Reportaža
Princ Filip muž engleske kraljice preminuo je danas. Rođen je kao grčki plemić!
Vojvoda od Edinburga, rođen kao princ Filipos od Grčke i Danske, poznat kao princ Filip, muž engleske kraljice Elizabete Druge- preminuo je danas. Rođen je 10. juna 1921. u Grčkoj, kao sin princa Andreja od Grčke i Danske i princeze Alise od Batenberga. Kraljica Elizabeta oglasila se saoštenjem:
– Sa dubokom tugom NJeno Veličanstvo Kraljica objavljuje smrt svog voljenog muža, NJegovog Kraljevskog Visočanstva Princa Filipa, vojvode od Edinburga – napisano je u saopštenju.
U početku su se nastanili u kućici u pariskom predgrađu koja je bila u vlasništvu njegove tetke Marije Bonaparte, koja je bila udata za princa Džordža od Grčke. Kako prenosi „Dejli mejl“ princ Džordž bio je zaljubljen u svog ujaka, princa Valdemara iz Danske, i to i te kako nije krio.
Sa ocem se gotovo nikad i nije video, a znao je i da godinama ništa ne čuje o majci, sve dok ih jednog dana, na kratko, nije spoljila tragedija. Naime, Filipova sestra Sesilija, njen muž, svekrva i dva sina doživeli su stravičnu avionsku nesreću 1937. godine. Uprkos bolu, svi su nastavili dalje sa svojim životima.
Prilikom jednog njegovog boravka u Nemačkoj, on je počeo da posećuje školu „Šlos Salem“. Školovao se u Francuskoj, a potom i Engleskoj, gde je tokom Drugog svetskog rata i služio u britanskoj mornarici. Za to vreme je njegova majka, što je kasnije saznao, pomagala Jevrejima, te je 1993. godine posthumno proglašena „Pravednikom među narodima“, što je najveći poklon Izraela ljudima koji nisu Jevreji.
Princeza Alis je posle rata postala monahinja, a Filip se zaljubljuje u kraljicu. Pre venčanja se od Filipa zahtevalo da iz grčke crkve pređe u anglikansku, da se odrekne helenske krune i postane Britanac. Godine 1947. uzeo je britansko državljanstvo, odrekao se titule princa od Grčke i Danske, a u novembru iste godine oženio se Elizabetom. Godine 1957. on postaje princ Velike Britanije, pa kao član britanske kraljevske porodice počinje redovno da ispunjava mnoge javne dužnosti.
izvor: (blic.rs/dejli mejl)
Ne propustite:
fokus
Vodič kroz post: POSNA MUĆKALICA
POSNA MUĆKALICAZa ovo jelo potrebno je:– 150 gr soje u komadićima– 1 list lovora– 2 čena belog luka– 1 kg crnog luka– 1 kg sitno seckane paprike– 1/2 kg seckanog oljuštenog paradajza– 1/2 l soka od paradajza– 1 kašika ljute tucane paprike– 2 kašike sitno seckanog lista peršuna– ulje– so i biberPRIPREMA:Sitno neseckani crni luk prodinstati na zagrejanom ulju zajedno sa paprikama u zatvorenoj posudi. Kada ispari tečnost dodati paradajz i dinstati dok tečnost ponovo ne ispari.U drugoj posudi kuvati komadiće soje sa lukom i lovorovim listom dok ne omekša. Skuvan u soku ocediti i dodati je povrću, dodati tucanu ljutu papriku i naliti sokom od paradajza, posoliti, pobiberiti i kuvati na umerenoj vatri dok se jelo ne zgusne. Na kraju dodati sitno seckani peršun.Posnu mućkalicu je idealno poslužiti sa kuvanim krompirom.PRIJATNO!
Ne propustite:
fokus
Dejan Živković jedini potkivač konja u Rači i okolnim selima
Dejan Živković iz sela Sepci kod Rače jedini je potkivač konja u tom kraju.
