U Centar
DOSIJE FONDACIJA: Kako su Nikolići uništili „Takovo osiguranje“?
Koristeći političku moć, porodica Nikolić ucenjivala je privrednike, a među njima se našla kompanija „Takovo osgiranje“ koja je zapošljavala 408 radnika, pisala je pre nekoliko godina srpska štapa. Interesantno je da je „Takovo osiguranje“ odbilo da plati donaciju Fondaciji Dragice Nikolić završila u likvidaciji
Prema nekim izvorima ta donacija iznosila je 400.000 evra, koje je Fondacija tražila navodno za svoj rad. A onda je i kompaniju i 408 zaposlenih zadesio doslovce progon – preduzeće je izgubilo licencu za rad 31. jula 2014. godine, a svi radnici završili su na birou.
Pre šest godina „Takovo osiguranje“ je bilo više nego uspešna kompanija koja je pozitivno poslovala. Radnici, preko 80 odsto njih zaposlenih iz Kragujevca imalo je plate daleko iznad Republičkog proseka. I sama kompanija postala je lider u autoosiguranju i činilo se da bi se budućom dokapitalizacijom obezbedio višegodišnji stabilan period poslovanja i razvijanja kompanije.
Kobne 2014. godine, kada su odbili Nikoliće, imali su neto dobit od 478 miliona dinara. Iako uspešna, ta godina je bila i poslednja. U maju su dobili poziv da doniraju novac, a u julu im je NBS oduzeo dozvolu.
– Našoj kompaniji je stigao poziv da doniramo Fondaciju u maju 2014. Rukovodstvo kompanije je odlučilo da ne uplati novac zato što su i tada postojale razne priče o Fondaciji, a i smatrali smo da, ako doniramo, treba sami to da uradimo, a ne preko bilo kog posrednika. Pala je odluka i nismo izvršili traženu uplatu. Tada je usledila odmazda prema „Takovo osiguranju“, koje je u tom trenutku imalo 408 zaposlenih. Ljudi iz marketinga su kontaktirali Fondaciju i pitali koji iznos očekuju. Odgovorili su „kao i „Dunav osiguranje“, DDOR sve u svemu 300-400 hiljada evra – kaže jedan od bivših radnika.
Nakon odbijanja uplate, kompaniji se oduzima licenca za rad.
– Oduzimanje licence automatski znači i gašenje preduzeća. Sve se događa u uspešnoj godini, ali i kada je „Takovo osiguranje“ bilo u završnoj fazi pregovora o dokapitalizaciji sa nemačkim „Ergom“. Da je reč o osveti i zloj nameri, dokazano je već na sledećem koraku – otišli smo na sud zbog oduzete licence. U likvidacionom postupku je dokazano da nije bilo potrebe da nam se oduzima dozvola za rad. To se vidi i u izveštaju likvidacione upravnice Snežane Dimitrijević, a koju je i sud prihvatio – navodi se u jednom tekstu „Blica“.
Bivši radnici poručuju da neće ostati samo na presudi domaćeg suda.
Ova do sada nepoznata priča u javnosti, međutim, tokom 2014. pronela se među privrednicima.
– Posle svega mislimo da smo mi poslužili za primer kako će proći svi oni koji odbiju ljude na vlasti, koji odbiju Nikoliće u Šumadiji. Ne zaboravite da su oni tada bili u zenitu moći- kaže naš sagovornik.
Da je zaista tako govori i nezvanični podatak da je Fondacija „Dragica Nikolić“ inkasirala preko 10 miliona evra od donacija, da se nikada nije podnela izveštaj gde je i koliko trošila novca, a da su donatori dobijali uglavnom državne poslove po Kragujevcu i Srbiji.
ucentar.rs
TOMA REKAO: „Čisti to“?
Postoji i priča da je u bezbednosnim službama arhiviran audio snimak razgovora tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića i guvernerke Jorgovanke Tabaković. Na Jorgovankino pitanje „šta da radim s ovima iz Kragujevca“ Toma je navodno odgovorio „čisto to, čisto to“..
Rukovodstvo šest godina ćuti
Rukovostvo „Takovo osiguranja“ ćuti već šestu godinu. Niko od tada vodećih ljudi ne želi da komentariše propadanje kragujevačkog giganta, sve dok se vode sporovi.
