Kompanija Bitdefender upozorila je na rastući broj prevara povezanih s Crnim petkom, ističući „pohlepu i smelost sajber kriminalaca“, koji sve češće koriste lažne ponude i phishing taktike kako bi iskoristili kupovne navike potrošača.

Ove prevare najčešće imaju za cilj prikupljanje ličnih podataka žrtava, uključujući podatke za prijavu na naloge, informacije o bankovnim računima i karticama, ili direktnu krađu novca putem lažnih transakcija i korišćenjem bankarskih trojanaca.

Analiza je pokazala da je 38% svih spam poruka na temu Crnog petka poslato u SAD, dok je 44% otišlo u evropske zemlje, najviše u Nemačku i Francusku. Dve trećine ovog spama potiče iz SAD, dok 23% dolazi iz Evrope. Spam aktivnosti vezane za Crni petak zabeležile su porast još krajem oktobra 2024. godine.

Istraživači iz Bitdefenderovog Antispam Lab tima ističu da sajber kriminalci postaju sve kreativniji, prilagođavajući svoje poruke i taktike različitim grupama potrošača, demografskim kategorijama i regionima.

Do sada su zabeleženi primeri emailova s PDF fajlovima koji skrivaju trojanca Grandoreiro, koji omogućava neovlašćene finansijske transakcije, lažnih ponuda za Ray-Ban naočare po ceni od samo 27,99 dolara, koje preusmeravaju korisnike na lažne sajtove, kao i anketa koje obećavaju ekskluzivne nagrade, dok žrtve zapravo nesvesno dele poverljive podatke.

„Raznolikost taktika pokazuje prilagodljivost sajber kriminalaca i njihov trud da privuku što širu demografsku grupu. Kampanje su osmišljene tako da budu prilagođene proizvodima i preferencijama specifičnim za određene regione, čime se maksimizira njihov doseg i efekat“, zaključili su istraživači.

Kada je pre šest godina počinjala sa radom Regionalna informativna novisnka agencija (RINA) sa sedištem u Čačku, mnogi su pomislili da će to biti samo još jedan u nizu elektronskih medija iz unutrašnjosti Srbije, koji će kao i većina drugih biti oruđe kojim upravljaju lokalni političari.

Vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić, foto: Privatna arhiva

Ipak, od jeseni 2018. do ove 2024. prešao se težak, naporan ali i siguran put od male medijske kuće do lidera kad je u pitanju informisanje iz zapadnog dela naše lepe Srbije.

Na čelu sa Ivanom Nikolićem, agencija RINA danas je medij na koji računaju najveće nacionalne medijske kuće, medij sa kog se informišu skoro svi lokalni i veliki nacionalni portali, ali i medij koji je uvek prvi na licu mesta i na izvoru informacija. 

– Da je bilo lako svih ovih šest godina – nije. Sama ideja o nastanku agencije RINA, potekla je od mog oca Gvozdena, koji je skoro dvadeset godina u medijima, ipak sve ostalo je bilo na meni. Prihvatio sam tada izazov iako ni ja ni kolege nismo mogli da pretopostavimo šta nas sve čeka. Ali, odustajanje za nas nije bilo opcija. Rad koji traje skoro 24 sata, sedam dana u nedelji. Ono što nas je izdvojilo od ostalih jeste upravo ta želja da prvi imamo informaciju sa terena. Ja lično sam znao u pola noći, usred zime da ustanem iz kreveta i odem na lice mesta, ukoliko se desila neka nesreća, havarija ili požar, kaže vlasnik i glavni urednik agecnije RINA Ivan Nikolić. 

Priseća se da je na samom početku bilo malo onih koji su RINI dali poverenje, imala je samo dva, tri korisnika, ali to ni Ivana ni njegovu malu ekipu nije pokolebalo. Nastavili su da rade bez predaha, kao da ih čita na hiljade ljudi a u stvarnosti je taj broj bio jako mali. Dani su prolazili, meseci i onda je polako točak počeo da se okreće na njihovu stranu. Postali su prepoznatljivi i to najviše zbog toga što su u fokus stavili obične ljude iz naroda, a politiku u drugi plan. 

– Mogu da se setim tog prelomnog trenutka, bile su poplave u maju 2019. godine. Danima smo izveštavali o nesrećnim ljudima kojima je vodena stihija odnela sve što su imali. Trudili smo se da ih sve obiđemo, da prikažemo njihovu bol i patnju, verujte i sami smo neretko završavali u suzama nakon obilaska svih tih područja. Sećam se da smo peške išli preko dva kilometra po blatu kako bi stigli do čoveka koji je živeo u udaljenom dragačevskom selu, a kome je klizište pretilo da ga zatrpa i njega i njegovu malu kuću. Tada je njegovu priču čula čitava Srbija. Tada su veliki mediji iz Beograda obratili pažnju na nas, tražili su naše slike i fotografije, koje su govorile više od 1000 reči. Mislim da smo dokazali evo i na našem primeru, da može da se uspe čak iako u vašim pričama umesto političarima, date prednost običnom narodu, dodaje Nikolić. 

