Poveži se sa nama
Admiral

aktuelno

Kovid nam je ostavio depresiju, anksioznost i jednu zavisnost: Prof. dr Slavica Đukić Dejanović u Kragujevcu o mentalnom zdravlju nacije

Published

on

Najčešći mentalni problemi koji su se u okviru porodica javljali tokom pandemije virusa kovid jesu anksioznost i depresija, istakla je povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja prof. dr Slavica Đukić Dejanović, psihijatar.

Oni su praćeni kognitivnim problemima starijih ljudi, kao i pogoršanjem ranije dijagnostikovanih  bolesti, jer zdravstveni sistem nije mogao da izdrži da obezbedi redovne kontrole pacijentima koji su bili bolesni i kojima je bilo potrebno korigovati terapiju.

– Američka studija, čiji se podaci odnose na čitav svet, pokazala je da je u prvoj polovini 2019. godine među testiranim osobama bilo 6,6 odsto depresivnih. U maju 2020. taj procenat je iznosio 24 odsto, da bi u decembru 2020. on bio preko 30 odsto, ističe Đukić Dejanović.

 

Najsenzitivnije grupe sa aspekta mentalne psihopatologije su bili zdravstveni radnici koji su odvojeni od svojih porodica provodili dane u crvenim zonama, zatim osobe sa nekim pridruženim bolestima i stariji sugrađani koji su često zbog mera, ali još više iz straha, bili zatvoreni u četiri zida.

Po rečima Đukić Dejanović najveći teret pandemije podnelo je radno aktivno stanovništvo, a opet je njima posvećenja najmanja pažnja kada govorimo o mentalnom zdravlju.

Oni su bili odgovorni da obezbede sigurnost i stabilnost porodice, da deci omoguće hranu, odeću, obrazovanje, dok su istovremeno brinuli o najstarijim članovima domaćinstva, da im ne prenesu virus i da im olakšaju dane u izolaciji.

– Mentalne bolesti spadaju u one koje vrlo brzo počnu da utiču na sve članove porodice, jer je ona oaza u kojoj se deli radost, ali i ono najteže. Tu nikada ne pati samo pojedinac koji ima mentalni problem, već i čitava porodica oseća posledice. Zbog toga je porodično jačanje mantalnog zdravlja ključ za suočavanje sa traumatičnim situacijama kao što je pandemija ili poplave, ratovi, zemljotresi, kaže naša sagovornica.

Ona objašnjava da niko ne pati kao naši sugrađani sa mentalnim problemima i niko nije toliko stigmatizovan kao oni i ljudi koji se na direktna ili indirektan način bave problemima mentalnog zdravlja.

Činjenica je, kaže, da veliki broj ljudi sa mentalnim problemima biva napušten od strane svoje najuže porodice i da im ostaju samo institucije i sugrađani.

Zbog toga je posebno važno razvijati mentalnu pismenost, da naučimo da traume prepoznamo, da se izmestimo od njih i da naučimo kako da ih kroz određene tehnike i tehnologije koje nas čine mentalnom jačim prevaziđemo.

Mentalno zdravlje je problem o kome treba pričati i po rečima Mirjane Jovanović, direktorke Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu, jer je ono i u svetu i kod nas praćeno stigmom.

Ljudi se ustručavaju da se obrate lekaru, bilo da je u pitanju psiholog ili psihijatar. Dosta toga se trpi, ne odlazi se na vreme kod lekara i onda se suočavamo sa velikim posledicama. Takođe, zajednica bi generalno trebalo da promeni odnos prema mentalnom zdravlju, jer na sve moguće načine diskredituje ljude koji su bolesni od neke psihijatrijske bolesti – ističe Jovanović.

Ona kaže, da se i u Kliniku za psihijatriju usled posledica korone javlja sve veći broj pacijenata sa depresijom, ankioznošću i onih koji imaju problem sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.

Slični su i podaci do kojih je u istraživanju došao Institut za javno zdravlje Kragujevac.

Naime, svaka treća osoba koja je zbog telesnih problema, visokog pritiska ili dijabetesa, dolazila na kontrolu u ambulante Doma zdravlja, pokazivala je simptome anksioznosti i depresije, a da nije potražila stručnu pomoć.

– Preventiva je veoma bitna, prvo prepoznavanje toga šta je mentalni problem i shvatanje da svako zavređuje pažnju. Sledeći korak je pristup službama za lečenje. Svako lečenje bi moralo da bude poverljivo i da osoba koja se javi specijalisti bude zaštićena na sve načine. Ona mora da bude slobodna da u potpunosti iskaže svoje problema da bi dobila adekvatnu pomoć. U suštini svi treba da se promenimo da bismo bili menatlno zdravi, zaključuje Jovanović.

