-Od kada je Ivica Marjanović predsednik Nadzornog odbora, napravljen je gubitak u poslovanju od oko 40 miliona evra, dok se istovremeno obaveze fabrike stalno uvećavaju. Krajnji rezultat je gubitak iznad visine kapitala od oko 3 milijarde dinara što znači da je fabrika dovedena na ivicu bankrota-kaže Dragan Ilić, predsednik Sindikalne organizacije „Zastava oružje“ koji po prvi put za UCENZAR otvoreno o svemu što potresa vojnu fabriku, sukobu sa Nadzornim odborom, da li će radnici protestvovati u Beogradu, odnosu sa direktorom farbike i sindikatima 

-U poslednjem vašem saopštenju zatražili ste smenu Nadzornog odbora i najavili proteste u Beogradu ako nadležni ne ispune vaš zahtev. Šta je dovelo do toga?

о Sindikat već godinama ukazuje Ministarstvu odbrane na nedomaćinsko upravljanje od strane Nadzornog odbora čiji su članovi delegirani da upravljaju fabrikom Zastava oružje. Kap u prepunoj čaši je saznanje da se na sednicama Nadzornog odbora gaze i ne poštuju fabrički zakoni koji propisuju norme ponašanja i rada upravljačkih i rukovodnih struktura.

Na sednici Nadzornog odbora koja je održana 26.02.2021. godine Nadzorni odbor je, protivno Statutu fabrike, izvršio nezakonitu smenu izvršnog direktora. Bez utvrđivanja tačke dnevnog reda, ili dopune, kako akti nalažu, Ivica Marjanović, predsednik Nadzornog odbora je samovoljno smenio jednog i postavio drugog izvršnog direktora, bez konsultacija sa generalnim direktorom, i protivno mišljenju Pravne službe fabrike da je odluka nezakonita. Takva zloupotreba tumačenja Zakona o privrednim društvima dovela je do prekida same sednice zbog neslaganja generalnog direktora sa takvom odlukom.

Tu je deveto smenjivanje i postavljenjen za samo četiri godine od kada je Marjanović predsednik Nadzornog odbora gde se na svakih pet meseci smenjivao po jedan izvršni direktor, i to svaki put bez ikakvog obrazloženja.

Koliko je Nadzorni odbor bahat govori i činjenica da je Sindikat još decembra meseca uputio zahtev Nadzornom odboru da se omogući prisustvo predstavniku Sindikata, ali su ostali gluvonemi i ne odgovaraju. Prisustvo je neophodno baš zbog donošenja odluka na štetu fabrike i radnika, što je do sada mnogo puta urađeno. S obzirom na to da je Sindikatu zabranjeno prisustvo sednicama Nadzornog odbora tek sada smo došli do saznanja da su na isti način smenjivani i prethodni izvršni direktori. Mesto izvršnog direktora za proizvodnju ne trpi smene svakih nekoliko meseci, i to ostavlja posledice na organizaciju i poslovanje, i to se ne događa u drugim fabrikama Odbrambene industrije Srbije.  Smenama na svakih nekoliko meseci se “ubijaju” fabrički kadrovi, čime su potpuno obezvređene rukovodne pozicije fabrike.

– U kakvom je danas stanju fabrika Zastava oružje AD?

о Posledice delovanja rada Nadzornog odbora se direktno odražavaju na fabričko poslovanje. Već godinama fabrika više troši nego što prihoduje, što za rezultat ima stvaranje gubitaka i povećanje ukupne zaduženosti koja je na nivou od 18 milijardi dinara. Samo od 2017. godine, od kada je Ivica Marjanović predsednik Nadzornog odbora, napravljen je gubitak u poslovanju od oko 40 miliona evra, dok se istovremeno obaveze fabrike stalno uvećavaju. Krajnji rezultat je gubitak iznad visine kapitala od oko 3 milijarde dinara što znači da je fabrika dovedena na ivicu bankrota. Fabrika je proteklih godina imala istorijsku šansu da obezbedi stabilizaciju poslovanja zbog povećane tražnje vojnog naoružanja na međunarodnom tržištu. Čini se da je ta šansa propuštena i da se i danas ne koristi u punom kapacitetu. Pogrešno donetim odlukama gotovo da je ugašen lovački i sportski program. Smanjeni prilivi finansijskih sredstava su rezultirali da radnicima nisu plaćeni doprinosi od avgusta 2018. godine, što danas stvara veliki problem zaposlenima koji odlaze u penziju, zbog čega se protiv fabrike podnose tužbe. Takođe, konverzija koja je trabalo da bude sprovedena od strane Vlade Republike Srbije kojom bi se povezao radni staž iz ranijeg perioda nije realizovana, i pored više zaključaka koje je Vlada RS donosila. To će biti jedna od tema sastanka sa ministrom odbrane koji treba da se održi na zahtev sindikata fabrika Odbrambene industrije Srbije. Primetan je nedostatak uposlenosti u mnogim celinama i to je tema kojom ćemo se baviti u razgovoru sa rukovodstvom fabrike. Smanjeni prilivi utiču značajno na smanjenu nabavku alata, manje investiciono ulaganje za održavanje opreme, nedostatak sredstava za poboljšanje uslova rada, a postoji problem i nabavke odgovarajuće zaštitne opreme. Zarade zaposlenih su u proseku među najnižima u Odbrambenoj industriji Srbiji i u decembru 2020. godine su bile manje za oko 10% od republičkog proseka, zbog čega ćemo pokrenuti pregovore za povećanje zarade.

