncert bio je i promocija novog studijskog albuma KBO! pod nazivom „100%” koji je izašao u martu mesecu ove godine na CD i LP nosaču zvuka.
Kragujevački bend „KBO”! na najbolji mogući način demantuje onaj drevni grafit „Pank je mrtav”. Sudeći po aktivnostima i produkciji najpoznatijeg pankerskog benda ovdašnjeg, autora kultnih numera, poput pankerske himne „Kragujevac, ooo, Kragujevac, aaa” ili „Forever punk”, pank ne samo da nije mrtav, nego je živ, zdrav i oseća se odlično, a preksinoć su obeležili četiri decenije postojanja, što je, ne samo na našoj pank sceni, raritetan jubilej.
Koncert u Čaurnici Kneževog arsenala u Kragujevcu Foto: Zoran Laki Lazarević
Priča o kragujevačkom „KBO!” ujedno je i istorija panka na ovim prostorima.
Osnovani u septembru 1981. godine, na jednom školskom odmoru u kragujevačkoj Gimnaziji, iziritani jednoličnom i monotonom ponudom na tadašnjoj muzičkoj sceni Kragujevca, uspešno traju i praše decenijama.
Od pank bendova, njihovih vršnjaka koji i danas postoje na prostorima bivše Jugoslavije, „živi su” i muzički aktivni još samo „Pankrti”.
Iako smo osnovani godinu dana ranije, na netu i svoj bitnoj literatiri se stalno ponavlja grešaka da smo osnovani 1982. godine. Autori te „informacije” pomešali su naš prvi nastup u februaru 1982. godine na svirci „Da se smrzneš”, u bašti Doma omaladine u Kragujevcu. I, mi smo se tome priklonili i napravili godišnjicu kada sveznajući internet kaže, duhovit je Saša Vujić Vuja, lider i osnivač KBO!-a.
Iste su godine svi bili rođeni, zajedno su im tekli školski dani, od istih bolesti svi pelcovani… ali, na sreću alternativne muzike, nisu umrli u istom danu, već su se odlučili da pokrenu, za tadašnje uslove u Kragujevcu nešto sasvim novo i neviđeno na muzičkoj sceni.
– Tada se u Kragujevcu na svaka tri meseca održavala gitarijada u Domu omladine, Hali „Jezero”… To je bilo dobro, jer je mogao da svira ko god hoće. Ali, muzika je bila uvek ista, „Dip Parpl”, „Pink Flojd”. Iz noći u noć sa bine je odjekivao isti repertoar „Dim na vodi”, „Cigla u zidu”… Nezadovoljni tim, uvek istim fazonom, rešili smo da nešto promenimo i na odmoru u Gimnaziji osnovali smo „KBO”!, rasvetljava same početke grupe frontmen Saša Vujić Vuja, apsolutni „patrijarh” kragujevačke i šumadijske alternativne i pank scene.
Saša Vujić Vuja ne skreće sa pankerskog puta već petu deceniju Foto: Zoran Laki Lazarević
Takođe, objašnjava i samo ime grupe, koje se nikada nije menjalo za ovih četvrt veka, a oko kojeg i danas postoje razne insinuacije.
– „KBO”! nije nikakva skraćenica i ne znači ništa. To je onomatopeja žabe koja peva „Hello my baby, hello my honey” iz poznatog crtanog filma. Ali, kada žaba odbija da peva čuje se samo njen lenji krek „kbo!”, „kbo!”, objašnjava Vuja.
Prvu postavu sačinjavali su: Saša Vujić Vuja – gitara, Milorad Mišić Miša – vokal, Aleksandar Vojinović – gitara, Rajko Todosijević – bubanj. Tako je „KBO”! izgledao do 1985. godine, kada su se vratili iz vojske, „uozbiljili”, pa je na mesto bubnjara došao Vujin stariji brat Slobodan Vujić Boban.
repoznatljiv znak grupe bio je i ostao da u svom sastavu nemaju bas gitaru. Sadašnja postava KBO! su Saša Vujić Vuja – frontmen i osnivač benda, glavni vokal i gitara, Vojin Ratković Voja – bubanj, Ivan Ivezić Iveza – gitara i prateći vokal.
Vuja na koncertu osamdesetih u Kragujevcu Foto: Privatna arhiva
No, u ta „herojska vremena”, nije lako bilo biti panker.
