Legenda o Deda Mrazu objedinjuje elemente folklora, različitih mitologija i religijskih tradicija. U Evropi se smatra da je lik Deda Mraza nastao po uzoru na Svetog Nikolu.

Sveti Nikola veliki dobročinitelj

Sveti Nikola je rođen u drugoj polovini trećeg veka na tlu današnje Turske. Za života je kao hrišćanski episkop činio brojna dobra dela, mala i velika čuda, posebno moreplovcima, deci i siromašnima, zbog čega je i dobio nadimak Čudotvorac.„Lik Svetog Nikole se, zbog njegovih dobročinstava i činjenice da se praznuje na prelasku jedne godine ka drugoj, povezuje sa likom Deda Mraza. Veruje se da je Deda Mraz, u stvari, poprimio lik Sv. Nikole sa bradom, šubarom i krznenim kaputom“ ‒ objasnila je dr Vesna Marjanović, etnolog za RTS.

Do danas je ostalo verovanje da Sveti Nikola obilazi domove uoči Božića i krišom ostavlja slatkiše, voće i igračke za decu.

„U našoj kulturnoj sredini, pogotovo na severu Srbije, bio je raširen običaj da deca uoči Sv. Nikole ostavljaju dobro uglačane cipele na prozoru da bi u njima dobili poklone. Taj ritual je preuzet iz germanskih kultura“ ‒ kazala je dr Vesna Marjanović.

Ipak, Nikola nije bio ni debeo ni vedar, a pored velikodušnosti imao je reputaciju vatrenog i prkosnog branioca crkvene doktrine. Tokom Velikog progona 303. godine, kada su paljene Biblije, a sveštenici pod pretnjom smrću naterani da se odreknu hrišćanstva, bio je zatočen.

Sveti Nikola je proveo godine u zatvoru pre nego što je rimski car Konstantin 313. godine završio hrišćanski progon Milanskim ediktom.

Jedna od poznatih priča koja oslikava velikodušnost Svetog Nikole je o tome kako je spasio 3 kćeri siromaha od prodaje u roblje. Siromahu je poklonio 3 vreće sa zlatom.

Ubacio ih je kroz otvoreni prozor, a priča se da su vreće sletele u čarape ostavljene pored vatre da se osuše. Ovo je jedno od objašnjenja zašto je do danas sačuvan običaj kačenja prazničnih čarapa u koje će Sveti Nikola tajno ubaciti poklone.

Kako je nastao Deda Mraz!

Modernu verziju tog običaja predstavlja ritual pisanja pisama Deda Mrazu. U njima deca navode spisak novogodišnjih želja a pisma ostavljaju na prozorima ili ispred vrata, na mestima koja simbolizuju granicu unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Smatra se da taj tajnoviti lik koji uliva nadu i optimizam uvek dolazi spolja i izdaleka, i da se ponekad krišom kroz dimnjak ušunja u kuću da bi ostavio ispod jelke poklone iznenađenja.

U američkim božićnim filmovima često smo mogli da primetimo da roditelji veče pred praznik čitaju deci neku poznatu priču. Evo o čemu je reč.

Pisac Clement Clarke Moore je 1822. godine napisao je dugu božićnu pesmu za svoje ćerke koju danas znamo pod nazivom „Twas the Night Before Christmas“ (Bila je to noć pre Božića). Pre ove pesme, Deda Mraz je bio poznat kao “Sinterklaas“ kako su ga zvali doseljenici iz Holandije i Belgije).

Sletanje sankama koje voze irvasi, penjanje po krovovima i spuštanje niz dimnjak sa vrećom poklona su sve elementi Moorove pesme. Ovde prvi put nailazimo i na Mrazove irvase koji su dobili imena po svojim karakteristikama.

Tako se u priči pojavljuju:

1. Rudolph, irvas crvenog nosa,
2. Dasher, najbrži irvas,
3. Dancer, irvas koji voli da pleše,
4. Prancer, graciozni irvas sa brzim zadnjim nogama,
5. Vixen, najlepši irvas,
6. Comet, kometa, tvrdoglav, ali najjači irvas,
7. Cupid, kupidon, romantični irvas,
8. Donder, grom, irvas koji brine o drugima, i
9. Blitzen, munja, najhrabriji irvas.

Najmlađi irvas Rudolph kasnije je dobio i sopstvenu priču. Robert L. May  je 1939. godine. napisao božićnu priču o irvasu crvenog nosa koga su drugari zbog toga zadirkivali. Ipak, u ovoj priči Rudolf je ispao pravi heroj. Zahvaljujući svetlosti svog crvenog nosa uspeo je da isporuči sve poklone tokom maglovite zimske noći i tako dokazao da nedostatak lako može da se pretvori u prednost.

Iako Moor pesmu nije odmah objavio, upravo ona je zaslužna za modernu sliku Deda Mraza kao „veselog starog dekice“ sa natprirodnom sposobnošću da se neprimetno i uspešno spusti niz dimnjak. Priča je prvi put objavljena tek krajem 1823. godine, a Moor je potpisao kao svoju tek 1844. godine.

Skoro 6 decenija kasnije, crtač stripova Thomas Nast nacrtao Moore-ovu pesmu i tako stvorio lik Deda Mraza koji danas poznajemo. Debeljuškast, vedar čovek sa velikom, belom bradom, koji je držao vreću s igračkama za decu.

Nast je bio taj koji je obukao Mraza u crveno odelo ukrašeno belim krznom. Dodelio mu je radionicu na Severnom polu, vilenjake i suprugu, poznatu gospođu Mraz. Veruje se da odabir crvene boje odela ima veze sa biskupskim plaštom Svetog Nikole koji je bio crvene boje.

Sveti Nikola i Deda Mraz predstavljaju paradigmu sveopšteg boljitka a pokloni koje darivaju su simboli novog početka i sreće u godini koja nastupa.