о Često govorite da se guše sindikalne slobode Samostalnog sindikata. Ima li primera?

o Već godinama su prisutni stalni napadi na Sindikat od strane Ivice Marjanovića koga je u Nadzorni odbor delegirala Vlada Republike Srbije. Iako se po Međunarodnim konvencijama MOR-a, Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka i Ustavom Republike Srbije garantuju sindikalne slobode jer se Sindikat smatra samostalnom  i nezavisnom organizacijom, predsednik Nadzornog odbora je koristio sve mehanizme da, zajedno sa delom rukovodstva, oslabi i razbije Sindikalnu organizaciju „Zastava oružjа“. Protiv mene kao predsednika Sindikata podneto je više krivičnih prijava zbog čega se često saslušavam u kragujevačkoj policiji. Jedna od njih je podneta za navodni napad na predsednika Nadzornog odbora po osnovu koje je Osnovno javno tužilaštvo podiglo optužnicu i gde se još uvek u Osnovnom sudu vodi proces i gde mi se sudi za nešto čega nije ni bilo, što je jedna izmišljena besmislica Ivice Marjanovića. Treba zamisliti situaciju da pukovnik Vojske Srbije, pri pojavi predsednika Sindikata, u paničnom strahu nastoji da pobegne pa udari u štok vrata. Teško je poverovati da se može fizički napasti državni činovnik, predstavnik države, oficir Vojske Srbije a da se “napadač” ne privede istog dana ili makar uzme izjava. Sam poces je slika iskrivljene slike stvarnosti koja se ogleda u progonu radničkog predstavnika. Takođe je pokušao da krši načela izbora za organe Sindikata sa ciljem da mene smeni sa mesta predsednika Sindikata, što nije krio pa je javno nastupao sa takvih pozicija, a to je radio i prilikom izbora za zastupnika društvenog kapitala. Isti Nadzorni odbor je naložio da  mi se da otkaz,  a tada mi je odlukom Nadzornog odbora zabranjen i ulazak u fabriku, uz obrazloženje da “ugrožavam državni interes, kao i bezbednost zaposlenih s obzirom da su podnete mnogobrojne krivične prijave pa se mogu izazvati širi nemiri“ . Da li takvi koji donose takve odluke treba da nam uništavaju fabriku? Oni su već odavno pročitana knjiga. Prisutna je i sindikalna diskriminacija gde se članovi Samostalnog sindikata prebacuju na druga, nepovoljnija radna mesta. Na članove Sindikata se vrši pritisak da se iščlane iz Samostalnog sindikata i da pristupe novosnovanom koji se nalazi pod kontrolom Ivice Marjanovića. Rukovodioci se mobinguju telefonskim pozivima u kasnim popodnevnim i večernjim satima, i prisiljavaju da se iščlane iz našeg Sindikata. Brojni su primeri gde se od strane upravljačkog organa koga je delegirala Vlada RS krše načela  i ugrožova autonomija Sindikata koja podrazumeva i slobodu udruživanja po sopstvenom izboru bez ikakvih pritisaka. Radnici se proganjaju i trpe posledice zbog sindikalnog angažovanja, što je nešto nezabeleženo na prostorima Evrope danas.

-Priča se da je aktuelan sukob na relaciji generalni direktor – predsednik Nadzornog odbora. Da li svojim delovanjem podržavate direktora Petkovića?

o Sindikat nema saznanja da je ranije postojao sukob na relaciji generalnog direktora i Nadzornog odbora. Do nedavno, sve što je Ivica Marjanović hteo generalni direktor je stavljao svoj potpis, čime je doprineo da fabrika bude to što je danas .

