Connect with us
admiralskeigre

fokus

In Memoriam Iguman Romilo Jelić- veliki gubitak za Srbe sa Kosmeta i Srpstvo

Published

on

Više od dve decenije svog života otac Romilo je u potpunosti posvetio obnovi ovog četrnaestovekovnog manastira koji predstavlja nepokretno dobro i kulturni spomenik. Zahvaljujući njegovoj pokretačkoj energiji i apsolutnoj posvećenosti crkvi i narodu kojem je svim srcem služio obnovio je manastir, gradio konake, okupljao ljude dobre volje i svoj manastir pretvorio u duhovno utočište u Ibarskom Kolašinu.

Otac Romilo…

Tamo gde je bio otac Romilo bilo je mesta za sve i razumevanja za svakoga. Neizrecivo poštovanje je zaslužio nesebičnim davanjem i nebrojenim dobročinstvima. Smatran je za oličenje mudrosti i dobrote. Njegov životni put je iz Bosne u kojoj je rođen 1973. godine, vodio u Beograd gde se obrazovao, pa na Kosovo i Metohiju gde je služio u manastirima Zočište i Duboki Potok. Njegova vera u ljude je ostala nepokolebana i nakon što su ga 1998. godine ekstremisti kidnapovali i odveli u logor odakle je intervencijom Međunarodnog Crvenog krsta oslobođen. Na njega je tokom bombardovanja naše zemlje pucano iz snajpera a on je i dalje voleo ljude svih vera ne odustajući od mirotvoračke misije smatrajući sve nevolje i stradanja Božijom milošću.

Nepokolebljive vere, nesagledive mudrosti, ovaj gorostas sa dečačkom dušom otišao je ispraćen molitvama svih koji su ga upoznali.

20. septembra, Episkop Raško-prizrenski gospodin Teodosije, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju i opelo Igumanu manastira arhimandritu Romilu u Dubokom Potoku. U svojoj besedi, Episkop Teodosije osvrnuo se na njegova dobročinstva i izuzetnu ulogu u duhovnom životu naroda u Ibarskom Kolašinu kome je neumorno pomagao.

Vladika Teodosije

„Naš otac Romilo je u svom životu ispunio Božansku zapovest o ljubavi prema Bogu, prema crkvi njegovoj svetoj i prema narodu Božijem. Ovde sa ovog mesta osećam potrebu da kažem nekoliko reči koje karakterišu njegov život u Hristu ovde na zemlji. Nadahnut prisustvom svetih mošti svetih Vrača i svetoga velikomučenika Nikite počinje sa obnovom crkve i konaka u ovom manastiru. Manastir oblači u novo ruho pomognut mnogim vernicima iz okoline ali i onima iz daleka. Neumorno je radio na duhovnoj i materijalnoj obnovi ovoga manastira. Crkva se oblači u novo ruho, konak se obnavlja, porta manastira se uređuje. Otac Romilo je svima pomagao i duhovno i materijalno, on se rukovodio jevanđeljskim načelom a ti kad činiš milostinju da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja. Nije otac Romilo mnogo pričao koliko je sa druge strane neumorno radio, zato njegova dela i milostinje najbolje govore o njemu. Bio je omiljen i mnogima je bio duhovnik, mnoge duše je utešio svojim blagim savetima. Voleo je ljude i nikada nikome nije sudio za njegove postupke, znao je da sud jedino pripada Gospodu a da je na nama da volimo jedni druge. Zbog toga su ga svi ljudi voleli i držali su ga za svog oca i duhovnika. Dosta je još tajnih podviga našeg oca Romila koje samo Bog zna. Zato se sad svi ovde okupljeni zajedno molimo Gospodu da upokoji njegovu dušu u miru i da mu Gospod bude milostiv sudija imajući u vidu da je i on bio milostiv prema drugima ugledajući se na svoga Hrista. Neka je blažen put kojim ide danas duša njegova i neka ga Gospod nastani u rajsko naselje sa pravednicima i svetima i neka mu daruje život večni na nebu u carstvu Hristovom. Večan Ti spomen i Bog dušu da Ti prosti.“

Ovaj omiljeni sveštenik, duhovnik, prijatelj i veliki čovek ispraćen je sa puno ljubavi baš kao što će po ljubavi biti i upamćen. Neka mu je večna slava i hvala- rekao je vladika Teodosije.

izvor i foto: Sakom.org.rs



ucentar.rs

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fokus

Konstituisan Privredni savet grada Kragujevca

Published

on

By

Na prvoj konstitutivnoj sednici članovi Privrednog saveta grada Kragujevca, izabrali su predsednika i to iz redova privrede Nenada Cvetkovića, suvlasnika kompanije „GOMMA Line“ koja se bavi proizvodnjom autokomponenti i delova za automobilsku industriju, dok je njegov zamenik član Gradskog veća za privredu Radomir Erić.  

Predsedavanje Privrednim savetom za mene je čast, jer sam rođen, školovao sam se i više od 30 godina se bavim privrednom delatnošću u ovom gradu, rekao je Cvetković, ističući neophodnost postojanja jednog ovakvog tela. Imajući u vidu da je ranije učestvovao u njegovom radu, on je izrazio je nameru i želju da danas konstituisani Privredni savet grada Kragujevca radi efikasnije i bolje nego što su to radili prethodni. Svojim iskustvom mogao bi da pomognom radu saveta, a nadam se da ćemo sa idejama, predlozima i sugestijama privrednika kroz dijalog sa ljudima koji vode lokalnu zajednicu i regionalne insititucije, identifikovati probleme i dobre stvari sa kojima se susrećemo, i pokušati da za opšte dobro, napravimo bolju privrednu klimu u našem gradu, poručio je. 