Neobične, upečatljive priče, takođe priče iz naroda ono je po čemu je agencija RINA danas prepoznatljiva. Iako mlad, Ivan se uspešno izborio i sa svim izazovima koje je pandemija korona virusa donela u svaki segment života, pa tako i u novinarstvo. 

– To je jedan od najizazovnijih perioda za ovih šest godina, ali sada kad malo bolje razmislim bio je i jedan od najspušenijih. Izveštavali smo o situaciji, o bolesnima, obilazili bolnice i lekare, neretko rizikujući i sami da dobijemo infekciju. Tada smo mnogo vremena posvetili i pričama o prelepim predelima u Srbiji, jer u vreme lokdauna ljudi nisu mogli da putuju van granica. Pamtim to kao jako težak, ali i jako bitan period u našem dosadašenjm poslovanju, kaže Nikolić. 

Jedan po jedan korisnik i sada je agencija RINA dopisnik svih najčitanijih nacionalnih portala u zemlji. Sarađuje sa preko 30 nacionalnih i regionalnih medija, što je pravi kuriozitet za agenciju iz unutrašnjosti i to je do sada pošlo za rukom samo velikima poput Tanjuga. Brojne njihove vesti, fitografije i video snimke, poput eksplozije u fabrici Sloboda, pad visećeg mosta i slično, prenosili su čak i veliki svetski mediji. Ono što je takođe, posle toliko truda i rada, evidentno jeste činjenica da ako novinari sa RINE puste određenu vest, tu informaciju će znati čitava Srbija ali i skoro čitav region. 

– Uspeh nam je dao krila, dao nam je vetar u leđa da se nastavimo kretati u pravcu u kom smo krenuli. Nakon što se za nas čulo i naš rad postao vidljiv, nastavili smo da radimo još više i još kvalitetnije kako bismo ispoštovali naše saradnike koji su nam pokazali poverenje. Trudimo se da njima, ali i čitavoj Srbiji osim svokodnevnih informacija donesemo i jedinstvene priče o običnim malim ljudima, dobrim, vrednim i poštenim. Želimo da pokažemo lepu stranu naše zapadne Srbije. Mnogima smo promenili život na bolje, izdvojio bih možda mladog Luku Crepuljarevića sa Zlatibora kog smo obišli prvi i kom se nakon naše priče život promenio iz korena. I takvih je primera zaista mnogo. Neretko su tema naših priča manastiri, prirodni predeli i skrivene oaze za koje ko malo zna, ističe mladi novinar. 

Početkom ove godine agencija RINA postala je aktivna i na društvenim mrežama, a njihov instagram profil sada prati preko 20.000 ljudi. 

– Idemo u korak sa vremenom, sa modernim tehnologijama. Jasno nam je da su društvene mreže danas jako važne i da su najbolji način da budemo u kontaktu i interakciji sa našim čitaocima. Raduje nas što naša svaka objavljena fotografija ili video u toku samo jednog dana ostvaraju milion pregleda, a sam instagram profil mesečno poseti u proseku oko 20 miliona ljudi što je zaista impozantna brojka. Našim saradnicima mogu da obećam da ćemo se i dalje maksimalno truditi da ih ispoštujemo, da što bi se reklo pokrijemo svaki teren onako kako treba, a našim čitaocima obećavam još mnogo dobrih i zanimljivih priča, kao i mnogo iznenađenja kad su u pitanju novi profesionalni koraci, poručuje Ivan Nikolić.

Ministru u ostavci Goranu Vesiću na predlog Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, određen je pritvor do 30 dana.

Pritvor je određen još za devetoro uhapšenih, dok je kućni pritvor određen Jeleni Tanasković i Aniti Dimoski.

– Sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu su nakon saslušanja, donele rešenja kojima je prema osumnjičenima za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti, zbog uznemirenja javnosti, prema G.V. i N.Š. određen pritvor do 30 dana, a prema J.T. i A.D. mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 3 meseca – piše u saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.

– Osumnjičenom M.J. za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova, određen je pritvor do 30 dana zbog bojazni da bi boravkom na slobodi mogao uticati na svedoke i zbog uznemirenja javnosti, a osumnjičenima za isto krivično delo S.N, LJ.M.M, M.S, D.J, M.G, D.T. i Z.S.M. pored navedenih osnova, pritvor do 30 dana određen je i zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da bi u kratkom vremenskom periodu mogli ponoviti krivično delo za koje su osnovano sumnjivi.

Protiv ovih rešenja dozvoljena je žalba vanpretresnom veću Višeg suda u Novom Sadu – piše u saopštenju Višeg suda u Novom Sadu.