U vremenu kada se dobre vesti brzo zaboravljaju, Kragujevac i dalje pamti gest koji je pokazao da humanost nema rok trajanja. Priča o komunalnom inspektoru Milanu Mutavdžiću, koju su tada preneli gotovo svi mediji u Srbiji, i danas se prepričava kao primer ljudskosti i razumevanja.
Pre nekoliko godina, Milan je izašao na teren po prijavi u zgradi u Lepeničkom bulevaru, gde je trebalo da se razmotri zaustavljanje izgradnje rampe za osobu u invalidskim kolicima. Umesto stroge primene procedure bez izuzetka, pokazao je razumevanje za situaciju i ljudsku stranu priče.
Njegova reakcija i podrška porodici ostali su upamćeni kao gest koji je prevazišao samu službenu dužnost. Time je pokazao da se iza svake funkcije nalazi čovek koji može da vidi širu sliku i prepozna ono što je zaista važno.
Danas, iako je prošlo vreme od tog događaja, priča o Milanu i dalje se navodi kao primer da humanost i empatija uvek pronađu svoj put — čak i u situacijama koje deluju kao strogo administrativne.
Kragujevac tako i dalje pamti svoje „tihe heroje“, ljude koji bez velike buke urade ono što ostavlja trag daleko duže od jednog dana.
