Poveži se sa nama
Admiral

Reportaža

Otac i sin iz Kragujevca izrađuju prelepe ikone u duborezu

Objavljeno

Neko je rekao da je duborez spoj zanata, umetnosti i duhovnosti. U porodici Trbušić iz Kragujevca možemo slobodno reći i tradicije. Već tridesetak godina otac Zvonko sa sinom Milošem ulepšava oltare, vrata, ikonopise mnogih crkava i manastira širom Srbije.

Ikonstas, rad duborezaca Trbušić iz Kragujevca

-Otac je samouk. Zajedno sa stricem su naučili zanat još devedesetih godina prošlog veka. Radili su ikone, a onda su dobili čast i poverenje da u čuvenom manastiru Drača kod Kragujevca urade duborez- priča nam Miloš Trbušić.

Tako je i krenula priča o danas nadaleko poznatim duborescima iz Kragujevca.

Odrastao uz zvuke čekića i dleta i Miloš je zavoleo ovaj zanat koji, na žalost u Srbiji isčezava. Porodično Trbušići su radili u ikonopise u manastiru Rakovica, Kumanice, Mislođinu, a njihovi radovi i ikone krase i na desetine crkava u Srbiji.

Nema preciznog podatka kada se duborez kao umetnost pojavio u srpskim crkvama.

Ikona Bogorodice Trojerućice rad Trbojevića

Pravilo Srpske pravoslavne Crkve je da se ikone preslikavaju, odnosno da nema unošenja novina.

Najstarije ikone u Srbiji su iz Raške. O njima danas nema čak ni pisanih tragova izvorima. Zna se Najstarije očuvane ikone su freske iz Studenice iz 1208 i1209. godine. Kasnije se pojavljuju i slikarske radionice, u 13. veku. Rastko Nemanjić, Sveti Save, je ikone nabavljao u Solunu.

U 16. veku obnovu spomenika doživela je Sveta Gora, a restaurirane su mnoge ikone sa Hilandara. Nakon nekog vremena obnovljena je i Pećka patrijaršija, a najveći slikar ikona bio je Longin, na čijim delima su kasnije učili drugi ikonopisci.

Tako i Miloš kaže da ikone u drvetu izrađuju prema već postojećim oslikanim ikonima. Najšešće se izrađuju ikone Isusa Hristosa, Bogorodice, svetog Svetog Nikole, svetog Jovana i svetaca čija imena Srbi najčešće slave.

-Poslednjih godina primetno je da se Srbi sve više vraćaju veri i tradiciji. Tako da posla ima. A i interesovanja za ovaj zanat. Upoznao sam, pored duborezaca i dosta mladih ikonopisaca koji osvajaju stare tehnike i koji koriste maltene izvorne materijale kao i oni ikonopisci koji su slikali pre pet šest vekova. Otuda postoji i velika odgovornost u ovom poslu- priča nam Miloš.

Izraditi ikonu u drvetu jako je zahtevan i težak posao. Za jedan kvadratni centimetar nekada je potrebno i oko milion udaraca čekićem da bi se došlo do željenog detalja. Dosta toga zavisi i od same vrste drveta.

-Što se tiče drveta najkvalitetnija su lipa, orah, divlja kruška, šljiva, sve vrste javora, hrast I jasen– priča nam Miloš.

ucentar.rs


Rad duborezaca Zvonka i Miloša Trbušića iz Kragujevca

        

 

Continue Reading
1 Comment

1 Comment

  1. Драгана

    20/07/2020 at 11:12 am

    Прелепи радови,

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fokus

Vodič kroz post: POSNA MUĆKALICA

Objavljeno

 
POSNA MUĆKALICA
 
Za ovo jelo potrebno je:
– 150 gr soje u komadićima
– 1 list lovora
– 2 čena belog luka
– 1 kg crnog luka
– 1 kg sitno seckane paprike
– 1/2 kg seckanog oljuštenog paradajza
– 1/2 l soka od paradajza
– 1 kašika ljute tucane paprike
– 2 kašike sitno seckanog lista peršuna
– ulje
– so i biber
 
PRIPREMA:
 
Sitno neseckani crni luk prodinstati na zagrejanom ulju zajedno sa paprikama u zatvorenoj posudi. Kada ispari tečnost dodati paradajz i dinstati dok  tečnost ponovo ne ispari. 
U drugoj posudi kuvati komadiće soje sa lukom i lovorovim listom dok ne omekša. Skuvan u soku ocediti i dodati je povrću, dodati tucanu ljutu papriku i naliti sokom od paradajza, posoliti, pobiberiti i kuvati na umerenoj vatri dok se jelo ne zgusne. Na kraju dodati sitno seckani peršun.
Posnu mućkalicu je idealno poslužiti sa kuvanim krompirom. 
 
PRIJATNO!
 
 
Continue Reading

fokus

Dejan Živković jedini potkivač konja u Rači i okolnim selima

Objavljeno

Dejan Živković iz sela Sepci kod Rače jedini je potkivač konja u tom kraju.

Jedan je od najstarijih zanata, koji je ranije bio jako cenjen i jako tražen, polako izumire.

Žitelji Rače kažu da je Dejan Živković najbolji u ovom specifičnom poslu kojim se bavi decenijama unazad.

Nastavio je porodičnu tradiciju i sa 14 godina je počeo da potkiva plemenite životinje.

Nekada su konji bili života vredni, jer je na njima počivalo celo domaćinstvo, i tada je bilo mnogo više posla, sada se ovim životinjama bave isključivo ljubitelji i tek po neki domaćin.

Iako deluje prosto, ovaj zanat nije nimalo lak, a majstor je bitan isto koliko i veterinar.

Mora da ima čvrstu i stabilnu ruku, da bude miran i dobro raspoložen jer konji su izuzetno senzibilne životinje.

Kao i većina zanata i održivost potkivača vrlo je nezivesna.

Pre je u svakom selu bilo po njih nekoliko, a sada je broj takvih majstora drastično smanjen u čitavoj Srbiji. Dejan kaže da će svoje znanje i iskustvo preneti sinu, ali i bilo kome ko bude imao želju da potkiva konje.

Konj uvek mora da ima zdrava kopita kako bi slobodno galopirao i to zahvaljujući ovakvim potkivačima.

Foto :Rtk

Continue Reading

fokus

Lepa li si Gružo, Šumadijo, Srbijo… Mala Gospojina u gružanskom kraju

Objavljeno

Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!

Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije

foto: prinskrin FB 



ucentar.rs 

Continue Reading

Najpopularnije