Grad Kragujevac se trudi da sa svim privrednim subjektima neguje partnerski i prijateljski odnos, jer bez jake privrede nema ni jakog grada, i obrnuto, rekao je Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika. Funkcionisanje ovog tela je bitno zbog dvosmerne komunikacije koja će nam omogućiti da od značajnih privrednih subjekta čujemo šta je to što lokalna samouprava treba da uradi kako bismo stvorili dobar poslovni ambijent, omogućili dalji razvoj privrede u našem gradu i nova radna mesta. Za podršku privredi, Kragujevac je prepoznat kao grad sa naefikasnijom administracijom jer privredni subjekti brzo dobijaju neophodne dozvole i saglasnosti, ali je i primer dobre prakse kada je reč o podsticajnim merama, najpre namenjene ženama preduzetnicama i preduzećima koja već postoje, u čemu smo pioniri u Srbiji. Srećni smo što živimo u gradu koji ima jaku privredu, čemu svedoči i smanjenje broja nezaposlenih na značajnom nivou, a to ćemo nastaviti da radimo i u narednom periodu, kazao je Ružić.

Na današnjoj sednici Privrednog saveta u čijem su sastavu i predstavnici Univerziteta, Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalne privredne komore, Regionalne agencije za ekonomski razvoj i drugi usvojen je, pored ostalog, Poslovnik o radu ovog tela, Plan komunikacije i analizirana privreda grada Kragujevca.

Prema podacima Agencije za privredne registre, ukupan broj aktivnih privrednih društava na teritoriji grada Kragujevca u 2023. godini je 1.942, što čini 67% ukupno aktivnih privrednih subjekata u Šumadijskoj oblasti. Broj preduzetnika u istom periodu je 9.028, što čini 68% ukupnog broja preduzetnika u Šumadijskoj oblasti. Po delatnostima, najveći broj preduzeća posluje u sektorima prerađivačke industrije i trgovine, dok u strukturi lokalne privrede prema veličini dominiraju mikro i mala preduzeća.

Prema podacima za jun 2024. godine nezaposlenost u gradu Kragujevcu je 10.955 lica, što je imajući u vidu podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, na osnovu kojih je 2017. godine bilo 19.900, rekordna nezaposlanost.

U prvih pet meseci 2024. godine privreda Grada Kragujevca je ostvarila rast izvoza od 15,2 % a glavni izvozni proizvodi privrede grada Kragujevca u periodu januar-maj 2024. godine bili su: električne mašine i oprema, šinska vozila i signalna oprema, nameštaj, plastične mase i proizvodi od plastike, drumska vozila, kotlovi, mašine i uređaji.

Continue Reading

fokus

Voda za piće bezbedna za upotrebu na dve javne česme u Kragujevcu

Published

on

By

Rezultati ispitivanja mikrobiološke ispravnosti vode za piće na javnim česmama sa izvorskom vodom pokazali su da je od deset analiziranih uzoraka za upotrebu ispravna i bezbedna voda na javnim česmama u Šumaricama i Teferiču.

Posle ispitivanih parametara, mikrobiološka neispravnost uočena je na uzorcima sa javnih česama u Divostinu, na Bubnju, u Košutnjaku, Beloševcu, na izvoru Kapovac, u Petrovcu, na Grujinoj česmi i u Bukorovcu. Uzorkovanje je izvršeno 3. septembra od strane nadležne ustanove, Instituta za javno zdravlje.

Continue Reading

aktuelno

USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA:Danas je strogi post!

Published

on

Danas su Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u strogom jednodnevnom postu obeležavaju Usekovanje glave Svetoj Jovana Krstitelja. Dan stradanja Sv. Jovana, u narodu poznatog i kao Preteča, pored strogog posta provodi se molitveno i u svakom odricanju.
 
Ovaj dan koji nas seća na smrt Svetog Jovana svrstan je u srpske slave. Sveti prorok Jovan, Krstitelj i Preteča pogubljen je po naređenju cara Iroda Agripe a po volji njegove žene Irodijade. Po carevoj zapovesti Sveti Jovan je posečen a njegova glava, kao dokaz  bezverja i u slavu poroku, prikazana je na tanjiru Irodovoj pastorki Salomi.
 
Učenici Jovanovi su tajno uzeli telo Njegovo i
sahranili ga u Sevastiji. Svetiteljeva glava zakopana je na nekom nepoznatom i nečasnom mestu. Kasnije, kada je pronađena (obretenije), u vreme vizantijske carice Teodore, čudotvorna glava Jovanova preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se uvek na dan osvećenja crkve koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Srbi veruju da na ovaj dan nije dobro jesti ništa što je crvene boje jer to seća na nevino prolivenu krv Pretečinu. U narodu se veruje i da je na ovaj dan dobro brati lekovito bilje. U mnogim gradovima i varošima održavaju se vašari.
Na ovaj značajan dan u životu svih pravoslavnih hrišćana, pre 106 godina, rođen je blaženopočivši patrijarh srpski Pavle.
 
 
 


Continue Reading

Najpopularnije