Ne propustite:
Prošlo je dve godine od smrti osnivača, idejnog tvorca i prvog urednika portala Ucentar.rs gospodina Dragana M. Alempijevića.
Dve godine od kako je Dragan otišao na neko bolje mesto, a sve nas koji smo ga poznavali ostavio u večnoj žalosti.
Njegovo srce zauvek je prestalo da kuca 31.01.2022. ali lik i delo nikada neće prestati da žive.
Sve je bio Dragan a prvenstveno čovek koji je uvek stao u zaštitu nemoćnih i slabijih, čovek koji je uvek sebe izlagao opasnosti radi interesa svih nas, borac za pravdu i veliki patriota, svakom ko je imao prilike da ga dobro upozna doživotni prijatelj, srdačan i ljubazan, dobar drug i komšija, u svakoj situaciji i svakom poslu uvek profesionalno posvećen i angažovan…
Za svojih 30 godina profesionalnog rada i delovanja Dragan je postigao ono što prosečan čovek ne bi mogao ni za dva veka. Bio je vanserijski novinar, šef dopisništva Kurira i Glasa javnosti, izvršni producent direktor i idejni tvorac festivala narodne i zabavne muzike njih ukupno 14 ( gosti Toto Kotunjo, Vaja kon Dios, Boni Tajler), izvršni producent najvećeg mitinga u istoriji Srbije ,,Kosovo je Srbija“, šef kabineta za Šumadiju poč. Njkv Aleksandra Pavla Karađorđevića, Izvršni producent predizbornih mitinga Vojislava Koštunice, šef predsedničke kampanje kandidata Velimira Ilića, Šef turneje Zdravka Čolića 2001. i 2004. godine (28 gradova u Srbiji)…
Za svog života izdao je i dve zbirke pesama.
Dragan je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, između ostalog Ordena Aleksandar Puškin (Ruska Federacija), ordena Zlatni orfej (Moskva), zlatne značke Kulturno -prosvetne zajednice Srbije, značajnog priznanja Republike Srbije za višegodišnji doprinos kulturi, brojnih književnih nagrada, Ordena za zasluge u odbrani vojničkog dostojanstva i časti (Dodeljuje Vojni sindikat Srbije),…
Dragan je najzaslužniji za promociju i oživljavanje lika i dela Dragiše Nedovića, čiji je neizmeran doprinos kulturnoj i muzičkoj baštini ovih prostora bio zapostavljen dok im se Dragan nije posvetio kao jednom od svojih najvećih novinarskih otkrića. O Dragiši je napisao brojne članke i reportaže a po njemu je nazvao i jedan od festivala čiji je bio autor i direktor.
Već sa 16 godina počeo je profesionalno da se bavi novinarstvom, napisao je preko 11000 tekstova objavljenih u srpskoj štampi. Tekstovi koje je Dragan pisao su nenadmašivi. Uvek do neverovatne mere pitki i čitljivi toliko da naginju ka književnosti, a sa druge strane neverovatno koncizni, posvećeni temama koje interesuju sve građane, tako da uvek pogode u centar!
Sećanje na Dragana ali i njegov neverovatan doprinos srpskom novinarstvu, književnosti, kulturi, neće nikada izbledeti. Pri pomisli na njega nećemo se samo rastužiti već i osmehnuti kao što smo to svi činili dok je bio ovde sa nama, njegove reči podrške i utehe ostaće u našim srcima, o njegovim delima ne treba posebno ni govoriti jer je iza sebe ostavio toliko toga da dok jednog Srbina ima na ovom svetu moći će da se priseti bar nečega od mnoštva stvari kojim nas je ovaj plemeniti čovek zadužio. Slava mu.
(Ucentar.rs)
Ne propustite:
Osnivaču i idejnom tvorcu, glavnom i odgovornom uredniku portala Ucentar.rs gospodinu Draganu M. Alempijeviću danas od 12 časova na groblju Bozman davaćemo godišnji pomen.
Bliži se godinu dana od kako je Dragan otišao na neko bolje mesto, a sve nas koji smo ga poznavali ostavio u večnoj žalosti.
Njegovo srce zauvek je prestalo da kuca 31.01.2022. ali lik i delo nikada neće prestati da žive.
