Cilj kampanje je da podigne svest svih građana i građanki u Republici Srbiji o štetnosti pojave femicida u našem društvu i mobiliše sve organe javne vlasti, medije, organizacije civilnog društva i druge aktere u primeni politike Vlade Republike Srbije ka nultoj toleranciji prema nasilju.

Imajući u vidu da je u Republici Srbiji od početka godine u femicidu ubijeno 27, a u proteklih 10 godina preko 300 žena proistekla je potreba da se obratimo javnosti i ukažemo na fenomen femicida i nasilja koji nisu prisutni samo u Srbiji već i u čitavom svetu, kazala je Nina Mitić, pomoćnica ministra u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Republika Srbija se protiv nasilja bori zakonima. Krivični zakonik izmenjen je 2016. Godine, 2017. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, 2018. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, 2021. Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, podsetila je i ona i dodala da je i dalje statistika poražavajuća. Ministarstvo se zalaže za to da se napravi javni registar, zatim za odgovore svih aktera u Republici Srbiji o tome da li femicid treba da bude posebno krivično ili će biti u izmenama i dopunama postojećeg krivičnog zakonika. Sve su ovo pitanja na koja i dalje nemamo odgovor i nisu samo potreba resornog ministarstva već pre svega žena, organizacija ali i medija kao neophodne karike koji mogu da utiču na to da se na pravi način spasu životi mladih žena i devojčica, poručila je Mitić.

U tradiciji naših naroda je zaštita najslabijih. Zbog toga se najtežom povredom moralnih i tradicionalnih vrednosti smatra nasilje i ubistvo najslabijih. Femicid kao oblik ovakvog ponašanja je u potpunosti mimo tradicionalnih vrednosti našeg naroda i mora biti, kako zakonski sankcionisan, tako i osuđen od strane svih građana, bez obzira na pol, nacionalnu i versku pripadnost, rekao je Miroslav Petrašinović, član Privremenog organa grada Kragujevca. Da bi se nasilje nad ženama i devojčicama smanjilo i nestalo, prvi korak je da svi, kao društvo i pojedinci, ne okrećemo glavu i ne ignorišemo zlo koje se, najčešće, dešava blizu nas. Nasilje se može desiti svakoj ženi i nije posledica njenog ponašanja, rekao je on i poručio da je zbog toga važno raditi na promeni društvene klime, jačanju institucija, multisektorskoj saradnji i osnaživanju naših građanki da prepoznaju i pruže otpor nasilju

Bez obzira na odličnu zakonodavnu regulativu, nacionalne strateške dokumente i podrške institucionalnog nivoa i nevladinog sektora femicid se još uvek dešava kod nas ali i svuda u svetu. Podatak da je prošle godine zabeležen najveći broj femicida, čak 89000, govori da je on globalna pandemija, rekla je Gordana Damnjanović, članica Komisje Privremnog organa. Pored toga što je prepoznat kao lider u oblasti rodne ravnopravnosti, grad Kragujevac je jedan od retkih gradova koji uz podršku Crvenog krsta radi sa decom na promovisanju humanih vrednosti, toleraciji, nenasilnom ponašanju, zatim imamo regionalnu Sigurnu kuću, Savetovalište za brak i porodicu, očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja i snažnu podršku civilnog sektora, što nas je preporučilo i za organizovanje današnjeg panela. Ipak, kazala je Damnjanović da je potrebno još puno toga uraditi i zagovarati nultu toleranciju prema nasilju, a to znači nezatvaranje očiju, menjanje svesti javnosti i rad na primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji.