ilustracija Marija V.
U isčekivanju sudskog epiloga spora oko nadogradnja stambenog prostora na desetospratnici u ulici Vladike Nikolaja nastavljena je prepiska strana u sporu. Dr Marija Vraneš, jedna od inicijatora pokretanja pitanja oko radova na izgradnji dve stambene jedinice i jednog proširenja na ovoj lokaciji, tačku po tačku demantuje odgovor koji joj je na prvi tekst objavljen na našem portalu uputio sin jedne od investitora, predsednik stambene zajednice na spornoj adresi i Marijin, kako ona kaže- „bivši kum“ Marko Ćulibrk. (vidi link na kraju teksta). Dr Vraneš kaže da je ljudski grešiti ali da greške mogu da se isprave. Ona se odriče kumstva, kaže da pre donošenja presude više neće komentarisati ovaj slučaj i u nastavku demantuje navode iz pisma kojim se Ćulibrk obratio našoj redakciji.
„Ćulibrk u pismu koje vam je dostavio kaže da je prilikom mog prvog obraćanja njemu izneo činjenice pred majkom i mojim suprugom i pokazao projekat gde će sve ostati u gabaritima zgrade kao i da fekalna kanalizacija neće imati nikakve veze sa stanom koji koristi moja majka. To je neistina. Projekt podrazumeva crtež. Sve što mi je pokazao je papir na kome stoji da je dobijena dozvola za vršenje rekonstrukcije u ravni krova, u gabaritu itd. Nikakvog projekta nije bilo. Ovde se nameće i pitanje za Radomira Miljojkovića, glavnog građevinskog inspektora za koga Ćulibrk tvrdi je svakodnevno izlazio na teren zašto nije video ili hteo da vidi da se u mnogo čemu odstupa od uslova koje opredeljuje dozvola. U tom trenutku nije bilo moguće videti projekat jer je bio u elektronskoj formi. Tek je hapšenjem Tomislava Spasenića i dolaskom novog lica na mesto glavnog gradskog planera 
omogućeno da se sporni projekat dobije iz koga se jasno vidi (put žute linije) da kanalizacija zahteva probijanje zida stana moje majke i priključenje na toj poziciji. Dakle, plan na osnovu kojeg je dobijena dozvola predviđa da kanalizacija ide određenim putem. Svaka eventualna izmena mora da se dostavi Skupštini grada, a to se nije desilo. Ćulibrk kaže da kanalizacija nije trebalo da prolazi preko stana moje majke. Plan pokazuje nešto sasvim drugo. Zaključak je da je plan menjan u hodu a to zakon ne dopušta. U prilog tome da nešto ne štima ide i činjenica da u mandatu glavnog planera Tomislava Spasenića, pre njegovog hapšenja i dolaska Ljiljane Sekulić na to mesto plan nije bio dostupan na uvid a na njemu stoji upravo Spasenićev potpis.
Ćulibrk dalje navodi da se pre početka gradnje u pisanoj formi obratio sa zahtevom da se o trošku investitora izmesti klima uređaj moje majke koji se nalazi na zidu stambene zgrade. Ponovo neistina. Klima uređaj se ne nalazi na zidu stambene zgrade već na ravnom krovu. Samo je crevo išlo duž zida. Ćulibrk tvrdi da ni kada nismo pristali da o trošku investitora izmestimo klimu, 9. maja sud donosi odluku kojom nalaže da se crevo izmesti. Zanimljivo je međutim da je sudija koji je doneo tu 
odluku, dan ranije, 8. maja zatečen na objektu u razgovoru sa jednim od investitora. Tada se obratio mojoj majci Veri Luković pitanjem kada ćete da pomerite crevo od klime? Na molbu da se predstavi rekao je „videćete vi ko sam ja“. Već sutra smo saznali ko je on. Krenula je serija izvršenja, plaćanja kazni; 50.000, 100.000… Sudiji sam naravno dostavila papir na kome jasno stoji da sam Čulibrk osporava imovinske odnose na pomenutom prostoru i da ja ne smem da izađem tamo gde je imovina nerešena. Nije imalo efekta. Zanimljivo je međutim da su sve žalbe, pritužbe, svi sporovi koje su brojni stanari zgrade podnosili protiv sporne nadogradnje završavali na stolu istog tog sudije. Na osnovu te činjenice stiče se utisak da je pomenuti sudija određen po nekakvom teritorijalnom ili drugom nepoznatom principu da se jedini bavi adresom Vladike Nikolaja.
