Pravosuđe nije korumpirano, političari ne utiču na donošenje presuda, a sudije ne bi smele sebi da dozvole da ih dotiče javno komentarisanje postupaka. Tako ukratko u razgovoru za Kurir stanje u pravosuđu ocenjuje predsednica Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Jasmina Vasović. Sudija je već 20 godina, na funkciju predsednice najvišeg suda u državi stupila je aprila ove godine i već na početku postala je meta jednog dela medija i opozicije, ali je to, kako sama tvrdi, ne dotiče.

Oni koji je dobro poznaju kažu da je direktna, oštra, neko ko tačno zna šta radi i tačno zna šta hoće… Neki pak tvrde da joj je plus zapravo to što tačno zna šta neće.

Da krenemo od najaktuelnije teme: stav VKS da banke imaju pravo naplaćivati troškove obrade kredita – što ide, kako se tvrdi, na štetu građana koji vode sudske sporove protiv banaka – uzburkao je javnost, pokrenuo proteste advokata… Šta vi na sve to kažete? I da li VKS ostaje pri pomenutom stavu?

– Pre svega, reč je o dopuni stava, a ne o novom stavu i ne može se izvlačiti pola rečenice iz konteksta pošto sadrži nekoliko konstatacija i obrazloženje na više strana. Ko je bio zaista zainteresovan, a istovremeno i stručan da shvati, mogao ga je pročitati na sajtu VKS i može još uvek. Stav ili dopuna stava ne mogu biti u nečiju korist ili na nečiju štetu, to je veoma laička ocena, koja se često koristi i za komentarisanje sudskih odluka, a na sudu je da postupa po zakonu, bez obzira na rezultat. Ne postoji po zakonu, kao ni po poslovniku o radu suda, „ostanak pri stavu“ ili „povlačenje stava“. Postoji zauzimanje stava, dopuna stava ili promena stava. Sve ostale događaje koje pominjete neću komentarisati u ovom trenutku, imajući u vidu da je ono što stoji iza tih događaja potpuno različita tema od ovoga o čemu govorimo, pa ću za otvaranje te teme iskoristiti neki drugi momenat.

Druga vruća tema u poslednje vreme bilo je ukidanje presude Darku Šariću za šverc skoro šest tona kokaina. Da objasnimo još jednom zašto je došlo do toga…

– Ne vidim u tome ništa „vruće“, a sve je rečeno u obrazloženju navedene presude, koja je istog dana kada je izašla iz suda, u celosti objavljena na sajtu VKS. Suvišno je interpretirati njeno obrazloženje, jer je veoma jasno napisano, imajući u vidu da obrazloženja presuda služe upravo da čak i neukim strankama približe razloge donošenja odluke.

Kako ste doživeli napade u nekim „nezavisnim“ medijima, koji su ovu odluku o ukidanju presude Šariću povezali sa vašim dolaskom na mesto predsednice Vrhovnog kasacionog suda?

– Ja to ne smatram napadima. Mogu samo da vas podsetim na sledeće činjenice: da je navedeni predmet u Vrhovni kasacioni sud stigao mnogo pre mog izbora za predsednika VKS, kao i da je o njemu odlučivalo petočlano veće sudija VKS, a da ja nisam bila jedan od tih pet članova. Ovo su sve opštepoznate činjenice, a svakako niti želim, niti mogu da utičem na zaključke koje će bilo ko, pa ni novinari, iz tih činjenica da izvedu. Ne smatram čak ni da je to bitno za moj posao.

Jedan deo opozicije za vas kaže „bliska je prijateljica predsednika Aleksandra Vučića“. Šta vi na to kažete?

– Apsolutno ništa. Ja sam već 20 godina sudija, imuna sam na izjave i političara iz vlasti i opozicionih.

Da li će najavljene promene Ustava doneti nezavisnost pravosuđu?

