Podaci Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za 2023. godinu pokazuju da je u Republici Srbiji došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa. Srpsko tržište nepokretnosti je tokom prethodne godine karakterisala stabilnost i otpornost na svetske trendove, što se ogleda u činjenici da i dalje drži viši nivo u odnosu na predpandemijske brojke.

Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 6,5 milijardi evra, što je čak 57,8 odsto više u odnosu na 2019. i za 13 odsto manje u odnosu na rekordnu 2022. godinu. Ukupno je izvršeno 121.627 kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prethodnoj godini, što je za 15,7 odsto više u odnosu na 2019. pre izbijanja pandemije korona virusa i za 13 odsto manje nego u 2022. godini.

Teritorijalno, najviše prodaja nepokretnosti ostvareno je u Vojvodini (33 odsto svih kupoprodaja), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (27 odsto svih kupoprodaja), Gradu Beogradu (23 odsto kupoprodaja), dok je region Južne i Istočne Srbije zabeležio udeo od 17 odsto u broju kupoprodaja nepokretnosti. Najveći broj kupoprodaja u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (26 odsto). Osim stanova najviše je prometovano poljoprivredno zemljište (17 odsto), građevinsko zemljište (16 odsto) i kuće (13 odsto).

Najveći broj sklopljenih ugovora u 2023. godini zaključen je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu sa 10.253 kupoprodajna ugovora, na čijoj teritoriji je zabeležen i najveći obim novčanih sredstava od oko 1,7 milijardi evra. Kancelarija Javni beležnik Milka Sredojević, sa teritorije Osnovnog suda u Užicu, sa ukupno 1.605 ugovora, je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih kupoprodajnih ugovora u 2023. godini, dok je kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić, sa teritorije Prvog osnovnog suda u Beogradu, kancelarija sa najvećim obimom novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti od oko 302,7 miliona evra (1.604 kupoprodajnih ugovora). 

U Gradu Beogradu za sve nepokretnosti je izdvojeno 3,2 milijarde evra, a u Beogradu je zabeleženo i najveće učešće u ukupnoj sumi prometovanih stanova (61 odsto svih stanova kupljenih u 2023. je kupljeno u Beogradu). Osim stanova, Beograd ima najveće učešće i u vrednosti prometovanih garažnih prostora (74 odsto), poslovnih prostora (53 odsto), poslovnih objekata (51 odsto) i građevinskog zemljišta (36 odsto).

Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u 2023. godini 7 odsto svih nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, a najveći udeo, ukupno 17 odsto svih stanova u Republici Srbiji je plaćeno kreditnim sredstvima.

Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji stan, ukupne površine 383 m2 prodat na opštini Savski venac, u kompleksu „Beograd na vodi“ po ceni od 2.601.888 evra, dok je najskuplja cena po kvadratnom metru postignuta u istom kompleksu i dostigla je vrednost od 11.475 evra.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je u Novom Pazaru za 23.375 evra, površine 88 m2, a najviša ugovorena cena poslovnog prostora od  7.820.000 evra ostvarena je na beogradskoj opštini Palilula, površine – 7.551 m2. Najskuplje garažno mesto po ceni od 63.000 evra prometovano je na beogradskoj opštini Stari grad.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Kaću po ceni od 76 evra/m2 za parcelu površine 1,97 hektara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u 2023. godini prometovano je u opštini Vrbas po ceni od 3.5 miliona evra za 249 hektara.

U izveštaju Republičkog geodetskog zavoda nalazi se analiza tržišta nekretnina u Republici Srbiji za 2023. godinu, kao i uporedna analiza podataka u periodu od 2019. do 2023. godine. Ovaj izveštaj omogućava uvid u trendove cena i prodaje nekretnina u Srbiji i koristan je za investitore, kupce i prodavce nekretnina u Republici Srbiji zbog toga što daje objektivan uvid u stanje na tržištu nepokretnosti.