Ćulibrk dalje piše da je građevinska dozvola dobijena 17. januara 2019. godine zbog problema sa dobijanjem i plaćanjem dva parking mesta za nove stambene jedinice i kada je to rešeno stekli su se uslovi za dobijanje građevinske dozvole. Istina je sasvim drugačija. Ta dva parking mesta i danas ne postoje. Iz priloženih fotografija se jasno vidi. Po projektu parking mesta su na travnjaku ispred zgrade. Travnjak je, što se takođe jasno vidi, oivičen živom ogradom a na tom prostoru su i četiri visoka stabla. Zahtev za očigledno nepostojeća parking mesta potpisala je majka Marka Ćulibrka, Olgica Ćulibrk jedna iz grupe investitora. Zaključak je da je dozvola izdata na osnovu nepostojećih parking mesta. Otuda još jedno pitanje je za glavnog građevinskog inspektora Radomira Miljojkovića kako je mogao da ne primeti da je ucrtani parking zapravo zelena površina sa živom ogradom i nekoliko metara visokim stablima. Nejasno je i kako nije primetio da kanalizacija ide sasvim drugim putem od ucrtanog kao i da se ozbiljno odstupa od gabarita što se jasno vidi na fotografijama u prilogu.
Marko Ćulibrk tvrdi da su građevinski zahvati završeni u julu 2019. i da nakon toga nikakvi radovi od strane Elektrošumadije i Energetike nisu vršeni kao i da su dva stana i dalje bez struje i grejanja i ne koriste se. Ovu Ćulibrkovu tvrdnju demantuje zvaničan dokument iz Energetike od 4.12.2019. u kojem se kaže da su radnici tog preduzeća prilikom kontrole konstatovali da je rekonstrukcijom i nadogradnjom dela postojeće prohodne terase u stambeni prostor – sobu na desetom spratu zgrade (korisnik Ćulibr Olgica) pripojila stanu i istu samoinicijativno priključila na sistem daljinskog grejanja bez prethodne saglasnosti preduzeća Energetika doo.
Marko Ćulibrk navodi da sam u toku izvođenja građevinskih radova u više navrata slala preteće poruke izvođaču radova i svima u vezi sa nadogradnjom, lažne prijave Komunalnoj policiji koja je desetak puta izlazila na teren bez pravog razloga. Još jedna neistina. Nikome nisam pretila već po važećim zakonima Republike Srbije obaveštavala nadležne kako treba da bude obezbeđena desetospratnica na kojoj se izvode građevinski radovi. Dokaz da sam bila u pravu i da su radovi izvođeni na nepropisan i nebezbedan način dolazi iz Šumadijskog okruga jer su odatle dva puta izlazili na teren i oba puta obustavili radove. O tome takođe posedujem uredno overenu i potpisanu dokumentaciju koju vam i dostavljam a iz koje se jasno vidi da se od izvođača zahteva jasno obeležavanje i adekvatno obezbeđivanje gradilišta kojeg prethodno nije bilo a što je takođe promaklo građevinskom inspektoru Miljojkoviću.
Ćulibrk osporava i moju tvrdnju da su zbog nebeznednosti građevinskih radova stradala i tri parkirana vozila, tvrdeći da jedan od dva incidenta nema veze sa građevinskim radovima kao i da se dogodio po završetku istih. Tačno je da se jedan incident kada se sručio deo fasade na dva parkirana vozila dogodio kasnije ali je suština u tome što je urušavanje fasada posledica upravo građevinskih radova kojima nisu prethodila neophodna testiranja izdržljivosti i pogodnosti objekta za nadogradnju. Napominjem da nigde ne postoji seizmološki elaborat. Sudski veštak kaže da izlaskom na teren i uvidom u stanje konstatuje oštećenja delova fasade koje se ogledaju u pukotinama koje se kreću od par milimetara do pet centimetara. Uočene pukotine pružaju se u svim pravcima i najizraženije su vertikalne i horizontalne što ukazuje na potencijalnu nestabilnost velikih delova fasade. Otvorene pukotine su takvih dimenzija da je omogućen prodor vode i dalja degradacija fasade i unutrašnjosti objekta što skupa predstavlja opasnost po nastanak materijalne štete u unutrašnjosti objekta ali i spolja kao i opasnost po živote prolaznika i stanara.
Iz svega navedenog kao i iz dokumentacije koju sam vam dostavila jasno se vidi da me je za iznošenje neistina optužio neko ko zapravo ni jednog trenutka sam nije izrekao istinu. U tom smislu moj razgovor putem medija sa Markom Ćulibrkom od ovog trenutka smatram završenim sve do donošenja presude u sudskom sporu koji vodimo“.
