Priča o braći Džeju i Isu Leri Džambi, kriminalcu i autoru najlepše srpske balade „Uspeo sam u životu“

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Iako su za put od problematičnog beogradskog mangupa do jednog od najpopularnijeg pevača najzaslužni Futa Radulović i Marina Tucaković, danas preminulom Džeju Ramadanovskom mnoge pesme napisao je i čuveni kriminala Iso Lero Džamba, „legenda devedesetih“. Mnoge od njih je otpevao Džej  koji je bio njegov brat od tetke. Odrasli su u istom dvorištu u Dobračinoj ulici na Dorćolu. Iso Lero je napisao najlepšu srspsku baladu: “Uspeo sam u životu…”

Iso Lero, sa Dorćola, više puta osuđivan. Neki su ga nazivali donom beogradskog podzemlja, a on je bio i pesnik.

Zbog džeparenja i šibicarenja zatvorski život upoznao još kao maloletnik. Padao je u oči svojom sićušnom konstitucijom. Pričalo se da je u Valjevu u domu pretukao Željka Ražnatovića Arkana i ostavio mu ožiljak na licu i da mu ovaj to nikada nije oprostio.

U Centralni zatvor dospeo je 1976. godine zbog tuče na autobuskoj stanici u Beogradu. Zbog “zavidnog” renomea koji je već stekao, dobio je status vrlo opasnog momka. Stalno je prigovarao zatvorskim čuvarima i isterivao pravdu.

Bio je vrhunski bokser i to majstorstvo pokazao je u klubovima boksujući za Crvenu zvezdu i Radnički. Ušao u legendu sa mnogim fascinatnim akcijama na slobodi i po mnogim ranjavanjima i ožiljcima, i da je išao golim rukama na noževe i pištolje i fizički mnogo jače protivnike.

Bio je visok 170cm, težak oko 70 kg, ali je pesnicom udarao kao čekićem i bio je brz kao mamba. Udarcem je “izuvao je iz cipela”. Bio je poznato lice u beogradskim lokalima…

Džamba je umeo da napravi pare i držao je lokale po Dorćolu, ali na njegovu teritoriju počinju da upadaju Arkan i Jusa Bulić. Sukob Džambe i Arkana potiče još iz odsluženja kazne u Zabeli kada je Džamba pretukao Arkana i ostavio mu ožiljak na licu.

U beogradskom podzemlju raširena priča kaže da je marta ’92. godine Iso Lero Džamba u kafani “Zona Zamfirova” pucao u Ražnatovićevu fotografiju.

Arkan se čuo sa Lerom i rekao mu da ne želi svađu i da on zadrži Dorćol, a Dedinje je Arkanovo.

Kobnog jutra 23. septembra 1992. godine Iso je došao u kockarnicu na šestom spratu “Beograđanke” koju je tada obezbeđivala agencija “Delije”, a čiji je vlasnik bio Arkan. Već na izlazu iz lifta Džamba se, navodno, sukobio sa žestokim vratarima. Nije hteo da plati ulaznicu, a posle kraće prepirke pljunuo je Arkanovu sliku. Kao po komandi, momci iz obezbeđenja pretukli su Isa Lera. Snežana Lero, Isina supruga, tužila je kasnije sudu četvoricu Arkanovih ljudi koji su, tvrdi ona, pretukli i u nepoznatom pravcu odvezli njenog Džambu.

Još uvek se prepričava da je gomila Arkanovih Delija/Tigrova među kojima su bili Vuksan, Šuca i Gojak, pretukla do smrti Džambu rukama, nogama i kundacima pušaka, strpali ga u gepek i odvezli u Erdut gde su ga uzidali u temelje Pejine benzinske pumpe.

Kako pišu Legende devedesetih, tadašnji šef obezbeđenja “Beograđanke” Vukašin-Vule Gojak, koji je po sopstvenom priznanju prvi udario pripitog Lera, objašnjavao je kako Arkanovci nemaju ništa s Džambinim nestankom: “Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposobio, pa on je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu”, pričao je Gojak tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom nakon incidenta.

Vule Gojak ubijen je hicem iz snajpera sredinom septembra 1997. godine ispred diskoteke “Ric” u Košutnjaku.

Džej nikada nije preboleo bratovljevu smrt, iako ga je retko pominjao.

ucentar.rs foto: printskrin



 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Ostavi komentar