Poveži se sa nama
Admiral

aktuelno

INTERVJU:Legenda srpskog boksa Vojislav Lukačević-Lukač

Published

on

„Boks je nešto između sporta i neke vrste, uslovno rečeno, grube igre. Pesnice, mozak i srce u boksu su jednako važni. Ko razume boks i dušu borca, zna zašto se govori o plemenitoj veštini. Muška stvar sa jasnim pravilima, ozbiljno razvijenom taktikom i da se razumemo, boks ne boli. To je čista strast“, u jednom dahu za Ucentar govori Vojislav Lukačević, nekadašnji šampion, danas trener i „tvorac“ novih šampiona. 
 
o Lukač, (tako ga poznaju Kragujevčani i ljubitelji boksa u nekadašnjoj Jugoslaviji) deo si istorije… Da se prisetimo tog vremena…
 
– Iskreno, nema tu prisećanja. To su žive slike koje i danas živim. I ja i moji, da tako kažem, saborci. Kragujevac je bio jedan od najvećih centara boksa u SFRJ. Konkurencija je bila neverovatna, sve šampion do šampiona. Nezahvalno je sada pominjati imena legendi jer ne znam po kom kriterijumu mogu da ih poređam. Babea, Sorgić, Puza, Labud, Matejić, Jefta, Gagi… spisku kraja nema. Uvek postoji strah da nekoga slučajno ne pomenem, a to bi bio greh. Ne zna se ko je od koga više dao našem sportu, više radosti doneo našem gradu…

o Prošlo je mnogo godina, mnogo toga se promenilo… Može li da se povuče paralela?
– Uvek može da se povuče paralela ali ta vrsta podvlačenja crte, to poređenje može da zaboli. Boks ne boli. Bole povrede koje dolaze jer je sve manje viteštva, poštovanja. Ja sam se stotinu puta na ringu lupao iz sve snage, kao da mi život zavisi od toga. Kad se čuje onaj poslednji gong zagrlimo se, poljubimo, čestitamo jedan drugom. Koliko god da to nekome deluje suludo, mi smo se poštovali. Čini mi se da je baš to poštovanje nešto što nas je činilo drugačijima. Publika je bila u transu možda i više nego mi u ringu.  Pljušte udarci na sve strane, u lice, u telo… Onda vrlo brzo shvatiš da to nisu batine… Boks čeliči ljude, ima tu mnogo filozofije, mudrovanja, bokser svakom borbom odrasta, bez obzira da li pobeđuje ili gubi. Svaki meč je škola, novo iskustvo, novo saznanje, o sebi ali i protivniku kojeg u tih par rundi gledaš kao neprijatelja, a posle svega se izgrlite, izljubite i odete na zajedničku večeru. Moji najljući protivnici iz cele Jugoslavije i danas dolaze kod mene, ja kod njih. Hotel ne dolazi u obzir. Dočekujemo se kao najrođeniji.

o Razgovor nas uporno drži oslonjene na neka stara vremena. Čini se da je ipak sve nekako bilo bolje ranije…
-Kako se uzme. Ne mogu da se u potpunosti složim sa tom konstatacijom ali ima istine. Sve je bilo drugačije, naš odnos prema klubu, odnos prema protivniku, odnos grada prema bokserima koji su bili rasadnik državnih, mediteranskih, evropskih, olimpijskih osvajača medalja… Kada treneri Babea, Dugec ili Sorga, kasnije i Nikolić nešto kažu, stoji se mirno i sluša. Tu nije bilo pogovora. Nemojte misliti da je bila lako raditi sa ljudima koji su još za života postali legende. Babea je umro u Americi, a tamo je drugovao sa ozbiljnim „igračima“. Kod njega je dolazio Brano Mićunović, današnji neformalni gospodar Crne Gore. Kavaja, čuveni lovac na Tita, Babeu je gledao kao božanstvo. Isto je bilo i sa jedinim srpskim donom, jednim od šefova njujorške mafije Boškom Radonjićem. S druge strane, Babea je bio „samo“ bokser.

