Nakon perioda posta, prelazak na mrsnu hranu zahteva postepeno i pažljivo prilagođavanje kako bi se izbegli zdravstveni problemi poput mučnine, nadutosti ili bolova u stomaku.

Saveti za postepeni prelazak:

•Umereni obroci: Počnite s manjim porcijama raspoređenim u 3 do 5 obroka dnevno.

•Lagana hrana: Uvedite lako svarljive namirnice poput piletine, ćuretine i ribe, uz niskomasne mlečne proizvode kao što su mladi sir i jogurt.

•Način pripreme: Preferirajte kuvanu ili dinstanu hranu s minimalnom količinom ulja, izbegavajući prženu i pohovanu hranu.

•Održavanje balansa: Nastavite s unosom voća, povrća, žitarica i orašastih plodova kako biste obezbedili uravnoteženu ishranu.

Šta izbegavati:

•Naglo prejedanje: Izbegavajte konzumaciju velikih količina masne i začinjene hrane odmah nakon posta, jer to može dovesti do probavnih tegoba.

•Teško svarljive namirnice: U prvim danima nakon posta, smanjite unos dimljenih, masnih i prerađenih proizvoda.

Prateći ove savete, olakšaćete organizmu prilagođavanje na mrsnu ishranu i očuvati svoje zdravlje tokom prazničnog perioda.

Svi ulični prodavci koji tokom božićnih praznika izlažu i prodaju proizvode na ulicama ili trotoarima u Topoli, do 8. januara mogu potpuno besplatno koristiti tezge JKP Topola u pešačkoj zoni. Ova odluka Opštine olakšaće rad malim prodavcima i doprineti prazničnoj atmosferi u gradu.

Pored toga, 6. januara u 19 časova, na platou ispred crkve Svetog Đorđa na Oplencu, biće organizovana podela oko 1.000 božićnih poklon-paketića za najmlađe sugrađane. Događaj će biti upotpunjen spektakularnim vatrometom, što će dodatno doprineti prazničnom raspoloženju.

Ovakvim potezima, Opština Topola pruža podršku građanima i dodatno osnažuje praznični duh zajednice.

Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću. Prate ga monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg

Badnji dan je najbogatiji hrišćanski praznik što se tiče naših narodnih verovanja i običaja. Iako se Badnji dan smatra pre svega hrišćanskim praznikom narod ga je proslavljao na način koji se teško može okarakterisati kao hrišćanski.

Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbede sreća i napredak u godini.

Ispod je izdvojeno 20 starih narodnih običaja iz svih krajeva naše Srbije, koji se i dalje poštuju u mnogim seoskim, ali i gradskim sredinama gde za to postoje uslovi:

1. Još pre izlaska sunca na Božić se odlazilo na bunar, po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da “nenačeta” voda ima i isceliteljsku moć.

2. Postoji verovanje da je dobro za Božić započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom čitave godine. Započinjanje posla bilo je simbolično, a posebno se počinjao posao koji prethodne godine nije išao od ruke ne bi li od Božića krenulo na bolje.

3. Ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge. U nekim delovima Srbije verovalo se da će mladić i devojka koji prespavaju na božićnoj slami tu noć sanjati osobu za koju će se udati, odnosno oženiti.

4. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

5. Na ovaj dan žene bi trebalo da zaklapaju grebene, jer će se tako zverima zatvoriti usta.

6. Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.

7. Kada ukućani poležu, baba ili neka druga starija žena zabode nož u vrata iznutra ili stavi glogov kolac iza vata i na njega obesi malo luka da bi se ukućani sačuvali od uroka, veštica i nečistih sila.

