Građani koji nisu podneli prijavu za bespravno izgrađene objekte kroz program „Svoj na svome“ mogu se suočiti sa nizom pravnih i administrativnih problema, jer se na takve nepokretnosti više ne primenjuje poseban, olakšani režim, već isključivo opšti zakoni iz oblasti planiranja, izgradnje i katastra.
Program „Svoj na svome“, zasnovan na Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, predstavljao je vremenski ograničenu mogućnost da se bespravno izgrađeni objekti uvedu u pravni sistem. Ipak, mnogi građani i dalje imaju dileme – šta se dešava ukoliko objekat nije prijavljen ili ako zahtev bude odbijen.
Nije legalizacija, već upis u evidenciju
Važno je naglasiti da postupak „Svoj na svome“ nije klasična legalizacija. Njime se objekti evidentiraju u katastru i dobijaju pravni identitet, ali se time ne brišu eventualni prekršaji niti krivična odgovornost za bespravnu gradnju. Drugim rečima, objekat ulazi u pravni sistem, ali nadležni organi zadržavaju pravo da pojačaju kontrolu i sankcionišu eventualnu novu nelegalnu gradnju.
Koji propisi se primenjuju
Postupak i njegove posledice zasnivaju se na primeni više propisa, pre svega:
- Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima,
- Zakona o državnom premeru i katastru,
- Zakona o planiranju i izgradnji,
- kao i drugih podzakonskih akata i opštih propisa.
Šta ako objekat nije prijavljen
Za objekte za koje nije podnet zahtev primenjuju se isključivo opšti zakoni. U praksi to znači:
- objekat ostaje neupisan ili bez uređenog pravnog statusa,
- vlasnik nema pravno potvrđeno pravo svojine,
- nepokretnost je teško prodati, pokloniti ili opteretiti hipotekom,
- u slučaju kontrole mogu uslediti inspekcijske mere i sankcije,
- sudska zaštita je moguća, ali često dugotrajna i neizvesna.
U pojedinim situacijama, ukoliko objekat ne ispunjava uslove za naknadni upis, evidencija može biti vođena u korist Republike Srbije, u skladu sa važećim propisima.
Postoji li izuzetak
Zakon predviđa mogućnost naknadnog podnošenja prijave za građane koji iz objektivnih razloga nisu stigli da podnesu zahtev u osnovnom roku, ali isključivo uz adekvatne dokaze koji opravdavaju kašnjenje. U suprotnom, posebne olakšice više ne važe.
Može li se vlasništvo dokazivati na sudu
Građani kojima zahtev nije prihvaćen ili koji nisu podneli prijavu mogu pokušati da pravo svojine dokažu sudskim putem. Ishod postupka zavisi od više faktora, među kojima su:
- da li je objekat izgrađen u zabranjenoj ili zaštićenoj zoni,
- da li je građen na tuđem zemljištu,
- postojanje spornih suvlasničkih odnosa.
Sudski sporovi u ovim slučajevima mogu trajati godinama i njihov ishod nije zagarantovan.
Šta ako zahtev bude odbijen
Nadležna Agencija proverava ispunjenost svih zakonskih uslova i izdaje potvrdu samo kada su oni u potpunosti ispunjeni. Ako se utvrde nepravilnosti, postupak se ne može završiti kroz program „Svoj na svome“.
Najčešći razlozi za odbijanje zahteva su:
- objekat se nalazi u zoni zaštite prirodnih ili kulturnih dobara,
- gradnja je izvršena na zemljištu koje nije u privatnoj svojini podnosioca,
- nerešeni imovinsko-pravni odnosi,
- nepotpuna ili neusaglašena dokumentacija.
U takvim slučajevima građanima preostaje isključivo opšti pravni put, bez povlastica koje je pružao ovaj program.