Jedan je od najstarijih zanata, koji je ranije bio jako cenjen i jako tražen, polako izumire.
Žitelji Rače kažu da je Dejan Živković najbolji u ovom specifičnom poslu kojim se bavi decenijama unazad.
Nastavio je porodičnu tradiciju i sa 14 godina je počeo da potkiva plemenite životinje.
Nekada su konji bili života vredni, jer je na njima počivalo celo domaćinstvo, i tada je bilo mnogo više posla, sada se ovim životinjama bave isključivo ljubitelji i tek po neki domaćin.
Iako deluje prosto, ovaj zanat nije nimalo lak, a majstor je bitan isto koliko i veterinar.
Mora da ima čvrstu i stabilnu ruku, da bude miran i dobro raspoložen jer konji su izuzetno senzibilne životinje.
Kao i većina zanata i održivost potkivača vrlo je nezivesna.
Pre je u svakom selu bilo po njih nekoliko, a sada je broj takvih majstora drastično smanjen u čitavoj Srbiji. Dejan kaže da će svoje znanje i iskustvo preneti sinu, ali i bilo kome ko bude imao želju da potkiva konje.
Konj uvek mora da ima zdrava kopita kako bi slobodno galopirao i to zahvaljujući ovakvim potkivačima.
Foto :Rtk
Ne propustite:
fokus
Lepa li si Gružo, Šumadijo, Srbijo… Mala Gospojina u gružanskom kraju
Tri lepotom blagoslovena događaja u rajskoj divoti našeg gružanskog zavičaja. Nesvakidašnji jubilej druge po starosti školske ustanove u Gruži-dva veka škole u Borču. Kroz svoje postojanje, opismenila je mnogo značajnih velikana srpske istorije i iznedrila jednog bogougodnika, oca Jeliseja Popovića.
Slava manastira Kamenac- najveća svetinja Donje Gruže je zahvaljujući divnom sestrinstvu proslavila svoj dan. Verni narod je i danas, kao i u mnogim vekovima koji su prošli, u molitvi i zajedništvu zagrlio sveto Pravoslavlje u zadužbini despota Stefana.
Slava crkve u Grivcu- jedna od najlepših i najveličanstvenijih gružanskih bogomolja. Prođu ljudi pokraj nje, nesvesni značaja ovog hrama u kome je Sveti vladika Nikolaj održao jednu od svojih najlepših beseda. Uskoro slavi vek postojanja, a Gružani će taj događaj ulepšati ljubavlju, radošću i pesmom.
Divna li si, Gružo naša!
Marko S. Marković/Ti si Gružo srce Srbije
foto: prinskrin FB
ucentar.rs
Ne propustite:
-
fokus4 седмице ago
Aman preuzima deo Trnave Promet? Nezvanične informacije o velikoj poslovnoj akviziciji
-
Društvo3 седмице ago
SEZONA SLAVA U PUNOM JEKU , OVO JE CENOVNIK POSNOG I MRSNOG SLAVLJA!
-
Društvo2 седмице ago
IVAN JE VLASNIK NAJUSPEŠNIJE NOVINSKE AGENCIJE U UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE, ZA ŠEST GODINA PROŠAO TRNOVIT PUT OD MALE KUĆE ZA KOJU NIKO NIJE ZNAO DO MEDIJA ČIJE VESTI SADA PRENOSE SVI
-
fokus5 дана ago
ISTORIJSKI PROMAŠAJ SRBA! Na današnji dan stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
-
fokus3 седмице ago
Srećna slava, domaćini! Danas je ĐURĐIC, pomaže nevoljnicima, ne rade se teški poslovi
-
Društvo4 седмице ago
Na svakom fakultetu postoji bar jedan predmet koji je studentima najveći izazov
-
aktuelno2 седмице ago
Srećna slava, domaćini! SVETI Mrata- sneg do vrata!
-
fokus2 седмице ago
Srećna slava domaćini! Danas je Aranđelovdan, slavimo živog sveca!