Na današnji dan ubijen je Džon Kenedi! Sve o teorijama zavere..

Atentat na Kenedija izvršio je Li Harvi Osvald. On je prema navodima zvanične istrage ispalio tri hica od kojih su dva pogodila Kenedija, u vrat i glavu.

Treći metak, odnosno prvi hitac pogodio je guvernera Teksasa Džona Konolija koji je takođe bio u predsedničkoj limuzini. Bio je to događaj koji je uznemirio i izmenio ceo svet. Mnogi i dalje sumnjaju u zvaničnu verziju.

22. novembar 1963. godine je dan koji je izmenio modernu istoriju kada je u sred Dalasa, u sred bela dana ubijen 35. američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi.

Na njega su u 12.30 po lokalnom vremenu iz puške ispaljena tri hica od kojih su ga dva pogodila, a nedugo zatim je umro i pre nego što je prebačen u bolnicu.

Nekoliko sati kasnije uhapšen je bivši marinac Li Harvi Osvald, ekscentrična ličnost optužena za atentat na Kenedija, koji je negirao krivicu tvrdeći da je nevin. To međutim nije mogao da dokaže jer je ubijen dva dana kasnije u policijskoj stanici i to pred tv kamerama. Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik jednog noćnog kluba povezanog sa organizovanim kriminalom.

Zbog toga je Lindon Džonson, koji je nakon ubistva Kenedija postao predsednik SAD 29. novembra formirao Vorenovu komisiju – telo koje je vodilo istragu o atentatu jer zbog ubistva jedinog optuženog Osvalda, jer suđenje nije bilo moguće.

Zaključak Vorenove komisije je bio da je Li Harvi Osvald delovao sam i da je ubio predsednika Kenedija iz nepoznatih motiva.

Međutim, pored zaključaka Vorenove komisije, mnogi Amerikanci i dalje veruju u mnogobrojne teorije zavere vezane za Kenedijevo ubistvo, posebno što je pet godina kasnije, u junu 1968. godine ubijen njegov mlađi brat Robert Bobi Kenedi tokom kampanje za predsedničku kandidaturu.

karijera 

Nakon neuspešnog pokušaja da 1956. godine osvoji kandidaturu za predsednika, to uspeva 1960. godine. Razumejući društvene i tehnološke promene i uticaj medija, posebno televizije, 1960. godine pobedio je, istina vrlo tesno, republikanca Ričarda Niksona.

Tako je Džon Kenedi zamenio Dvajta Ajzenhauera na mestu predsednika SAD, kao najmlađi predsednik te države u istoriji i prvi predsednik katoličke vere. Predsednik je postao u 38. godini.

Bio je izrazito popularan, tako je između ostalog predstavljan kao pacifista, borac protiv rasne diskriminacije, zatim naglašavana su ulaganja u ekspedicije u svemiru. Svojom harizmatičnošću i novim imidžom uneo je novi duh u tadašnji birokratski Vašington. Bio je prilično praktičan u svojoj politici.

Naknadna istraživanja pokazala su da makar njegovo mirotvorstvo ima i drugu stranu medalje, podržavao je tajne nelegalne vojne operacije u inostranstvu.

Značajni događaji iz predsedničkog mandata su invazija u Zalivu svinja ka Kubi 1961. godini i podizanje Berlinskog zida na koji samo verbalno osudio, pokretanje svemirksog projekta Apolo u cilju da se pobedi SSSR u trci za svemir, kubanska nukelarna kriza.

Džon Kenedi je bio avanurista ali i hedonista, povezivan iz raznih razloga sa poznatim ličnostima iz tog perioda od Frenka Sinatre do Merlin Monro, zbog čega su njegovu političku karijeru pratile i afere.

O njegovom neobuzdanom životu objavljeno je više knjiga i filmovi, a osim veze sa Merlin Monro, čija je sudbina bila tragična, uočljiva je bila i afera sa Džudit Kembel Eksner, koja je bila povezana sa mafijaškim bosovima.

Zbog tih veza, boemskog i života plejboja, kao i tragičnog ubistva postao je neka vrsta pop ikone XX veka čemu je doprinela i industrija masovnih medija i masovne kulture stvorivši, pre svega u Americi, i mit o Kenediju.

 

TEORIJE ZAVERE

Za razliku od Vorenove komisije, druga Vladina komisija koju je formirao Kongres i koja se takođe bavila atentatima, obelodanila je četrnaest godina posle ubistva Keneidja da je on tog 22. novembra 1963. bio na meti još jednog napadača.

U ostalim verzijama objašnjenja atentata postoje, navodno, najmanje dva atentatora, pa su prema nekima, ubistvo izvršili agenti CIA (u tom smislu pominjan je čak i Lindon Džonson), zatim mafija zbog toga što je Džonov brat Robert kao Državni tužilac pokrenuo istragu protiv mafijaških kumova.

Među teorijama zavere su i da je iza ubistva stajala kubanska politička emigracija, KGB, Fidel Kastro, direktor FBI Edvard Huver…

Svoj ne mali uticaj na razne teorije zavere imali su i medijii pre svih Holivud.

Za većinu Amerikanaca, prema anketama, Džon Kenedi je bio najpopularniji lider u drugoj polovini prošlog veka.

CIA – ideja da je atentan zavera CIA zvuči bizarno, ali teoretičari zavere sugerišu da je predsednika navodni komentar da „želi da rabije CIA u hiljadu komada i rasprši ih na vetru“ učinio metom agencije. Druge teorije sugerišu da je jedan od tri beskućnika zapravo bio E. Hovard Hunt, bivši operativac CIA, koji je bio uključen u Invaziju u Zalivu svinja, operaciju rušenja kubanskog lidera Fidela Kastra.

