U ime Grada Kragujevca, učesnice konferencije pozdravio je Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine. Istakavši da je stabilan i siguran poslovni ambijent garant ekonomskog i društvenog napredka, Nikezić je naveo da u Kragujevcu u ovom trenutku posluje 9028 preduzetnika, što je 62% više u odnosu na 2017. godinu. Od ukupnog broja preduzetnika, žene čine 34.39% tj 3105 preduzetnica (što je iznad republičkog proseka), a od tog broja 234 preduzetnice su odlučile da se bave zelenom ekonomijom i održivim razvojem.
Grad Kragujevac je u poslednjih pet godina intenzivno radio na promociji i implementaciji Zelene agende i održivog razvoja. U partnerstvu sa nordijskim zemljama (Finskom, Danskom, Norveškom i Švedskom) organizovali smo skup „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“ gde smo imali priliku da čujemo iskustva u primeni nordijskih principa cirkularne ekonomije kako bi ih u budućnosti primenili u gradu Kragujevcu. Na osnovu stečenih iskustava i razgovora sa predstavnicima nordijskih zemalja o važnosti cirkularne ekonomije i održivog razvoja, u Program zaštite životne sredine grada Kragujevca 2023-2033. godine, dodat je poseban deo koje se tiče cirkularne ekonomije. Rezultat se može videti i u prošlonedeljnom osnivanju Regionalnog centra za cirkularnu ekonomiju u našem gradu – naveo je Nikezić.
Milena Jakšić, dekanka Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu istakla je da ova visokoškolska ustanova kontinuirano radi na aktivnoj promociji i implementaciji ciljeva održivog razvoja organizujući brojne konferencije, radionice, panele kao što je i ovaj danas, koji su posvećeni ne samo članovima akademske zajednice, već malim i srednjim preduzećima kao i velikim kompanijama koji se suočavaju sa brojnim izazovima na putu održivog ekološkog razvoja.
Zelena tranzicija je ključni korak ka održivom razvoju, nepoznanica našim kompanijama odnosno kompanijama koje posluju na prostoru Republike Srbije, a koji su sutra i izvoznici svojih proizvoda na prostoru EU. Shodno tome, oni treba da se upoznaju sa Evropskim zelenim planom, sa značajem cirkularne ekonomije, zelenog preduzetništva, karbonskog otiska i ESG izveštavanja – kazala je Jakšić.
Nevena Mačeta, projektna koordinatorka UN Women Srbija istakla je da su uz podršku Francuske agencije za međunarodni razvoj, pokrenuli projekat „Rodno promišljena ulaganja“ sa namerom da podstaknu diskusije na različite teme, između ostalog i na to koliko će prelazak na zelenu ekonomiju, u odnosu na našu novu realnost, a to su klimatske promene, uticati na biznise, kako će ih menjati i gde su nove mogućnosti i šanse za razvoj. Neke od tih mogućnosti su uvođenje ekoloških pakovanja, prelazak na nabavku ekoloških sirovina, a ima ih još puno.