8. U nekim porodicama krompir nisu kuvali o Božiću da ne bi dobili čireve, a kod nekih je zabranjivano kuvanje pirinča “da se marva ne bi preko godine crvljala”, ili, po drugom objašnjenju, nisu ga kuvali “da vrane ne bi odnosile piliće”. Mnogi su pripremali sarmu. Međutim, neki je nisu kuvali za božićni ručak, da marva ne bi uginula, ili da prasići ne bi bili kilavi. U severnoj Bačkoj supu su morali da jedu svi ukućani jednom kašikom, a tek posle, svako iz svog tanjira, što je trebalo da simbolizuje slogu u porodici. U nekim selima je bilo zabranjeno jedenje viljuškama da živina ne bi čeprkala slamu.

9. Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

10. Posle večere poređaju se sve kašike uza zid po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će umreti dogodine.

11. Za badnje veče krcaju se orasi. Svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je iskrcao, ako ne, veruje se da će poboljevati i da neće te godine imati sreće. Orasi se bacaju po uglovima sobe jer se veruje da će onda kvočka izvesti puno pilića. Posle večeri na Badnje veče se svi ljube da ovce čuvaju jaganjce.

12. Na Božić se ne valja se ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.

13. Običaj je u mnogim krajevima da se o Bađoj večeri jede sa poda odn. slame koja je po potu rasuta. Badnja večera je u stvari gozba umrlim precima tj. prinošenje sakramentalne žrtve. Pokojni preci se na taj način pozivaju u kuću, u očekivanju da će pomoći. Zato im se prilazi bliže, zato im se hrana ne nudi na stolu, već dole na slami, bliže njihovom domašaju. Zato dok se jede treba da vlada mir, tihi glasovi i mistična atmosfera.

14. U Južnoj Srbiji takođe postoji verovanje, ali samo u selima, da ko prvi na Badnje veče vidi pregoreli badnjak, taj će prvi videti tele kada se krava oteli. Voda sa Badnje večere se stavlja ujutru kravama na vime da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa i uništava letinu u baštama.

15. U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje ili kao zaštita životinja od besnila.

16. Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, rastopi se u jednoj većoj šerpi ili tiganju mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne vidi svoju glavu, taj će dogodine umreti.

17. U nekim ovčarskim krajevima, čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak, jer će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

18. Ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će ukućani umirati bez predžnaka ili neviđeno.

19. I badnjak se seče na poseban način – sekirom ukoso sa istočne strane. Loš je znak ako se badnjak pri pada osloni na drvo do sebe umesto da padne direktno na zemlju. Običaj je da se ostavi nešto na mestu na kojem je nekad stajalo stablo. Tako se, u Šumadiji, na panj ostavlja polovina pogače, dok se druga polovina pojede pri povratku kući, dok se u nekim delovima istočne Srbije i Kosova, oko badnjaka obavija muška košulja.

20. Narodna meteorološka predviđanja na Badnji dan

– Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.

– Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

– Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

Savremeno obeležavanje Badnjeg dana

Pored mnogobrojnih običaja i verovanja koja su zastupljena u našem narodu, a vezuju se za ovaj praznik, neke porodice imaju i običaje koji se prenose s kolena na koleno.

Pored toga što tradicija nalaže da badnjak unosimo u naše domove, pripremamo posnu trpezu mnogi vernici na toj trpezi stavljaju i novac.

Ovaj stari običaj nalaže da ukoliko se sitan i krupan novac nađe na trpezi za Badnji dan odnosno za Badnje veče tokom cele godine će novca biti u kući.

Takođe, veruje se i da varnice koje nastaju spaljivanjem badnjaka između ostalog simbolizuju i „parice“. Zbog toga mnoge porodice prilikom spaljivanja badnjaka govore: „Koliko varnica toliko parica“.

Običaji

Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.
Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.

Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.

Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju celi orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.

Posle večeri na Badnje veče se svi celivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce.
Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
Na badnje veče ko prvi vidi pregoreli badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.
Od Badnje večeri voda od voćke, stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.

Žar od badnjaka se čuva zbog besnila, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.
Šumke od badnjaka stavljaju se u odžak da odstoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.

Pored ovog postoje i mnogi drugi običaji i verovanja koja se vezuju za ovaj, ali i za mnoge druge praznike u našem narodu.