Zimske gume na vozilima biće obavezne od 1. novembra do 1. aprila, ukoliko je na putu sneg, led ili poledica, kako je to propisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Od 1. novembra važi i zakonska odredba koja se tiče posedovanja zimske opreme, a u nju, sem odgovarajućih guma, spadaju i lanci za sneg koje koristite na delovima puta gde je znakom jasno obeležena njihova upotreba po snegu.

Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, u obavezi ste da imate sve četiri zimske gume sa oznakom M+S (MS, M-S ili M&S) u periodu od 1. novembra do 1. aprila, a pri tome šara na gumama ne sme da ima dubinu manju od četiri milimetra.

Koliko može bez zimskih guma nekažnjeno

Tolerancija postoji ukoliko nema zadržanog snega i leda na kolovozu, jer zakon ne nalaže kao obavezu da ih koristimo ukoliko na putu nema snega, leda ili poledice i kaznu nećete platiti. To znači da vozači u periodu od 1. novembra do 1. aprila mogu da voze i na letnjim gumama ako su putevi suvi.

Ipak, savetuje se da je najbolje da tokom čitavog navedenog perioda na vozilu imate adekvatne gume i za to postoje razlozi.

Sneg, led i poledica nisu jedini razlozi zašto biste letnje gume na svom automobilu zamenili zimskim gumama. Bitna je i temperatura vazduha, a stručnjaci se uglavnom slažu u tome da je sedam stepeni temperatura koja bi trebalo da posluži kao odrednica kada treba menjati gume.

Kolike su kazne

Ako, ipak, sve ove troškove jednostavno izbegnete i u periodu od 1. novembra do 1. aprila se na ulici ili putu nađete u automobilu sa letnjim gumama, a kolovoz kojim se krećete nije suv, može vas očekivati kazna od 10.000 do 20.000 dinara, ako ste odgovorno lice kazna je od 6.000 do 50.000 dinara, dok je kazna za pravno lice u rasponu od 60.000 do čak 800.000 dinara.

Zašto letnje gume ne treba imati zimi

Kako objašnjavaju saobraćajni stručnjaci, osim što ima drugačije šare na gaznoj površini, zimska guma se od letnje razlikuje i po tome što je izrađena od drugačije smeše.

Razlog je da se na niskim temperaturama ne bi previše stvrdnula i kako bi pružila bolje prijanjanje za asfalt. Tada je kraći zaustavni put prilikom kočenja, kao i bolje ponašanje vozila prilikom nagle promene pravca i u krivinama.

Agencija za bezbednost saobraćaja navodi da su zimski pneumatici preporučljivi i kada su kolovozi suvi, ako su temperature niže od sedam stepeni.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja ranije je upozorio da “temperatura kolovoza može da bude znatno niža od spoljne”. Za letnje gume je problem je jer na temperaturama nižim od sedam stepeni Celzijusovih gube svoju najvažniju karakteristiku – dobro prijanjanje. Njihov zaustavni put prilikom kočenja je tada i do dva puta duži od uobičajenog traga koji ostavljaju zimski pneumatici.

Kako objašnjavaju saobraćajni eksperti, čak i pri brzini od samo 30 km/h po snegu zaustavićete se nekoliko metara dalje sa letnjim nego sa zimskim gumama pri iznenadnom kočenju, na primer, kada vam na kolovoz “izleti” pešak. Zaustavni put kočenja iznosi 68 metara, dok je sa zimskim gumama 57 metara, što nije nimalo zanemarljiva razlika.

Koliko koštaju zimske gume i koje su jeftinije

Najjeftinije zimske pneumatike, one koji imaju najmanje dimenzije, možete pazariti za nešto manje od 4.000 dinara, dok cena velike zimske gume, pogotovo ako joj je proizvođač neki poznati brend, može biti viša i od 20.000, pa čak i iznad 70.000 dinara.

Kako iz godine u godinu objašnjavaju vulkanizeri, dva osnovna aspekta utiču na to koliko će vas zimska guma koštati. Prvi je prečnik gume i što je on veći, viša je i cena. Drugi aspekt je proizvođač gume.

Na primer, komplet najjeftinijih guma za putnički automobil koje su često zastupljene, a čija je oznaka 175/65/R14, ima početnu cenu od 17.600 dinara. U kategoriji skupljih, a često korišćenih, zimska guma oznake 225/45/R17, komplet od četiri komada koštao je prethodne sezone 36.000 dinara.

