Nataša Jovanović, članica Glavnog odbora SNS i narodna poslanica, izjavila je da je Branko Ružić, visoki funkcioner SPS-a, već duže vreme redovan gost i sagovornik na tajkunskim, antisrpskim medijima.

Kako ističe, osim što mesecima promoviše stavove koji su u direktnoj suprotnosti sa odgovornom politikom Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, Ružić je ovoga puta otvoreno stao uz one koji priželjkuju nestabilnost u zemlji.

– Taj vrli socijalista sada je i bez maske pokazao svoje pravo lice, direktno se stavljajući u službu svih koji podržavaju obojenu revoluciju u Srbiji. Na najbedniji način je verbalno napao poštene studente koji žele da nastave svoje školovanje i koji se za svoje zahteve bore u Pionirskom parku – rekla je Jovanović.

Ona ističe da je Ružić svojom izjavom otišao korak dalje u snishodljivosti prema onima koji danima i noćima napadaju mirne studente.

– Kao regrut antisrpskog ešalona, najavio je da bi upadao u šatore tih vrednih studenata, koji samo traže da mogu da nastave da uče i bore se za svoju budućnost. To je posebno licemerno ako se zna da Ružić, dok je bio ministar prosvete, nije davao ni pet para za položaj studenata – naglasila je Jovanović.

Ona smatra da Ružić pokušava da takvim stavovima sebi obezbedi političku korist.

– Misli taj licemer, megazvezda tajkunskih medija, da će napadima na studente i najavom da će biti u prvim redovima 15. marta u rušilačkom pohodu na Srbiju sebi osigurati fotelju u nekoj protivustavnoj prelaznoj vladi. Jasno mu poručujemo – takve vlade, o kojoj sanjaju antisrpski ekstremisti, neće biti – poručila je Jovanović.

Kako dodaje, Ružić je sada najotvorenije pokazao da je petokolonaš.

– Taj film Branko Ružić, neuspešni politički glumac, neće gledati. Umesto toga, ponovo ćemo ga videti kako stoji u redu i moli Aleksandra Vučića da mu dodeli neku funkciju u vlasti. Voljom većine građana Srbije, oni koji su ga uzeli kao džokera za svoje prljave političke ciljeve nikada neće biti u prilici da odlučuju o sudbini Srbije – zaključila je Nataša Jovanović, članica Glavnog odbora SNS i narodna poslanica.

Sportsko privredno društvo Radnički obaveštava sugrađane da će, zbog odigravanja 21. kola Regionalne vaterpolo lige, doći do izmene rasporeda korišćenja zatvorenog bazena.

U petak, 14. marta, jutarnji i večernji termini ostaju nepromenjeni, dok će popodnevni termin za građanstvo biti dostupan od 13.00 do 17.00 časova.

Danas se navršava tačno 50 godina od smrti Ive Andrića, jednog od najznačajnijih srpskih i svetskih književnika. Nobelovac, pripovedač i diplomata, čija se dela i dalje citiraju, izučavaju i otkrivaju u novom svetlu, napustio nas je 13. marta 1975. godine.

O njegovim rečenicama – jednostavnim, a prepunim značenja – pišu se doktorati. Njegovi romani, pripovetke i eseji nose duboko razumevanje ljudske prirode i istorijskih okolnosti koje oblikuju sudbine pojedinaca i naroda. Andrićev opus inspiriše generacije pisaca da kroz literaturu istražuju sopstveni identitet, istoriju i kulturu, doprinoseći time raznolikosti svetske književne scene.

Prve radove objavljivao je na nemačkom jeziku, a zbog političkih stavova i podrške „Mladoj Bosni“ proveo je nekoliko meseci u švajcarskom zatvoru. Njegov prvi roman, „Na Drini ćuprija“, jedno je od najvažnijih dela jugoslovenske i svetske književnosti. Pisao ga je u Beogradu tokom Drugog svetskog rata, gradeći pripovest o mostu, njegovom graditelju i generacijama koje su preko njega prolazile. Kroz ovaj simbol, Andrić je oslikao složene odnose među ljudima različitih vera i društvenih slojeva, dočaravši vekove prožete emocijama, kulturnim promenama i istorijskim potresima.

Njegova dela imaju snažnu ekspresiju – jednom pročitani, njegovi likovi i priče ostaju u sećanju čitalaca zauvek. Svako novo čitanje otkriva nove slojeve njegove umetnosti, potvrđujući zašto je jedan od najznačajnijih svetskih književnika.

U privatnom životu bio je skroman i povučen, svedok ratova, izolacije i političkih pritisaka. Kao uspešan diplomata, godinama je gradio karijeru, ali se na kraju u potpunosti posvetio književnosti. Njegova dela predstavljala su ambasadore jugoslovenske kulture u svetu, ukrašena bogatim jezikom i dubokim mislima.

Nobelovu nagradu za književnost primio je 1961. godine iz ruku švedskog kralja, uz zvuke tada zabranjenog Marša na Drinu Stanislava Biničkog, posvećenog srpskim junacima sa Cera i Kolubare. Novčani deo nagrade, koji bi danas iznosio oko milion evra, Andrić je u potpunosti poklonio Bosni i Hercegovini za izgradnju biblioteka i kupovinu knjiga.

Pola veka nakon njegovog odlaska, Andrićeve misli, njegova dela i poruke ostaju živi, nastavljajući da oblikuju nove generacije čitalaca i mislilaca.