Smatram da svako mora da deluje u okviru svojih nadležnosti i da više ne može da bude dvovlašće, a što je već duže vreme prisutno, a baš zbog odgovornosti za učenjeno. Direktoru se mora dati pravo da bira svoje saradnike i to je jedino logično jer on odgovara za rezultat poslovanja

Nadzorni odbor nadzire rad, ali to ne znači da treba da zloupotrebljava Zakon o privrednim društvima i generalnom direktoru nameće kadrovsko rešenje za koje on zakonski treba da odgovara. Zakon je predviđen za jasno definsanog vlasničkog titulara, što kod nas nije slučaj. Privid koji se stvara da Sindikat delovanjem podržava generalnog direktora je samo nastojanje da se jasno razgraniči šta ko u fabrici treba da radi, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima. Sinidkat od svakog direktora traži uposlenost, redovnost isplate zarada i funkcionisanje fabrike, i to se neće menjati ni sada.

-Stanje unutar Sindikalnih organizacija u fabrici obeležavaju međusobne optužbe i saopštenja. Ne mislite li da to vodi ka urušavanju radničkih prava?

o Poslednjih nekoliko godina rukovodstvo je dalo reprezentativnost sindikatima koji je nisu imali ni tada, a nemaju je ni danas. Svako davanje reprezentativnosti je bilo nezakonito i protivno postupku kojim se utvrđuje. Osnovni polaz da bi sindikat bio reprezentativan je da on treba da ima 430 nespornih članova, što nijedan od tih sindikata nema.

I pored toga, rukovodstvu fabrike to nije smetalo da svim sindikatima da benefitekoji im  ne pripadaju a koji su ostvarenii na snazi i temeljima sindikata koji je jedini prepoznatljiv kao zaštitinik fabričke i radničkih interesa. Naravno da poslodavac, tj. država ima interes da razbija radničko jedinstvo uz pomoć malih, kućnih  sindikata,  i koji su uvek na strani poslodavca ili Nadzornog odbora. Oni uvek nekoga podržavaju. To je već prepoznatljiva matrica viđena kod sindikata u obrazovanju, zdravstvu, policiji itd.. Bez obzira na sve napade u poslednjih šest godina, Samostalni sindikat je uspeo da sačuva članstvo i ugled kod zaposlenih koji je stvaran prethodnih decenija. Samostalnom sindikatu ljudi veruju jer ih nikada nije izdao. Dugo je poverenje građeno da bi jedan Ivica Marjanović mogao to da uruši svojim ljaganjem.

U snažnom nevremenu koje je zahvatilo fabriku Sindikat je tu kao prva i poslednja odbrana. Zato nastoje da nas napadaju i spolja, i iznutra, kako bi se slabljenjem Sindikata otvorio put za urušavanje fabrike. Ne odupirati se u nakaradnim odlukama znači učestvovati u njima. Samostalni sindikat se ne bavi drugim sindikatima, dok je kod tih malih, kućnih, jedina tema kojom se bave naš Sindikat i njegov predsednik. To radnici vide, pa i oni koji su otišli iz našeg Sindikata podnose zahteve da se vrate.

Saopštenja koja se šalju medijima i državnim organima, šalju se od strane Ivice Marjanovića, što govori o komičnoj slici sindikalne scene u fabrici.

 .Smena izvršnog direktora Šušića bila je okidač za najnoviju buru u Vojnoj fabrici. Šta zamerate Nadzornom odboru?

o Već duže vreme ukazujemo da je Nadzorni odbor potpuno pomešao svoje nadležnosti. Do nedavno je predsednik Nadzornog odbora išao kroz fabriku, obično sa nekim iz rukovodstva ili Zaštite na radu, pa je upirao prstom ko treba od radnika da se kazni a kome da se da stimulacija. Vršeno je zapošljavanje nepotrebnih kadrova, desetine radnika/ca iz proizvodnje prebačeno je na neproizvodna radna mesta, uglavnom ženskog pola.

Nadzorni odbor je utvrdio procenu imovine i kapitala čija je vrednost znatno manja od tržišnih, i gde je predstavnik zaposlenih ukazivao da je bilo brojnih propusta prilikom utvrđivanja iste zbog čega će biti podnet zahtev za ponovnu procenu vrednosti kapitala i imovine fabrike.

Nadzorni odbor se bavi i nabavkom zaštitne opreme, pa tako već dve godine plaćamo duplo skuplju zaštitnu opremu, iako je prethodna zadovoljavala sve standard i kriterijume, zbog čega je fabrici napravljena šteta od oko 15 miliona dinara.