o Hajde da pokušamo da napravimo vezu sa ovim i onim vremenom. Boks je sport koji se menja u skladu sa životnim filozofijama. Jasno je da nije sve u snazi udarca ali se negde na kraju sve svede na to…
– Opet ne mogu da se složim u potpunosti. Ponavljam, snaga je bitna ali ne i najbitnija. Mnogo se u toku tih par rundi misli, kombinuje, ispituju se granice protivnika i vlastite granice. Kragujevac je bio jedan od par centara boksa u državi koja je imala 22 miliona stanovnika. Respektabilan kapacitet. Država i grad su umeli da stanu iza nas. Na razne načine. Ni na vrhuncu popularnosti boks nije bio sport bogatih ali nismo oskudevali. Sada je drugačije. Iz nekog razloga nas posmatraju kao, uslovno rečeno, primitivce koji se biju pred publikom, a nije tako. Ni blizu. Za moj klub, a ja sam, kako ste naveli, iznedrio državnog šampiona kojeg čeka evropsko i svetsko prvenstvo, od grada dobio 120 000 dinara. Od tog novca, što je oko hiljadu evra, morao sam da platim tridesetak hiljada Sportskom savezu grada. Samo ovo prvenstvo, gde je moj takmičar potvrdio dominaciju i osvojio titulu, koštalo nas je polovinu tog iznosa. Ne ulazim u to da li gradski ministar za sport Predrag Stevović razume suštinu. Važno mi je da je na prijemu u Skupštini grada, gradonačelnik Nikola Dašić jasno rekao da finansiranje mora da se poboljša jer pravimo rezultate. Ja se nikada nisam libio da kažem istinu, koliko god da to košta, a istina ume da bude opasnije od par vezanih aperkata, krošea i direkta koji često pošalje protivnika na patos. Takmičarski potencijal imamo, trenerski takođe… To su dokazane činjenice. Nažalost, a to nije dobro za bilo koji sport pa time ni za boks, treba nam i politička volja da se izdvojimo i dođemo na mesto koje nam objektivno pripada. Sećam se dobro vremena u kome je, sedamdesetih godina, kragujevački boks davao reprezentativce i šampione. Tada je, a teško to priznajem jer nije mesto politici u sportu, stvar zavisila od Bore Petrovića, Čede Radovića i još nekih ljudi koji jesu bili u politici ali su umeli da prepoznaju Kragujevac kao mesto gde rastu legende našeg boksa. Takvi ljudi nam trebaju danas. Neko ko razume suštinu ove priče i kome ne mora da se objašnjava zašto je boks plemenita veština. Da budem iskren, prilično sam umoran od objašnjavanja na tu temu ali i dalje sam tu da kažem istinu i objasnim ljudima koji ne razumeju, kolika je naša borba, kolika su odricanja, koliko je potrebno snage, fizičke i duhovne, da se stane pred protivnika i da se jednako časno ponesu i poraz i pobeda. 
 

ucentar.rs

 
 
 
Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

Sutra je 12.12 – Najmoćniji dan u godini: Evo kako da iskoristite njegovu energiju

Published

on

By

Sutra nas očekuje 12.12, datum koji se u numerologiji i duhovnim krugovima smatra jednim od najmoćnijih dana u godini. Ovaj jedinstveni numerološki kod nosi snažnu energiju manifestacije, završetaka i otvaranja novih poglavlja, pa se veruje da je idealan trenutak za postavljanje ciljeva i donošenje važnih odluka.

Zašto je 12.12 poseban?

Broj 12 se u mnogim tradicijama smatra simbolom savršenstva, duhovnog rasta i univerzalne harmonije. Udvostručen u datumu 12.12, ovaj broj pojačava vibracije promene i otvaranja prema novim mogućnostima. Takođe, ovaj datum pada u završnicu godine, što ga čini idealnim za refleksiju, otpuštanje prošlih negativnosti i pripremu za novi početak.

Šta treba da uradite na ovaj dan?

1.Meditacija i fokusiranje na ciljeve

Posvetite deo dana tišini i introspekciji. Meditacija će vam pomoći da se povežete sa svojim unutrašnjim bićem i jasnije definišete ciljeve za naredni period.

2.Postavljanje namera

Uzmite papir i napišite šta želite da postignete. Fokusirajte se na pozitivne promene koje želite u svom životu i zamislite kako se već ostvaruju.

3.Zahvalnost za prošlu godinu

Odvojite vreme da se prisetite lepih trenutaka i naučenih lekcija iz ove godine. Zahvalnost otvara prostor za još veće blagoslove u budućnosti.

4.Ritual otpuštanja negativnosti

Simbolično možete zapaliti papir na kojem ste napisali sve što želite da ostavite iza sebe – strahove, sumnje ili toksične obrasce ponašanja.

Energija za nove početke

Numerolozi i duhovni savetnici ističu da 12.12 otvara energetsku kapiju za privlačenje pozitivnih promena. Iskoristite ovaj dan da se uskladite sa svojim ciljevima i oslobodite svega što vas sputava.

Kako god odlučite da provedete ovaj dan, ključno je da budete svesni njegovog potencijala. Veruje se da svaka misao i akcija 12.12 nose dodatnu snagu, pa je važno da budete pozitivni, fokusirani i otvoreni za mogućnosti koje vam univerzum pruža.

Continue Reading

aktuelno

SRPSKI BIZNISMENI NA EKSKLUZIVNOM GALA PRIJEMU U TRAMPOVOJ REZIDENCIJI

Published

on

By

Nakon što je delegacija američkih biznismena poreklom iz Srbije u izbornoj noći među prvima bila u prilici da čestita Donaldu Trampu pobedu u njegovom izbornom štabu, druga grupa naših poslovnih ljudi sinoć je imala čast da u Mar-a-Lagu, Trampovom uporištu, prisustvuje ekskluzivnom gala prijemu.

Oni su dobili specijalne pozivnice za događaj koji je organizovala nevladina organizacija Turning point USA, jedna od udarnih pesnica Trampove kampanje proteklih godina, na čijem čelu se nalazi poznati politički aktivista i javna ličnost, Čarli Kirk.