Sve je bio Dragan a prvenstveno čovek koji je uvek stao u zaštitu nemoćnih i slabijih, čovek koji je uvek sebe izlagao opasnosti radi interesa svih nas, borac za pravdu i veliki patriota, svakom ko je imao prilike da ga dobro upozna doživotni prijatelj, srdačan i ljubazan, dobar drug i komšija, u svakoj situaciji i svakom poslu uvek profesionalno posvećen i angažovan…
Za svojih 30 godina profesionalnog rada i delovanja Dragan je postigao ono što prosečan čovek ne bi mogao ni za dva veka. Bio je vanserijski novinar, šef dopisništva Kurira i Glasa javnosti, izvršni producent direktor i idejni tvorac festivala narodne i zabavne muzike njih ukupno 14 ( gosti Toto Kotunjo, Vaja kon Dios, Boni Tajler), izvršni producent najvećeg mitinga u istoriji Srbije ,,Kosovo je Srbija“, šef kabineta za Šumadiju poč. Njkv Aleksandra Pavla Karađorđevića, Izvršni producent predizbornih mitinga Vojislava Koštunice, šef predsedničke kampanje kandidata Velimira Ilića, Šef turneje Zdravka Čolića 2001. i 2004. godine (28 gradova u Srbiji)…
Za svog života izdao je i dve zbirke pesama.
Dragan je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, između ostalog Ordena Aleksandar Puškin (Ruska Federacija), ordena Zlatni orfej (Moskva), zlatne značke Kulturno -prosvetne zajednice Srbije, značajnog priznanja Republike Srbije za višegodišnji doprinos kulturi, brojnih književnih nagrada, Ordena za zasluge u odbrani vojničkog dostojanstva i časti (Dodeljuje Vojni sindikat Srbije),…
Dragan je najzaslužniji za promociju i oživljavanje lika i dela Dragiše Nedovića, čiji je neizmeran doprinos kulturnoj i muzičkoj baštini ovih prostora bio zapostavljen dok im se Dragan nije posvetio kao jednom od svojih najvećih novinarskih otkrića. O Dragiši je napisao brojne članke i reportaže a po njemu je nazvao i jedan od festivala čiji je bio autor i direktor.
Već sa 16 godina počeo je profesionalno da se bavi novinarstvom, napisao je preko 11000 tekstova objavljenih u srpskoj štampi. Tekstovi koje je Dragan pisao su nenadmašivi. Uvek do neverovatne mere pitki i čitljivi toliko da naginju ka književnosti, a sa druge strane neverovatno koncizni, posvećeni temama koje interesuju sve građane, tako da uvek pogode u centar!
Sećanje na Dragana ali i njegov neverovatan doprinos srpskom novinarstvu, književnosti, kulturi, neće nikada izbledeti. Pri pomisli na njega nećemo se samo rastužiti već i osmehnuti kao što smo to svi činili dok je bio ovde sa nama, njegove reči podrške i utehe ostaće u našim srcima, o njegovim delima ne treba posebno ni govoriti jer je iza sebe ostavio toliko toga da dok jednog Srbina ima na ovom svetu moći će da se priseti bar nečega od mnoštva stvari kojim nas je ovaj plemeniti čovek zadužio. Slava mu.
(Ucentar.rs)
Ne propustite:
Nema šta nije napisano proteklih za 22 godine o Petom oktobru 2000. godine. Narodni bunt, potonje razočarenje novim „demokratskim vlastima“, njihove svađe, ubistvo premijera Zorana Đinđića, do tada nezabeležena pljačka i otimačina državne i društvene imovine… Postoje neformalni podaci da su postoktobarske junoše uz blagoslov Zapada za kratko vreme u pljačkaškoj privatizaciji pokrale i iz zemlje iznele preko 127 milijardi dolara!
Zna se i manje više šta je doprinelo da dođe petog oktobra: totalirazam Slobodana Miloševića i njegove stranke, korpucija, bombardovanje Srbije, ubistva novinara i političara…
Međutim, srpske službe, ili bar ono što je od njih ostalo nikada nisu objavile ulogu stranih bezbednosnih sužbi kroz delovanje mnogih nevladinih organizacija i pokreta, finansiranje puča i svrgavanje Miloševića.
Poznato je da su tadašnji komandat Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Milorad Ulemek Legija i pokojni lider Demokratske stranke i jedan od vođa Petog oktobra Zoran Đinđić susreli u najmanje dva navrata i imali određeni „dil“ koji je kasnije na protestima doveo do „bratimljenja“ naroda i jedinice koja je mogla, objektivno da rasturi demonstracije.