– Išao sam u Osnovnu školu „Radoje Domanović”. Kada je počeo pubertet, sazrevanje ličnosti, morao si da se opredeliš, da izlaziš u grad, pušiš, definišeš koju muziku slušaš, objasniš u kojem si fazonu. Nisam se uklapao u već postojeći imidž, ne zato što sam neprilagođen i neki ludak, nego što mi je već vladajući model bio dosadan. Morao sam da provalim novi fazon. Drugačiji, a svoj. Panker („Ma, pusti ga, ludak!”) zvučao je sasvim okej. Ogradio sam se od svega toga, jer nisam hteo da pušim ili furam kragne, šljokice i šimike da bih bio neki frajer. Nasuprot tome postojali su samo narodnjaci. A, ovako: „Pank, gospodo, raspitajte se šta je to. Čitajte novine. A, tada se o tome pisalo samo u Džuboksu”, priča Vuja.
Do tada neviđen imidž i fazon koji su beskompromisno furali, izazvao je reakciju okoline. Izbijale su stalne frke i tuče.
– Tad pankera u Kragujevcu nije ni bilo. To smo bili mi i Boban Žarković, koji je sada u Americi, i Maša iz Beloševca, dva jedina pankera nastala nezavisno od našeg jezgra. A, frka je bilo mnogo, mnogo… Ko je bio roker, taj je bio hipik. I oni koji su slušali „žešću” muziku poput „Mejdena” bili su hipici. U to vreme bilo je isto da li slušaš „Dorse” ili „Ajron Mejden”. Ili to, ili narodnjaci. Mi smo bili kao marsovci. U fazonu, „to treba ubiti”. Bobana su isekli žiletom kod „Robnjaka”, hteli su da ga zakolju. Šibadžije u hipi krugovima mnogo su nas maltretirali, podseća na početke naš sagovornik.
U to vreme veoma teško se dolazilo do ploča stranih pank grupa.
Do njih se dolazilo samo preko dopisivanja sa Slovencima (naravno, preko neizbežnog „Džuboksa”), pa im pošalješ kasetu da ti oni nasnime, i to za debele pare. Bili su to snimci očajnog kvaliteta sa kasetofona na kasetofon, bez džeka i mikrofona. Bilo je to snalaženje, jer onda nisi mogao na prvoj trafici da kupiš CD, ili slušaš sa Tjuba i neta, to današnji klinci ne mogu da razumeju, zaključuje Vuja.
Scena Doma omladine 1987. godine Foto: Privatna arhiva
Prvi nastup za odabrani krug prijatelja, grupa je imala 1981. godine u podrumu Vujine kuće, u Ulici Svetozara Markovića.
– Publiku su sačinjavali naši prijatelji, pobornici alternative: Đorđe Savić, Goran Dimić, uglavnom članovi tadašnjeg benda „Via parola”… Podrum je bio sav išaran auto-lak sprejom, grafitima PUNK, SKA i A kao anarhija. Uspeli smo da odsviramo četiri-pet stvari, a onda je upala murija. Ne samo zbog buke, nego, pomislili su da im je upala „kašika u med”. Tada su već počele frke na Kosovu, pa su pomislili da skraćenica PUNK znači „Počeo ustanak na Kosovu”, SKA – Savez komunista Albanije, a zaokruženo A da predstavlja znak Albanije. Sve su nas odveli u stanicu da damo izjave i umalo nas nisu pohapsili, smeje se Vujić danas.
Članovi benda 1984. godine odlaze u vojsku, ali tadašnja JNA, nije bila baš pogodno mesto za „pankerisanje” i ispisivanje zaokruženih A po kasarnskom krugu.
– Drugi dan po dolasku kapetan me je pozvao u kancalariju. Dva sata sam stajao mirno, dok me je konspirativno isleđivao, pošto je dobio moj dosije iz Kragujevca: „Je li, panker?! Priznaj k’o su ti mentori, k’o puleni!”, muštrao me je satima, a ja sve vreme stojim mirno. Tada je bila afera sa nekim naci pankerima iz Subotice. Čitavo popodne sam mu objašnjavao da pank nema veze sa nacizmom, da je to ultra levi pokret. Ništa. Na kraju me je „upozorio”:“Pazi, snimamo te“. Bio je to komunizam, „Veliki brat”, i sa kim god zastanem da popričam oni ga privedu na razgovor, seća se Vuja svoga vojevanja.
Omot kasetnog albuma „Moja sloboda” Foto: Privatna arhiva
Svoj prvi, pravi samostalni koncert održali su u Domu omladine u januaru 1986. godine. Prvi oficijelni album na vinilu „KBO”! izdaje tek 1989. godine za grčku izdavačku kuću „Wipe out records” – podružnica engelskog izdavača EMI (danas rariteno izdanje koje na netu dostiže cenu od 300 evra) za koju su snimali i „Pistolsi”, ali još tri godine ranije oni snimaju sasvim regularno kasetno izdanje, album „Tama”, koji će postati kultni pank-album.
