Poveži se sa nama
Admiral

aktuelno

SUTRA JE VELIKI SRPSKI PRAZNIK I TREĆI DAN BOŽIĆA! Evo šta MORATE da uradite sa božićnom slamom na STEFANDAN!

Published

on

Sveti Stefan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju sutra praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu – Stefandan. Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.

Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.

Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle.

Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil. Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.

Povezane vesti:

Narodni običaji

Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Slamu nikako ne smete bacati, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade. Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

U šumadijskim selima se na Stevanjdan domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla.

I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu. Verovalo se da božićna slama štiti voćnjake od grada.

U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.

Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima).

U šumadijskim selima se na Stevanjdan „polaze šljive“. Domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da „poseče nerodno“. Uzmahne sekirom, ali neko ko je s njim ga odvrati od seče govoreći da ne seče jer „rodiće ove godine“. Zatim se stavi blagorodna slama u raklje svakog stabla koje je „podbacilo“.

Pročitajte još:

Evo šta treba da uradite s badnjakom posle Božića

ŠTA TREBA URADITI SA NOVČIĆEM IZ ČESNICE: Ovo su običaji koje u naši preci poštovali za sreću i blagostanje čitave porodice!

Izvor: Kurir

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

Fabrika Grah Automotive iz Batočine otpustila radnike uprkos subvencijama i besplatnom zemljištu

Published

on

By

Dana 26. decembra 2024. godine, fabrika Grah Automotive iz Batočine donela je rešenje o otpuštanju 28 radnika kao tehnološki višak, pravdajući se tehnološkim, ekonomskim i organizacionim promenama. Ovo otpuštanje izazvalo je nezadovoljstvo, jer je fabrika prethodno dobila značajne državne subvencije za zapošljavanje, kao i besplatno zemljište od lokalne samouprave za izgradnju proizvodnih kapaciteta.

Kako navode radnici, rešenja o otkazu su nezakonita jer fabrika nije izradila obavezni Program rešavanja viška zaposlenih, što je jasno propisano članom 135 Zakona o radu. Prema zakonu, svaki poslodavac koji planira da otpusti 20 ili više zaposlenih u periodu od 90 dana mora izraditi ovaj program, što u ovom slučaju nije učinjeno.

Pored toga, radnici tvrde da je cilj ovih otpuštanja smanjenje troškova kroz zapošljavanje stranih radnika koji predstavljaju jeftiniju radnu snagu, čime se dodatno narušava lokalna privredna stabilnost.

Radnici koji su ostali bez posla najavljuju tužbe za poništaj rešenja o otkazu i traže povratak na radna mesta ili naknadu štete u visini od 18 mesečnih plata. Takođe, ističu da inspekcija rada nije reagovala na očigledne nepravilnosti, navodeći kao razlog sistemsku korupciju.

Prema njihovim saznanjima, fabrika planira da do marta 2025. godine otpusti još 50 radnika na isti način. Radnici apeluju na nadležne institucije da hitno reaguju kako bi se zaštitila njihova prava, ali i interes države i lokalne zajednice koja je značajno investirala u dolazak ove fabrike.

Bez sindikalnog organizovanja, radnici su ostavljeni da se sami bore za svoja prava u situaciji koja ugrožava njihov egzistencijalni opstanak i povređuje osnovne principe socijalne pravde.

Continue Reading

aktuelno

Danas je Tucidan… Počinju pripreme za proslavu Božića, NE tucite decu…

Published

on

Po srpskoj običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, 7, 8. i 9. januara. Kao praznični dan računa se Badnji dan, ali i Tucindan ili Tucje koji se obeležava danas.

Na Tucindan, ritualno se kolje prase određeno za božićnu pečenicu. Prema narodnom verovanju, od te pečenice zavise sreća i blagostanje kuće.

Nekada se tukla krupicom soli, a tek potom ošamućena klala, pa otuda i ime – tucindan. Po običajnom kalendaru, pečenica se peče sutra, na Badnji dan.

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući.

Prema verovanju, ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva.

S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

Za pečenicu koja se nekada nazivala „božnjićara“ obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku. Međutim, živina se u mnogim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol „nazadovanja i rasturanja kuće“ jer „kljuca i baca zemlju iza sebe“.

Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge. Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.

Nekada su se deca „koja to zasluže“ i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično „tuku“ decu da bi bila poslušna. Neki drugi izvori navode da se na Tucindan deca ne smeju tući, upravo zato što im mogu izaći čirevi.

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.

Narodna verovanja

– Žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu.

– U nekim mestima se krvlju zaklane životinje namaže kukuruz, pa to zrnevlje služi kao lek za životinje i ljude.

– U pečenicu stavljaju jabuku ili dunju, kojom se na Božić omrse radi dobrog zdravlja ili je čuvaju kao lek. l Njuška, u čiju se lekovitu moć verovalo, kao i plećka i vilica čuvaju se na tavanu jer se veruje da je za njih vezana duša žrtvovane životinje.

– Kosti pečenice se ne rasturaju do Bogojavljenja, da se ne bi svinje rasturile.

 

Ovo je i dan svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceljiteljskim moćima.

Jedan je od utemeljivača medicine na našem tlu i osnivač manastira Svetog Nauma na Ohridskom jezeru.



ucentrar.rs foto: bl-portal.com/

Continue Reading

aktuelno

Opštinska uprava Topole demantuje navode opozicije o otkazivanju sednice Opštinskog veća

Published

on

By

Opštinska uprava Topole demantuje navode opozicije o otkazivanju sednice Opštinskog veća

Na društvenim mrežama opozicija u Topoli iznela je netačne tvrdnje da je sednica Opštinskog veća, zakazana za 30. decembar 2024. godine, otkazana zbog navodnih problema u funkcionisanju lokalne vlasti.

Opštinska uprava demantovala je ove navode, ističući da sednica nije održana isključivo zato što se čeka zvanična saglasnost Komisije za privatno-javno partnerstvo Vlade Srbije na projekat Opštine Topola za prikupljanje, odvoz i odlaganje smeća iz ruralnih područja.

Kako je saopšteno, Opštinsko veće će biti predlagač ove odluke, a sednica Skupštine opštine biće sazvana odmah nakon što se formalizuje saglasnost. Sekretar Komisije je obavestio Opštinsku upravu da je odobrenje poslato u petak, 27. decembra 2024. godine.

Opštinska uprava apeluje na građane da ne nasedaju na zlonamerne i neproverene informacije koje se šire putem društvenih mreža, jer su sve ostale tvrdnje opozicije potpuno proizvoljne i netačne.

Continue Reading

Najpopularnije