Kragujevačka fabrika „Fiat Krajsler automobili Srbija” od juna uvodi novi sistem rada koji će obuhvatiti oko 800 zaposlenih. Najvažnija novina je uvođenje vikend-smena, pa će deo radnika raditi subotom i nedeljom po 12 sati, uz mogućnost dopune radnih sati tokom nedelje.
Kako za medije navodi Ivan Ristić, predsednik Saveza samostalnog sindikata FCA Srbija, reč je o modelu rada sa nepunim radnim vremenom, kojim se odgovara na povećanu potražnju za proizvodima fabrike.
„U toku je prijem radnika za vikend-smene. Radiće subotom i nedeljom, a po potrebi i jedan dan tokom radne nedelje, kako bi ostvarili mesečnu kvotu od 96 sati”, objašnjava Ristić.
Novi model neće uticati na postojeće smene u potpunosti, ali se očekuje da će vikend-smene postepeno zameniti dosadašnji rad u drugoj i trećoj smeni tokom vikenda. Time bi, kako se najavljuje, trebalo da bude ukinut prekovremeni rad i angažovanje zaposlenih subotom u tim smenama.
Sindikat ima neutralan stav prema ovim promenama, uz poruku da je važno da radnici sami procene da li im ovakav način rada odgovara.
U međuvremenu, fabrika beleži i značajan međunarodni uspeh – model „grande panda” nagrađen je na „Autobest” konkursu za 2026. godinu u kategoriji dizajna, što dodatno podiže ugled kragujevačkog pogona i uliva očekivanja da bi potražnja mogla da raste.
Proizvodnja se trenutno odvija stabilno i po narudžbinama, pri čemu dominiraju benzinski modeli poput „pande 1.2”, ali se paralelno razvija i proizvodnja hibridnih i električnih vozila, uključujući električni C3 i električnu „pandu”. Treća smena već funkcioniše bez zastoja.
Ipak, iz sindikata upozoravaju da globalni izazovi i dalje predstavljaju rizik za poslovanje.
„Rat, energetska kriza, kao i moguće blokade na granicama zbog protesta vozača, mogu ozbiljno da poremete proizvodne tokove, jer zavisimo i od uvoza delova i od izvoza gotovih proizvoda”, ističe Ristić.
Dodatni problem za zaposlene predstavlja i izostanak bonusa. Naime, zbog gubitka na nivou korporacije u 2025. godini, koji iznosi oko 22 milijarde evra, ove godine nije isplaćen aprilski dodatak.
„Prošle godine radnici su po tom osnovu dobijali oko 30.000 dinara, što je praktično značilo povećanje plate za oko 2.500 dinara mesečno. Ove godine tog dodatka nema, što je ozbiljan udar na kućni budžet”, zaključuje Ristić.
