Socijalno preduzetništva je u Srbiji nov koncept društveno odgovornog poslovanja čiji je cilj da osnaži društvenu integraciju i pospeši uključenost na tržište rada teže zapošljivih kategorija stanovništva a to su i starija lica, osobe sa invaliditetom, osobe sa smetnjama u razvoju, pripadnici etničkih zajednica, rekao je ministar Tomislav Žigmanov, koji je otvorio društveni dijalog. Cilj preduzeća sa takvim poslovnim konceptom, nije ostvarivanje profita već omogućavanje ovim strukturama ljudi da se uključe u društveni život, obezbede sebi prihode za život i osećaju se društveno korisnim, objasnio je on istakavši da su broj i vrsta izazova sa kojim se suočavamo veliki i o njima treba razgovarati ali i čuti primere dobre prakse. Jedan od tih primera je, naveo je ministar Žigmanov i preduzeća „Radanska ruža“ iz Lebana, koje zapošljava preko 20 uglavnom žena, među kojima su žrtve porodičnog nasilja, osobe sa invaliditetom, žene iz ruralnih područja, čiji se brendirani proizvodi danas nalaze na tržištu Evropske unije.

Ministar bez portfelja zadužen za oblast pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti, Usame Zukorlić koji je takođe prisustvovao društvenom dijalogu u Kragujevcu je rekao da Republika Srbija radi na unapređenju ljudskih prava i mogućnosti u razvoju preduzetništva i standarda u oblasti socijalne politike na svim poljima. U oblasti socijalnog preduzetništva su potrebne određene reforme da bi se napravile olakšice preduzećima kako bi mogla da ostvaruju više uspeha. Što više budemo imali kompanija i firmi koje razvijaju svoju politiku u oblasti socijalnog preduzetništva, to će doprineti i društvenoj stabilnosti, jer su uključivanje marginalizovanih grupa kao i proporcionalna zastupljenost etničkih zajednica povezani i sa društvenom stabilnošću, rekao je Zukorlić.

Iako je Zakon o socijalnom preduzetništvu izuzetno dobar i definiše o kojim je pravnim subjektima reč, očekuje se i donošenje podzakonskih akata, strategije i lokalni akcioni plan. U našoj zemlji je registrovano jako mali broj socijalnih preduzeća, a smatra se da ima do 500 preduzeća koja posluju po modelu socijalnog preduzetništva, rekla je dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstveu i socijalnu zaštitu, rodnu ravnopravnost i ljudska i manjinska prava. Nesigurnost izaziva, dodala je ona, nedefinisan ratni status, naročito kada su u pitanju osobe sa invaliditetom ili osobe sa mentalnim poteškoćama koje su lišene poslovne sposobnosti, kao i finansiranje socijalnih preduzeća i nepoznanice koje se odnose na poreske olakšica. Socijalna preduzeća za cilj imaju društvenu korist, ekonomski razvoj ali u centar stavljaju dobrobit čoveka i čitave zajednice. Model socijalnog preduzetništva je kao pojam relativno nov u našoj zemlji, a Evropska unija ga itekako poznaje, i zbog toga je neophodno da radimo na njegovom razvoju i unapređenju, poručila je Damnjanović.

Institucionalnu podršku društvenom dijalogu na temu socijalnog preduzetništva dala je i Lokalni ombudsman grada Kragujevca Jelena Milivojević, koja je izrazila spremnost da pomogne kako u domenu zaštite  ljudskih i manjinskih prava tako i u pogledu svih preporuka, mišljenja i odluka koje donosi u svojim postupcima.

Na društvenom dijalogu učestvovali su predstavnici udruženja, ustanova koje pružaju usluge socijalne zaštite, Privredne komore Srbije a jedan od učesnika bio je predstavnik Smart kolektiva, organizacije koja se već dugi niz godina bavi podrškom socijalnim preduzećima, Neven Marinović. On je ocenio da je dobar trenutak za razgovore na ovu temu, imajući u vidu evropski akcioni plan za podršku socijalnoj ekonomiji i dobar zakonodavni okvir koji imamo. Kroz ovakvu vrsta dijaloga podstičemo važnost socijalnih preduzeća koja doprinose i ekononmskom rastu i socijalnoj inkluziji, i prilika su da uočimo gde su pepreke i problemi, na koji način da ih prevaziđemo, kako bi socijalna preduzeća u Srbiji postala ozbiljniji sektor privrede.