Dejv Peri, stručnjak za Kenedija, istakao je da je bivši šef CIA Alen Dules bio član Vorenove komisija, koja je utvrdila da je Osvald delovao sam.

MAFIJA – zašto bi mafija želela da Kenedi bude mrtav? Zato što je njegov brat Robert udario na organizovani kriminal. Robert je tada bio javni tužilac SAD a njegov „krstaški rat protiv mafijaša“ doveo je do naglog porasta broja krivičnih gonjena velikih mafijaških figura.

KGB – neki tvde da su i Sovjeti imali očigledan, jak motiv da ubiju predsednika, kako bi se osvetili za ponižavanje SSSR-a za vreme Kubanske krize 1962. godine. Osvald je bio komunista i proveo je dosta vremena u SSSR-u. Njegova „ruska odiseja“ pružila je KGB-u puno prilika za interakciju sa njim.

Lindon B. Džonson – jedno istraživanje iz 2003. godine pokazalo je da 20 odsto Amerikanaca veruje da Džonson ima neke veze sa atentatom. U teorijama zavere spominje se „njegova želja da postane predsednik, potreba da prikrije skandale i njegovo učešće u FBI“.

Ovo je prvenstveno zasnovano na saopštenjima Medlin Braun, koja je tvrdila da je imala aferu sa Džonsonom. Braun je dugo tvrdila kako je prisustvovala zabavi noć pre ubistva na kojoj su bili bivši potpredsednik Ričar Nikson i direktor FBI-ja Dž. Edgar Huver, kada joj je Džonson šapnuo da „nakon sutrašnjeg dana, oni Kenedijevi neće više da me sramote. To nije pretnja, to je obećanje“.

MALI ZELENI LJUDI – jedna teorija tvrdi da je Kenedi ubijen jer je pokazivao previše interesa za „vanzemaljsku aktivnost“. Postoje dva „ključna dokaza“ koji ovo potvrđuju.  Jedno je pismo koje je Kenedi poslao CIA i u kojem je tražio da vidi tajne NLO fajlove.

Drugi dokaz je napomena visokog zvaničnika CIA koji kaže da „ne smeju da dozvole da predsednik vidi tajni materijal“.

DŽEKI KENEDI – po ovoj teoriji, Kenedija je ubila rođena žena. Neki tvrde da je Džeki sakrila pištolj u obližnju saksiju nakon ubistva. Međutim, oni koji ovo tvrde prevideli su činjenicu da je Džeki bila na oku hiljadama posmatrača u otvorenoj limuzini.

ČOVEK SA CRNIM KIŠOBRANOMneki posmatrači istakli su „misterioznog“ muškarca koji je držao crni kišobran dok je prolazila kolona sa predsednikom. Dan atentata bio je svetao i bez oblaka, niko u gomili ne nosi kišobran osim jednog čoveka. I taj čovek stoji tamo odakle su ispaljeni pucnji. Čovek koji je nosio kišobran, Lui Stiven Vit, rekao je kako je kišobran bio protest protiv politike umirenja oca Džona Kenedija. Kišobran je bio podsećanje na zaštitni znak Nevila Čemberleina, koji je imao nadimak Čovek kišobran, a koji se pre Drugog svetskog rata zalagao za koncesije nacistima kako bi se izbegao konflikt. Mnogi su prihvatili njegovo objašnjenje.

PRIJATELJSKA VATRA – neki ističu da je jedan od Kenedijevih telohranitelja slučajno ubio predsednika. Kada je Osvald zapucao, agent tajne službe Džordž Hikej uzeo je automatsku pušku kako bi uzvratio vatru. Kada je auto iznenada stao, on je greškom pucao.

KEMBRIDŽSKA VEZA

Jedno od bizarnih otkića iz poverljivih dokumenata bilo je izveštavanje da je britanski lokalni list, Kembridž njuz, dobio anonimni poziv o „nekim velikim vestima“ u SAD, malo pre atentata. Nepoznata osoba je rekla kako novinar treba odmah da pozove ambasadu SAD u Londonu zbog nekih veliki vesti, a onda je spustila slušalicu.

ZAPRUDER FILM

Ako postoji jedan dokaz koji služi da ublaži i pokrene teorije više nego ijedan drugi, onda je to film Abrahama Zaprudera od 26 sekundi. Iako je film prikazan FBI-ju i tajnoj službi ubrzo nakon atentata, ceo film je držan u tajnosti 12 godina, zbog čega su pokrenute brojne zavere. Držanje u tajnosti znači da je vlada želela nešto da sakrije, govorili su teoretičari zavere.

Pored svih ovih teorija zavere, jedna činjenica je tačna: Džon F. Kenedi je umro 22. novembra 1963. Međutim, postoje nejasnoće i oko vremena smrti, pa dok jedni veruju da je bio živ po dolasku u bolnicu, drugi misle da je bio mrtav pre nego što je ispaljen poslednji hitac.

U izveštaju Vorenove komisije navodi se da je DžFK mogao da preživi ranu na vratu izazvanu prvim pucnjem, ali ne i oštrećenje mozga koje je napravio drugi metak.

– Sa medicinske perspektive, predsednik Kenedi je bio živ kada je stigao u bolnicu. Doktori su primetili da je imao srčani ritam i pravio je neke respiratorne napore. Ali njegovo stanje je bilo beznadežno, a izuzetni naporui doktora da ga spasu bili su uzaludni – navodi se u izveštaju.

izvori: telegraf.rs, mediji…

Atentat na Kenedija

 

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.