Njihov poslednji kasetni album „Moja sloboda”, koji je izašao 1989. godine bio je proglašen za najbolje alternativno izdanje te godine u SFRJ. Drugi su bili KUD Idijoti. Ta kaseta, koja je otišla u tiražu od preko 5.000 primeraka, bila je „glavni krivac” za izdanje njihovog prvog vinilskog albuma.
Prve svirke pre četiri decenije po kućama, podrumima i vikendicama Foto: Privatna arhiva
Produkcija „KBO”! počinje sa „Tamom”, pa slede „Nove obrade starih stvari”, „Uživo iz Budimpešte”, „OBK!”, „Moja sloboda”, „Forever pank”, „Pozovi 93”, „Za jedan korak”, „Svetlo ludila”, „Ne menjajte stanicu”, „Drugarska stvar”, „Prosta poza”, i sada promovisani, najnoviji „100 %”. Nemačka izdavačka kuća „No plan records” pre pet godina objavila je LP album na vinilu „Perspektiva 1982. – 1989.” sa hitovima njihovih kasetnih albuma.
Najavljući koncert KBO!-a u Čaurnici, Vladimir Paunović, hroničar kragujevačke muzičke scene istakao je da su Vuja i drugari bili prvi bend iz Srbije koji je nastupio u regionu posle rata, a poslednji koji ga je „napustio”.
– Nastupili smo u Sloveniji u leto 1991. godine pre turneje po Belgiji i Holandiji. Tamo nam je ostala oprema koju smo jedva povratili posle godinu dana. U Sarajevu smo imali solo koncert u Skenderiji 1. marta 1992. godine, kada se dogodilo ubistvo svata na Baščaršiji. Sutradan smo prešli granicu sa Bosnom i ona je odmah potom bila zatvorena, navodi Vuja, podsećajući da su prvi bend iz Srbije koji ponovo nastupa u Sloveniji još od 1996. godine.
Verni stari i novi fanovi na jubileju KBO!-a u Čaurnici Foto: Zoran Laki Lazarević
Koncert u zavijačjnom Kragujevcu „otvorili” su sa pesmom sa novog albuma „’Ajmo svi” sa novog albuma „100 %”, pa su posle usledili hitovi: „Hvala”, „Moja sloboda”, „Panika” (takođe sa novog albuma), „Zgubidan”, „Samoća” i „Forever pank”. Naravno, da nije izsostala ni himna „Kragujevac”.
Sa KBO!-vcima su na bini i gosti: Brka (Forever storm), Stika (Django & Space cowboys), Rada (prvi pevač ČBS-a), Veljko iz Nikšića (Punkreas) i Juice (poznati reper iz Beograda).
Koncert u Beogradu prošle nedelje Foto: Zoran Laki Lazarević
Svoj jublej 40 godina KBO! je obeležio i koncertom u Beogradu, dva dana ranije u Zappa baru, gde je Juice, takođe, otpevao „Moju slobodu”.
Vaterpolisti Radničkog stigli su do prve pobede, u trećem kolu Lige šampiona, na gostovanju izuzetno neugodnom Dinamu iz Tbilisija, u Gruziji, preokretom u finišu susreta – 10:9.
Domaći tim, sastavljen od velikog broja gruzijskih reprezentativaca, predvođenih trojicom igrača sa ovih prostora, još jednom je pokazao da je veoma „tvrd orah“ pred svojom publikom. Vodio je u većem delu meča, bolje koristio svoje šanse, imao u dva navrata i četiri gola prednost, ali je na kraju Radnički zbio redove i uspeo da osvoji veoma važne bodove.
Kragujevčani su stvorili veliki broj izglednih prilika na startu meča, ali ih nisu iskoristili, što je domaćin umeo da kazni i povede sa velikih 4:0, na isteku 10. minuta susreta. Tridesetak sekundi kasnije, Radnički je probio led golom Nemanje Stanojevića sa igračem više, ali je Imnaišvili ponovo doneo Gruzijcima „plus četiri“ (5:1).
U finišu poluvremena gosti su uspeli da uhvate priključak golovima Nikole Jakšića i Strahinje Rašovića (5:3), da bi sredinom treće deonice došli do izjednačenja preko Dušana Vasića i Bogdana Gavrilovića – 5:5.
Radnički je potom ponovo stvorio veliki broj izglednih prilika koje nije realizovao, a velike zasluge za to nosi i golman Irakli Razmadze, koji je u tim trenucima bio vrlo raspoložen. Sa druge strane, gruzijski tim je svoje retke šanse koristio, pa je u poslednju deonicu ušao sa golom prednosti nakon pogotka srpskog internacionalca Borisa Vapenskog sa igračem više (6:5).