Srbi su sinoć imali prilike i da se sretnu sa Donaldom Trampom Juniorom, koji je govorio na ovom skupu, a koji im je još jednom preneo veliku zahvalnost njegovog oca, Donalda Trampa, na svemu što je srpska zajednica uradila da bi on ponovo postao predsednik Sjedinjenih Država i vratio se u Belu kuću.

U PROBRANOM DRUŠTVU: Srpski biznismeni sa suprugama na prijemu u Mar-a-Lagu

-Tramp je veoma svestan koliku je podršku dobio od Srba, onih koji su glasali, ali i onih koji su sponzorisali njegovu kampanju, i veoma je zahvalan zbog toga. On je svestan i koliku podršku ima od Srba koji žive u Srbiji, video je istraživanja javnog mnenja u Evropi koja govore o tome da je Srbija zemlja u kojoj bi dobio najviše glasova kao kandidat, kaže Antonije Keljević, jedan od naših poslovnih ljudi koji su prisustvovali prijemu u Mar-a-Lagu.

Naša delegacija imala je prilike i da se sretne sa domaćinom skupa Čarli Kirkom i s njim porazgovara, a posebno prijatan susret imali su sa Kašom Patelom, koga je Tramp nominovao za budućeg direktora FBI.


SA TRAMPOVIM NAJBLIŽIM SARADNICIMA : Srbi u društvu Čarli Kirka i Kaša Patela

-Gospodin Patel nas je iznenadio jer zna veoma mnogo o Srbiji, na prvi pogled je jasno da je reč o čoveku širokog obrazovanja. Uostalom, predsednik Tramp ga ne bi nominovao za tako važnu funkciju da nije tako. Bio je veoma ljubazan i takođe je zahvalio na velikoj podršci koju je Tramp tokom kampanje dobio od srpske zajednice u Americi, ističe naš sagovornik Antonije Keljević, sa kojim su u srpskoj delegaciji bili još i Miloš Dimitrijević, Vladimir Vasiljević, Aleksandar Keljević i Nikola Vasiljević.

Zanimljivo je reći da se kompleks u kome je održan skup u Mar-a-Lagu vodi kao „restricted area“ i nalazi pod specijalnom kontrolom Tajne službe SAD.

Svi koji su pozvani u njega moraju proći posebne bezbedonosne provere, kao i procedure prilikom samog ulaska, a dozvoljeno je unošenje samo osnovnih ličnih stvari.

Continue Reading

aktuelno

SREĆNA SLAVA, DOMAĆINI! Danas je Sveti Alimpije Stolpnik

Published

on

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Alimpija Stolpnika. Ovaj svetac u postu i molitvi na stubu proveo je više od pola veka.

Sveti Alimpije Stolpnik rođen je u Andrijanopolju u šestom veku. U mladosti se udaljio na neko grčko groblje van grada, za koje se verovalo da je mesto puno demona i nečistih sila.

Tu je postavio krst, sagradio hram i podigao stolp, stub, na kojem je, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Zbog toga je i nazvan Stolpnik.

S vremenom, ljudi su počeli da ga poštuju i dolaze radi utehe, pouke i isceljenja.

Poživeo je po jednima sto, po drugima 112 godina. Njegove mošti i danas su isceliteljske.

U Srbiji se Sveti Alimpije Stolpnik slavi kao krsna slava, uvek posna zbog Božićnog posta.

U narodu se priča da je zaustavljao kugu i gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio razna druga čuda.

Danas se ne preže tegleća stoka. Odlazi se rano u crkvu da bi sve bilo zdravo u narednoj godini.

veti Alimpije na ikoni se predstavlja u asketskom, tj. pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu. On je zaštitnik stoke, pa se zato na njegov dan ne upreže stoka. Po predanju, on je pregazio kugu i od tada se ona ne javlja.

Iako praznik Sveti Alimpija nije zapovedan, a time i neradan za vernike, njegov kult je rasprostranjen kod Srba i slavi se i kao krsna slava.

U Srbiji se, u nekim krajevima naziva i Sveti Đorđe Alempije. To je zato što se toga dana slavi spomen osvećenja dva hrama Sv. velikomučenika Georgija, u Rusiji i u Grčkoj. Narod je kult oba svetitelja sjedinio u jedan.

Veruje se da je Sveti Alimpije učini mnoga čudesa blagodaću Hristovom. Bolne je isceljivao, đavole iz ljudi isterivao i budućnost je predskazivao. Na 14 godina pre smrti, noge su mu bile poražene ljutom bolešću, te za sve to vreme on nije mogao da stoji već od samog prestavljenja svog ležao je na jednoj strani. I kada su njegovi učenici želeli da ga okrenu na drugu stranu, on im to nije dozvoljavao.

Prema narodnoj tradiciji, ne valja ni da se na ovaj dan jede goveđe meso. Otud, naročito, u istočnim delovima Srbije, da bi „kući krenulo“, na trpezi na ovaj dan ne sme da se nađe kravlje, goveđe, juneće meso.

Kao i na sve druge velike pravoslavne praznike, i na ovaj bi, barem što se narodne tradicije i običaja tiče trebalo preskočiti sve teške poslove.



ucentar.rs

Continue Reading

Najpopularnije