– Volela bih da mi objasnite na šta to tačno mislite kada pričamo o nezavisnosti? Vidite, o nezavisnosti pravosuđa, kao o jednoj već dugo veoma popularnoj temi, pričaju uglavnom ljudi koji se bave politikom, bilo da su političari ili ne. Mogli biste čuti mnogo različitih tumačenja kako oni vide tu nezavisnost. O ovoj temi javno pričaju i pojedine sudije, koje takođe zastupaju različite teze, ali kada pitate i one koji tvrde da pravosuđe nije nezavisno da li su oni lično nezavisni u svom radu, uvek ćete čuti da jesu.

Koliko ima uticaja politike na sudstvo?

– Narodna skupština, koju čine ljudi koji se bave politikom, utiče na izbor sudija koje se biraju prvi put i na izbor predsednika sudova, imajući u vidu da je ovlašćena da ih bira na predlog Visokog saveta sudstva. Upravo aktuelni predlog amandmana na Ustav Republike Srbije predviđa eliminisanje tog uticaja.

A da li vas je nekada zvao neki političar da utiče na donošenje neke presude?

– Ne. I lično ne poznajem nikoga koga je neki političar zvao radi neke presude. Vidite, presuđenje – donošenje presude – jedan je proces u kome pred sobom imate ceo predmet, sa svim izvedenim dokazima tokom postupka iz kojih je proizašlo neko činjenično stanje, a onda na to primenjujete zakon, pa kako mislite da neki poziv može da utiče na to.

Ali, evo, imamo poznatog sudiju koji tvrdi da je „pravosuđe potpuno marginalizovano, a po pravdu se ide kod sultana“…

– Ne znam o kome je reč, ali da imam pogled na pravosuđe kao sudija koji je to izjavio, ja bih podnela zahtev da budem razrešena jer ne bih više želela da budem deo toga… Ali mislim da sam već više puta ponovila da svako ko nešto izgovori mora da stane iza svojih reči, mora da ima i kredibilitet za to što priča da bi njegove reči imale bilo kakvu vrednost.

Obećali ste da ćete se zalagati za suđenja u razumnom roku… Je li pravda uopšte pravda ako kasno stigne?

– Pravda i pravo se ne poklapaju uvek. Zadatak jednog sudije upravo i jeste da što više približi pravo, zakone koje je u obavezi da primeni, i pravdu, koju je dužan da prepozna. Pravda je uvek dobrodošla…

Sudstvo je često među najkorumpiranijim zanimanjima. Kako se boriti protiv te pošasti?

– Ja se sa ovom vašom konstatacijom ne slažem. Mnogo se priča o tome kako je sudstvo korumpirano, a najčešće bez ikakve realne podloge za priču. Ja mnogo veći problem pronalazim u nepoštovanju načela Etičkog kodeksa, čije nepoštovanje često dovodi do toga da postoji privid korumpiranosti. Takođe, morate imati u vidu da, posebno u građanskim sporovima, obično jedna strana nije zadovoljna odlukom suda i u tim slučajevima teško da ćete čuti realnu ocenu… Da ne navodim bezbroj primera, jer bi i ovo moglo da bude posebna tema za neku buduću priču. Uostalom, ako se osvrnete na ono što se događa u vašoj profesiji, bolje ćete sagledati do čega je sve dovelo nepoštovanje Kodeksa novinara Srbije.

Koliko javno komentarisanje postupaka koji su u toku škode samom sudskom procesu?

– Imajući u vidu pravo na slobodu govora, ne možete nikome zabraniti da javno komentariše bilo šta, pa ni sudski postupak. Posebno u današnje vreme kada postoji širok spektar medija preko kojih svako može da se oglasi. Uprkos tome, sudija se od toga može zaštititi znanjem i ličnim integritetom, a ako ste se već opredelili da budete sudija, onda ne smete sebi da dozvolite da vas javno komentarisanje dotiče.

Boban Karović/KURIR.RS

ucentar.rs/kurir  foto: prinstskrin /rts