Korona donela i zavisnost od interneta

Dostupnost internet tehnologija, zatvorenost tokom pandemije i rad od kuće uslovili su nastanak posebne vrste internet zavisnosti koja kao krajnji rezultat ponovo ima depresiju i anksioznost.

Po rečima Slavice Đukić Dejanović, ona je posebno vidljiva kod dece jer roditelji opsednuti profesionalnim angažmanima, međusobnim odnosima, međunarodnom situacijom i ne primete uvek sve načine i sredstva koja su deci dostupna da se udalje od topline porodice.

Ona se uglavnom okreću online svetu, igricama, društvenim mrežama, gde često postanu i žrtve sajber bulinga.

Deca i mladi nisu još uvek sposobni da prepoznaju online nasilje, a zbog njega se osećaju ugroženo i usamljeno, što opet rezultira depresijom.

 

 

 

 

Izvor:Danas

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

aktuelno

PRELEPO: POGLEDAJTE zimsko izdanje BAJKOVITOG turističkog kompleksa u SRCU ŠUMADIJE.

Published

on

By

 

Pećinska vila, prelep turistički kompleks koji se nalazi u selu Rogojevac nadomak Kragujevca, u letnjim mesecima svojim gostima pruža svež vazduh, fantastičan pogled i pristup bazenu, ležaljakama…

Da zimsko izdanje Pećinske vile niučemu ne zaostaje za letnjim, imamo prilike da se uverimo od pre nekoliko dana.

Zimska dekoracija sada krasi prelepo uređeni ambijent pećinske vile, koja pored fantastičnog prostora za proslave raspolaže i ekstra kvalitetnim smeštajnim kapacitetima.

Pored svega navedenog, ovaj jedinstveni turistički prostor oduševiće svakog posetioca toplinom i gostoprimljivošću koja odlikuje divne domaćine i osoblje ovog objekta.

Ovaj deo sela Rogojevac u kom je smeštena Pećinska vila, zove se upravo Pećine a brojne priče o lekovitom dejstvu vode i vazduha u ovom delu Šumadije vezuju se za vreme kada je lično despot Stefan Lazarević prolazeći kroz srednjovekovnu Šumadiju stajao ovde sa svitom da odmori i prikupi snage o čemu svedoče brojni istorijski izvori…

U sve te poučne priče, rado goste i posetice uputi dobri domaćin Pećinske vile odgovoran i posvećen svojoj misiji, promociji Šumadije u najboljem svetlu.

Pa se mi pitamo kad je ovaj prelep predeo, vazduh i voda bio dobar despotu Stefanu kako ne bi i nama?

 

Ostaje da uživamo u blagodatima pećinske vile i ovog divnog Šumadijskog predela, uz gostoprimstvo kakvo se samo ovde vidja.

Continue Reading

aktuelno

Odron na Ibarskoj magistrali: Velika količina kamenja završila na putu, saobraćaj otežan

Published

on

By

Odron na Ibarskoj magistrali: Velika količina kamenja završila na putu, saobraćaj otežan

 Tokom noći, na magistralnom putu Kraljevo–Raška, u blizini Magliča, pokrenuo se veliki odron, a velika količina krupnog kamenja završila je na kolovozu.

„Srećom, u trenutku kada je kamenje palo, na tom delu puta nije bilo vozila, čime je izbegnuta ozbiljna nesreća,“ izjavio je za RINU jedan od očevidaca.

Saobraćaj na ovoj deonici trenutno se odvija otežano, dok nadležne ekipe intenzivno rade na uklanjanju kamenja s puta. Vozačima koji se kreću ovom deonicom savetuje se povećan oprez.

Continue Reading

aktuelno

Danas se slavi Sveti Nikola: Srećna slava domaćini!

Published

on

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu, čudotvorca koji  je u našem narodu izuzetno poštovan i najčešća je porodična slava. Slavi se od najranijih dana primanja hrišćanstva ali je izvesno od 13. veka i reformi koje je uveo Sveti Sava.

Svetom Nikoli je u Srbiji posvećeno više od 1300 crkava. Brojnost porodičnih slava ima korene upravo u brojnosti posvećenih hramova ovom svetitelju. Slavska trpeza je bogata ali je uvek posna jer se Sveti Nikola uvek obeležava u toku Božićnog posta. Pored najvećeg broja porodica Svetog Nikolu slave i esnafi i zanatlije lađari, splavari, ribari i vodeničari.

Sveti Nikola je i zaštitnik putnika isirotinje. Običaj je da se na ovaj dan daruju deca i to orasima, slatkišima, jabukama…

U Vizantiji je bio i običaj da se na ovaj dan amnestirani kažnjenici a u nas se veruje da će onome koji danas prašta naredna godina biti posebno uspešna.

 

 

Continue Reading

Najpopularnije