Što se tiče zimskih guma za teretna vozila, njihova cena varira od 30.000 do 60.000 dinara po komadu, dok džipovskih zimskih pneumatika nema ispod 10.000 dinara po komadu.

Koliko košta montaža

Cena montaže zimskih guma zavisi i od njene veličine i drugih aspekata, a u Beogradu se kreće od oko 700 do 1.500 dinara po točku, dok u unutrašnjosti Srbije vulkanizeri ovaj posao rade po ceni od oko 2.000 dinara za sve četiri velike gume.

Koliko košta “hotel za gume”

Kada ste konačno kupili i namontirali zimske pneumatike, možda vas očekuje još jedan trošak, u slučaju da nemate dovoljno sopstvenog prostora za deponovanje skinutih letnjih guma. Tu su, u tom slučaju, sve popularniji “hoteli za gume”, koji predstavljaju zaštićen prostor gde možete da bezbedno ostavite vaše gume. Cena te usluge, sudeći po sajtovima na koji nude ovu uslugu kreće se od 100 dinara mesečno po pneumatiku, 400 je za set, a 4.800 je godišnje.

Izvor: BiznisKurir/NS uživo

Nakon učestalih napada na novinare na teritoriji Čačka, a poslednji u nizu dogodio se na protestu u Preljini, oglasilo se Udruženje medija i medijskih radnika koje je, kako tvrde, usled brojnih propusta zatražilo od ministra policije Ivice Dačića, da smeni čelnika PU Čačak, Draška Darijevića navodeći da u više navrata nisu odreagovali na pravi način, štiteći prava slobode medija, slobode kretanja i zaštiti bezbednosti novinara i medijskih radnika. U saopštenju se navodi:

– Svedoci smo da su mediji i medijski radnici sve više na meti napada kojekakvih aktivista i demonstranata i da im je čak i lična bezbednost ugrožena. Smatramo da PU Čačak nije dovoljno učinila da zaštiti neometan rad novinara i da im je bezbednost bila ugrožena na Kablaru, u Preljini i drugim mestima odakle su izveštavali, istče se u saopštenju UMMR.

Dodaju da su u više navrata prijavljivani su slučajevi gde su novinarske slobode i bezbednost dovedeni u pitanje.

– Poslednji odgovor PU Čačak da ‘niko nije prijavio nasilje prema novinarki Informer televizije Dragani Ćendić’ koja je najbrutalnije maltretirana i vređana na protestima ekologa u Preljini što se čak videlo i u direktnom tv prenosu, kap je koja je prelila čašu. Smatramo da načelnik PU Čačak treba da podnese ostavku ili bude smenjen”, kaže se u saopštenju Udruženja medija i medijskih radnika upućenom Ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću.

Foto :Rina

Aleksandra Stevanović izabrana za predsednicu Javnobeležničke komore Srbije

Na Skupštini Javnobeležničke komore Srbije, javni beležnik iz Kragujevca, Aleksandra Stevanović, izabrana je za predsednicu Komore, a poveren joj je četvorogodišnji mandat.

„Moja osnovna namera je da Skupština Komore postane mesto donošenja svih važnih odluka za našu profesiju. Možete računati na učestalije sastanke i aktivno odlučivanje o ključnim temama vezanim za javno beležništvo“, izjavila je Aleksandra Stevanović, koja je dobila podršku svih 168 prisutnih javnih beležnika.

Stevanović je istakla i značaj jačanja saradnje sa državnim organima kako bi se bolje razumele izazove s kojima se suočava javno beležništvo. Takođe je naglasila potrebu za daljom automatizacijom radnih procesa i aktivnijim učešćem u radu međunarodnih notarskih organizacija.

Nakon izbora, Aleksandra Stevanović se zahvalila koleginicama i kolegama na ukazanom poverenju. „Vi ćete najbolje proceniti da li ste doneli pravu odluku mojim izborom za predsednicu Komore“, rekla je ona.

Javnobeležnička komora Srbije, osnovana 2014. godine, predstavlja profesionalno udruženje javnih beležnika upisanih u njen imenik. Predsednik Komore ima ulogu da predstavlja i rukovodi njenim radom.

U Srbiji trenutno posluje 232 javnobeležničke kancelarije, koje su u poslednjih deset godina od uvođenja javnog beležništva obavile više od 25 miliona pravnih poslova.

Foto:JKS