Glavni akcenat i prioritet rada Nadzornog odbora je, iz samo njima znanog razloga, stavljen na zaštitnu opremu što sve navodi da je postojao krupan interes. Burnu reakciju radnika je izazvala i najava predsednika Nadzornog odbora da će radnicima u proizvodnji biti ukinute norme.

Uvredljivi nadimci za pojedine rukovodioce koji im se “lepe” su uobičajena pojava za predsednika Nadzornog odbora.

Nedomaćinsko poslovanje se iskazuje i donacijama koje se mere destinama hiljada evra za lica koja nemaju veze sa fabrikom, i pored činjenice da fabrici nedostaju mnogi resursi.

Predstavnik Sindikata se već četiri godine ne poziva na sednice Nadzornog odbora.

-Optužili su vas da ste se ranije zalagali da ljudi iznad 65 godina starosti ne mogu da rade u fabrici, a sada branite Šušića koji je u istoj poziciji, Vaš komentar?

o Sindikat  ne brani Zorana Šušića več instituciju izvršnog direktora i princip na koji se neko smenjuje i način kako se to radi. I to ćemo i  dalje osuđivati i braniti jer svaki rukovodilac ove fabrike je institucija da bi se članovi Nadzornog odbora koji toliko malo znaju o fabrici kockali sa njihovim ugledom.

Nezakonitom smenom u fabrici je napravljena velika šteta. Nadzorni odbor nema parvo da greši na račun nas, radnika. Ne mogu da privatizuju javne funkcije i da takvo njihovo delovanje izaziva posledice po druge. Zato se mora tražiti odgovornost za nanetu štetu fabrici. Nije Sindikat uveo princip produžavanja ugovora za radnike iznad 65 godina, i to je praksa koja je već nekoliko godina prisutna. Sindikat je osuđivao i smenu bivšeg generalnog direktora Brzakovića koji je smenjen na jedan necivilizovan i neprimeren način.

-Rekli ste da iza svih dešavanja i destabilizacije fabrike stoji Nenad Miloradović – Baća, pomoćnik ministra odbrane. Na osnovu čega i koji je njegov interes za tako nešto?

o Nenad Miloradović je direktno nadređen Ivici Marjanoviću. Svi naši zahtevi koji su bili upućeni kako bismo ukazali na svo štetno delovanje nisu rezultirali dijalogom jer se jedino i razgovorom može doći do rešenja. Samim tim što se odbija razgovor, podržava se ovakva politika upravljanja fabrikom za i za koju svi u fabrici vide da nije dobra i da vodi uništavanju fabrike.

– Kakvo je trenutno stanje stvari kada je u pitanju snaga Samostalnog sindikata i ostalih sindikalnih organizacija – od brojčanosti do uticaja u fabrici?

o Samostalni sindikat ima apsolutnu i većinsku podršku radnika fabrike. Oko 1.700 radnika veruje Sindikatu i to poverenje je građeno decenijama unazad. Bez obzira što nam odlaze članovi zbog penzionisanja, u Samostalni sindikat se učlanjavaju i novozaposleni radnici koji će biti nosioci budućih aktivnosti i delovanja Sindikata. Industrijski, UGS Nezavisnost i Sloga su apsolutno manjinski i imaju od nekoliko do par stotina članova, i njihova “moć” će biti dok postoje lažna obećanja i dok bude Ivica Marjanović u fabrici. Svoje delovanje su završili zapošljavanjem članova svojih porodica. Ističem da je najveći kapital što je posle šest godina napada, od strane Nadzornog odbora i rukovodstva na nas, naš Sindikat očuvao članstvo što je neophodno da bi se zaštitili dalji interesi radnika i fabrike.

-I na kraju, da li će biti organizovan protest u Beogradu, ima li neki rok za ispunjenje vaših zahteva?

o Mi verujemo da neće doći do masovnog pokreta radnika ka Beogradu i da će novi ministar imati razumevanja, i da neće testirati naše strpljenje. Problem su brojni i o njima se mora razgovarati. Ako ne govorimo onda smo okruženi mukom i carstvom tišine. Dokle god se govori ima šanse da se nešto i dogovori, i da druga sredstva ne budu upotrebljena. Od toga će zavisiti da li će se radnici fabrike pojaviti pred Ministarstvom odbrane u Beogradu. Biće potrebna brza reakcija kako se ne bi testirala spremnost radnika.

ucentar foto: sindikat ZO, ucentar, printskrin