Na samitu Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope održanom jula 1999. godine u Sarajevu, 
bivši predsednik Sjedinjenih Država, preuzeo je obavezu da sa 12 miliona dolara pomogne opozicioni pokret u Srbiji. Taj iznos bio je namenjen strankama, nevladinim organizacijama, sindikatima, studentskim udruženjima i nezavisnim medijima, kako bi se stvorilo jedinstvo u rušenju režima Slobodana Miloševića.
Da je tadašnja SRJ u drugoj polovini 1999. godine bila u fokusu američke spoljne politike svedoče dokumenti koje je objavio Nacionalni arhiv SAD. Reč je o aktima koje je koristio Bil Klinton u vreme kada je bio predsednik Amerike, kao i prepiska njegovih savetnika i saradnika. U dokumentaciji koji su prvi put izašli na svetlo dana nalazi se i zbirka depeša nazvanih „Krug oko Srbije“, koje govore o mreži radio-predajnika raspoređenih u susednim zemljama. Rad ovih medija Amerika je izdašno pomagala, kako bi se smanjio uticaj državnih medija u ratom rastrzanoj SR Jugoslaviji.
Reč je o radijskim programima koji su se emitovali iz susedstva na talasnim dužinama koje su omogućavale slušanje u Srbiji. Uglavnom je emitovan i preuziman program na srpskom jeziku „Glasa Amerike“ i „Slobodne Evrope“, kao i ostalih stranih i domaćih radio-stanica.
Drugi krak projekta „Krug oko Srbije“ jeste i najveća tajna Petog oktobra. Ona se odnosi na putovanje srpskih policijskih generala u Budimpeštu neposredno pre petog oktobra u tamošnju američku ambasadu. Srbija je u to vreme bila policijska država u kojoj su upravo generali policije kosili i vodu nosili u političkim, ali i ekonomskim (ne)prilikama i na kojima je Slobodan Milošević bazirao svoju strahovladu. Najmaje trojica generala podelili su pet miliona dolara, koliko je od stranih obaveštajnih sužbi plaćenja njihova „vernost“ Miloševiću.
printskrin/foto: internet magazin
Onda se dogodilo to što se dogodilo. Narod je uz prećutnu saglasnost policije došao do Beograda i ostalo je bilo stvar tehničke prirode. U tome su im uveliko pomogli pripadnici zemunskog klana koji će kasnije izrasti u kriminalni eskadron smrti i u čiji je samrtni zagrljaj ušao Zoran Đinđić.
Istinu, dok tajne službe ne otvore dosijee Srbi nikada neće saznati. To se neće dogoditi dok su akteri jedne (suštinski) izdaje još uvek na političkoj sceni, ali i u bezbednosnim strukturama. Bez te istine teško da će Srbija i srpski narod krenuti napred. Naprotiv! Što se krivo rodi, vreme ne ispravi.
ucentar.rs
Ne propustite:
RADNIČKI 1923 I CRVENA ZVEZDA OŠTRO KAŽNJENI: Disciplinska komisija bez milosti za nerede u Gornjem Milanovcu
Spektakl u Kragujevcu: Radnički kreće u pohod na Ligu šampiona
Krаgujevčаninu Dimitriju Kočoviću potrebno 60 hiljаdа evrа zа lečenje multiple skleroze
-
fokus4 седмице ago(FOTO)KRIZA I OBRAČUNI u „uskom grlu“ KRAGUJEVCA: Bilo i HAPŠENJA. AUTOM blokirali ULICU.
-
fokus2 седмице agoNOVI REKTOR UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
-
fokus3 седмице agoVašar u Kniću privukao veliki broj posetilaca
-
fokus4 седмице agoIzgradnja novog vrtića na Bubnju teče po planu
-
fokus2 седмице agoHoće li biti plazme?
-
fokus3 седмице agoVeliki investicioni projekti i nova industrijska zona u Kragujevcu
-
fokus3 седмице agoUdruženje Ekomar pratilo situaciju oko kvaliteta vode u Kragujevcu
-
fokus1 седмица agoZastarelost komunalnih dugova: Kada se obustavlja prinudna naplata za struju i ostale usluge