Više od dve decenije svog života otac Romilo je u potpunosti posvetio obnovi ovog četrnaestovekovnog manastira koji predstavlja nepokretno dobro i kulturni spomenik. Zahvaljujući njegovoj pokretačkoj energiji i apsolutnoj posvećenosti crkvi i narodu kojem je svim srcem služio obnovio je manastir, gradio konake, okupljao ljude dobre volje i svoj manastir pretvorio u duhovno utočište u Ibarskom Kolašinu.

Otac Romilo…

Tamo gde je bio otac Romilo bilo je mesta za sve i razumevanja za svakoga. Neizrecivo poštovanje je zaslužio nesebičnim davanjem i nebrojenim dobročinstvima. Smatran je za oličenje mudrosti i dobrote. Njegov životni put je iz Bosne u kojoj je rođen 1973. godine, vodio u Beograd gde se obrazovao, pa na Kosovo i Metohiju gde je služio u manastirima Zočište i Duboki Potok. Njegova vera u ljude je ostala nepokolebana i nakon što su ga 1998. godine ekstremisti kidnapovali i odveli u logor odakle je intervencijom Međunarodnog Crvenog krsta oslobođen. Na njega je tokom bombardovanja naše zemlje pucano iz snajpera a on je i dalje voleo ljude svih vera ne odustajući od mirotvoračke misije smatrajući sve nevolje i stradanja Božijom milošću.

Nepokolebljive vere, nesagledive mudrosti, ovaj gorostas sa dečačkom dušom otišao je ispraćen molitvama svih koji su ga upoznali.

20. septembra, Episkop Raško-prizrenski gospodin Teodosije, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju i opelo Igumanu manastira arhimandritu Romilu u Dubokom Potoku. U svojoj besedi, Episkop Teodosije osvrnuo se na njegova dobročinstva i izuzetnu ulogu u duhovnom životu naroda u Ibarskom Kolašinu kome je neumorno pomagao.

Vladika Teodosije

„Naš otac Romilo je u svom životu ispunio Božansku zapovest o ljubavi prema Bogu, prema crkvi njegovoj svetoj i prema narodu Božijem. Ovde sa ovog mesta osećam potrebu da kažem nekoliko reči koje karakterišu njegov život u Hristu ovde na zemlji. Nadahnut prisustvom svetih mošti svetih Vrača i svetoga velikomučenika Nikite počinje sa obnovom crkve i konaka u ovom manastiru. Manastir oblači u novo ruho pomognut mnogim vernicima iz okoline ali i onima iz daleka. Neumorno je radio na duhovnoj i materijalnoj obnovi ovoga manastira. Crkva se oblači u novo ruho, konak se obnavlja, porta manastira se uređuje. Otac Romilo je svima pomagao i duhovno i materijalno, on se rukovodio jevanđeljskim načelom a ti kad činiš milostinju da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja. Nije otac Romilo mnogo pričao koliko je sa druge strane neumorno radio, zato njegova dela i milostinje najbolje govore o njemu. Bio je omiljen i mnogima je bio duhovnik, mnoge duše je utešio svojim blagim savetima. Voleo je ljude i nikada nikome nije sudio za njegove postupke, znao je da sud jedino pripada Gospodu a da je na nama da volimo jedni druge. Zbog toga su ga svi ljudi voleli i držali su ga za svog oca i duhovnika. Dosta je još tajnih podviga našeg oca Romila koje samo Bog zna. Zato se sad svi ovde okupljeni zajedno molimo Gospodu da upokoji njegovu dušu u miru i da mu Gospod bude milostiv sudija imajući u vidu da je i on bio milostiv prema drugima ugledajući se na svoga Hrista. Neka je blažen put kojim ide danas duša njegova i neka ga Gospod nastani u rajsko naselje sa pravednicima i svetima i neka mu daruje život večni na nebu u carstvu Hristovom. Večan Ti spomen i Bog dušu da Ti prosti.“

Ovaj omiljeni sveštenik, duhovnik, prijatelj i veliki čovek ispraćen je sa puno ljubavi baš kao što će po ljubavi biti i upamćen. Neka mu je večna slava i hvala- rekao je vladika Teodosije.

izvor i foto: Sakom.org.rs

ucentar.rs