Šumadinci su poslednju deonicu otvorili preokretom od dva sjajna pogotka Nikole Jakšića, prvog sa distance, a drugog posle driblinga i uplivavanja u gol (7:6). Međutim, daleko od toga da su se tu završili problemi gostiju. Kobni po njih bili su levoruki protivnički igrači. Najpre je Vapenski izjednačio, a zatim Luka Čikovani vratio prednost svom timu – 8:7.
Velike probleme Radničkom je predstavljao skraćeni roster u završnici, pošto je početkom drugog poluvremena Radomir Drašović zaradio isključenje sa pravom zamene, a Strahinja Rašović izašao zbog povrede početkom poslednje deonice.
Pet minuta pre kraja Kragujevčani su izjednačili golom Dušana Vasića iz peterca (8:8), ali je Čikovani minut kasnije doneo novo vođstvo domaćima – 9:8. Tačno minut i po pre poslednjeg sudijskog zvižduka Dušan Vasić je iskoristio brojčanu prednost (9:9), nakon čega se Radnički odlično branio. Petar Jakšić je ukrao loptu i krenuo u kontru, nakon čega ga je bivši igrač Zvezde Veljko Tankosić faulirao sa leđa i zaradio isključenje. Sve je stalo u poslednji napad, kada je gostima novi preokret i, ispostavilo se pobedu, doneo centar Nikola Murišić – 10:9. U preostalih 30 sekundi viđena je još jedna perfektna odbrana izabranika Uroša Stevanovića, pa se protivnički napad završio kontrafaulom Stefana Pješivca.
U pobedničkom timu istakli su se Nikola Jakšić i Dušan Vasić, sa po tri pogotka, dok su na drugoj strani Boris Vapenski, Luka Čikovani i Revaz Imnaišvili postigli po dva.
Pred Radničkim je derbi gostovanje Novom Beogradu u Regionalnoj ligi, u nedelju, od 20 časova, a zatim i odlučujući meč Lige šampiona sa splitskim Jadranom, 13. novembra, u Kragujevcu.
U Kragujevcu je juče svečano otvorena teretana “PARK”,najveći fitnes centar u gradu, koji se prostire na 1.500 kvadratnih metara.
Smeštena na lokaciji Stare Zvezde, nova teretana donosi jedinstven prostor za sve ljubitelje zdravog načina života i rekreacije.
Savremeno opremljeni prostori obuhvataju teretanu, prostor za grupne treninge, kao i wellness zonu, pružajući posetiocima vrhunski ugođaj i sve što je potrebno za efikasne treninge.
U cilju poboljšanja komunikacije između građana i Gradske uprave, gradonačelnik Nikola Dašić je sa saradnicima organizovao danas još jedan prijem za građane, na koji se do 14.00 sati prijavilo preko 90 sugrađanki i sugrađana.
Ovi prijemi predstavljaju ključnu platformu za direktan razgovor, razmenu ideja i rešavanje problema koji se tiču lokalne zajednice. Na ovaj način je građanima omogućeno da iznesu svoje stavove, postave pitanja ili izraze zabrinutost direktno gradonačelniku.
Cilj ovih prijema je da se čuje glas svih građana, posebno onih koji se možda osećaju zapostavljeno ili nevidiljivo, istakao je gradonačelnik Dašić. Moji saradnici i ja nastojimo da čujemo svaki predlog i, gde god je to moguće, pronađemo rešenje – bilo odmah ili u narednim koracima. Ova praksa je od suštinskog značaja za jačanje građanske participacije, koja omogućava svakom građaninu da se uključi u proces donošenja odluka. Otvoreni dijalog je od velike važnosti za Gradsku upravu, jer nama omogućava da bolje razumemo potrebe i očekivanja ljudi, kao i da transparentno i efikasno rešavamo njihove zahteve, čime se doprinosi izgradnji i negovanju poverenja između građana i institucija, rekao je Dašić i ujedno se zahvalio građanima koji su danas podelili svoje primedbe, predloge i brige.
Kao ranije, povodi građana za razgovor sa gradskim čelnicima su i ovoga puta bili različiti – od prava na socijalnu pomoć, preko infrastrukturnih problema, do korisnih predloga i inicijativa građana. Bilo je i tema koje nisu u ingerenciji lokalne samouprave, tako da su građani dobili savet i upućeni na nadležne insititucije.
Zbog velikog interesovanja građana za ovu vrstu komunikacije, uvedena je i nova praksa elektronskog zakazivanja termina za razgovor, kojom je omogućeno građanima da sami biraju vreme sastanka, a za građane koji nemaju ove mogućnosti, zakazivanje je bilo moguće i na šalteru u holu Gradske uprave. Praksa održavanja prijema za građane, biće nastavljena i ubuduće.
