Reportaža
Otac i sin iz Kragujevca izrađuju prelepe ikone u duborezu
Neko je rekao da je duborez spoj zanata, umetnosti i duhovnosti. U porodici Trbušić iz Kragujevca možemo slobodno reći i tradicije. Već tridesetak godina otac Zvonko sa sinom Milošem ulepšava oltare, vrata, ikonopise mnogih crkava i manastira širom Srbije.
-Otac je samouk. Zajedno sa stricem su naučili zanat još devedesetih godina prošlog veka. Radili su ikone, a onda su dobili čast i poverenje da u čuvenom manastiru Drača kod Kragujevca urade duborez- priča nam Miloš Trbušić.
Tako je i krenula priča o danas nadaleko poznatim duborescima iz Kragujevca.
Odrastao uz zvuke čekića i dleta i Miloš je zavoleo ovaj zanat koji, na žalost u Srbiji isčezava. Porodično Trbušići su radili u ikonopise u manastiru Rakovica, Kumanice, Mislođinu, a njihovi radovi i ikone krase i na desetine crkava u Srbiji.
Nema preciznog podatka kada se duborez kao umetnost pojavio u srpskim crkvama.
Pravilo Srpske pravoslavne Crkve je da se ikone preslikavaju, odnosno da nema unošenja novina.
Najstarije ikone u Srbiji su iz Raške. O njima danas nema čak ni pisanih tragova izvorima. Zna se Najstarije očuvane ikone su freske iz Studenice iz 1208 i1209. godine. Kasnije se pojavljuju i slikarske radionice, u 13. veku. Rastko Nemanjić, Sveti Save, je ikone nabavljao u Solunu.
U 16. veku obnovu spomenika doživela je Sveta Gora, a restaurirane su mnoge ikone sa Hilandara. Nakon nekog vremena obnovljena je i Pećka patrijaršija, a najveći slikar ikona bio je Longin, na čijim delima su kasnije učili drugi ikonopisci.
Tako i Miloš kaže da ikone u drvetu izrađuju prema već postojećim oslikanim ikonima. Najšešće se izrađuju ikone Isusa Hristosa, Bogorodice, svetog Svetog Nikole, svetog Jovana i svetaca čija imena Srbi najčešće slave.
-Poslednjih godina primetno je da se Srbi sve više vraćaju veri i tradiciji. Tako da posla ima. A i interesovanja za ovaj zanat. Upoznao sam, pored duborezaca i dosta mladih ikonopisaca koji osvajaju stare tehnike i koji koriste maltene izvorne materijale kao i oni ikonopisci koji su slikali pre pet šest vekova. Otuda postoji i velika odgovornost u ovom poslu- priča nam Miloš.
Izraditi ikonu u drvetu jako je zahtevan i težak posao. Za jedan kvadratni centimetar nekada je potrebno i oko milion udaraca čekićem da bi se došlo do željenog detalja. Dosta toga zavisi i od same vrste drveta.
-Što se tiče drveta najkvalitetnija su lipa, orah, divlja kruška, šljiva, sve vrste javora, hrast I jasen– priča nam Miloš.
ucentar.rs
Rad duborezaca Zvonka i Miloša Trbušića iz Kragujevca
Ne propustite:
fokus
Vodič kroz post: POSNA MUĆKALICA
POSNA MUĆKALICAZa ovo jelo potrebno je:– 150 gr soje u komadićima– 1 list lovora– 2 čena belog luka– 1 kg crnog luka– 1 kg sitno seckane paprike– 1/2 kg seckanog oljuštenog paradajza– 1/2 l soka od paradajza– 1 kašika ljute tucane paprike– 2 kašike sitno seckanog lista peršuna– ulje– so i biberPRIPREMA:Sitno neseckani crni luk prodinstati na zagrejanom ulju zajedno sa paprikama u zatvorenoj posudi. Kada ispari tečnost dodati paradajz i dinstati dok tečnost ponovo ne ispari.U drugoj posudi kuvati komadiće soje sa lukom i lovorovim listom dok ne omekša. Skuvan u soku ocediti i dodati je povrću, dodati tucanu ljutu papriku i naliti sokom od paradajza, posoliti, pobiberiti i kuvati na umerenoj vatri dok se jelo ne zgusne. Na kraju dodati sitno seckani peršun.Posnu mućkalicu je idealno poslužiti sa kuvanim krompirom.PRIJATNO!
Ne propustite:
fokus
Dejan Živković jedini potkivač konja u Rači i okolnim selima
Dejan Živković iz sela Sepci kod Rače jedini je potkivač konja u tom kraju.
Jedan je od najstarijih zanata, koji je ranije bio jako cenjen i jako tražen, polako izumire.
Žitelji Rače kažu da je Dejan Živković najbolji u ovom specifičnom poslu kojim se bavi decenijama unazad.
Nastavio je porodičnu tradiciju i sa 14 godina je počeo da potkiva plemenite životinje.
Nekada su konji bili života vredni, jer je na njima počivalo celo domaćinstvo, i tada je bilo mnogo više posla, sada se ovim životinjama bave isključivo ljubitelji i tek po neki domaćin.
Iako deluje prosto, ovaj zanat nije nimalo lak, a majstor je bitan isto koliko i veterinar.
Mora da ima čvrstu i stabilnu ruku, da bude miran i dobro raspoložen jer konji su izuzetno senzibilne životinje.
Kao i većina zanata i održivost potkivača vrlo je nezivesna.
Pre je u svakom selu bilo po njih nekoliko, a sada je broj takvih majstora drastično smanjen u čitavoj Srbiji. Dejan kaže da će svoje znanje i iskustvo preneti sinu, ali i bilo kome ko bude imao želju da potkiva konje.
Konj uvek mora da ima zdrava kopita kako bi slobodno galopirao i to zahvaljujući ovakvim potkivačima.
Foto :Rtk
Ne propustite:
fokus
Lepa li si Gružo, Šumadijo, Srbijo… Mala Gospojina u gružanskom kraju
Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!
Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije
foto: prinskrin FB
ucentar.rs
Ne propustite:
-
Društvo2 седмице ago
Evo šta treba da uradite s badnjakom posle Božića
-
fokus2 седмице ago
In memoriam: Živomir Žika Veljović (1959-08.januar 2019)
-
Društvo2 седмице ago
SUTRA JE BADNJI DAN, A 2 STVARI NI SLUČAJNO NE SMETE DA RADITE: Ovo su verovanja i običaji – jedno je posebno VAŽNO ZA ŽENE
-
Društvo3 дана ago
SUTRA SLAVIMO SVETOG JOVANA: Srbi se na JOVANJDAN bratime i kume, a ovo NIKAKO ne treba da jedete i pijete!
-
Društvo3 дана ago
BOG SE JAVI, VAISTINU SE JAVI: Evo zašto se BOGOJAVLJENJE smatra najmoćnijim danom u godini i šta OBAVEZNO treba uraditi
-
aktuelno2 седмице ago
ŠTA TREBA URADITI SA NOVČIĆEM IZ ČESNICE: Ovo su običaji koje u naši preci poštovali za sreću i blagostanje čitave porodice!
-
aktuelno3 дана ago
Srećna slava domaćini! Danas je Sveti Jovan Krstitelj!
-
aktuelno2 седмице ago
Srećna slava domaćini! Danas je Sveti Stefan
Драгана
20/07/2020 at 11:12 am
Прелепи радови,